foto: privatna arhiva

„Litijum je nafta 21. veka”, izjavljuju različiti zvaničnici kada žele da naglase stratešku važnost litijuma, podrže potencijalnu eksploataciju i predstave je kao neminovnost. Ovo nategnuto poređenje između dva takozvana strateška resursa zanemaruje da su stratešku važnost nafte često pratili ratovi, ubistva, ekocidi, nejednakost i represija, a da su od njene eksploatacije koristi imali uglavnom oni najprivilegovaniji. Zato je važno biti oprezan kada se priča o novim strateškim mineralima i projektima koji bi podržali njihovu eksploataciju.

A upravo strateški projekti za jačanje evropskih kapaciteta kada su u pitanju kritični minerali bili su glavna vest 25. marta, kada je Evropska komisija objavila spisak od 47 podržanih projekta. Ovi projekti bi trebalo da obezbede da realnost postanu ciljevi postavljeni Direktivom o kritičnim mineralima iz 2024 – Evropska unija želi da smanji svoju zavisnost od drugih država i da diverzifikuje lance nabavke, jer trenutno većina ovih minerala dolazi iz Kine. Sledeći Direktivu, Evropska unija bi trebalo da izdvoji 10%, reciklira 25% i preradi 40% svojih godišnjih potreba do 2030.

Podržani strateški projekti uglavnom će služiti kao pogon za elektrifikaciju evropske automobilske industrije koja već dobrano kasni u odnosu na konkurentske, dok će neki od minerala biti korišteni i u rastućoj vojnoj industriji. Planirano je da se rudari, prerađuje i reciklira u 13 zemlja članica EU od krajnjeg severa Švedske i Finske, preko Poljske i Francuske do juga Španije, Portugala i Grčke. Najveći fokus stavljen je na projekte vezane za litijum (22), nikl (12) i kobalt (10).

Lokalne zajednice na udaru

Strateška podrška EU izabranim projektima znači da Evropska komisija, države članice i finansijske institucije staju iza ovih projekata i da je za njih planirano da se obezbedi 22,5 milijardi evra. Takođe, oni će imati logističku i legislativnu podršku, pa će za njih otvaranje rudnika biti dosta olakšano, sve pod plaštom predvidljivosti ostvarenja projekata. Planirano je da procedure otvaranja novih rudnika, koje u EU traju i više od deset godina, budu skraćene na maksimalnih 27 meseci za projekte eksploatacije i maksimalnih deset meseci za druge projekte.

Upravo skraćenje vremena za dobijanje dozvola i strah da bi to moglo ići nauštrb propisa o zaštiti životne sredine bile su među glavnim zamerkama aktivista i istraživača još pre usvajanja Direktive o kritičnim sirovinama. Dodatne kritike ticale su se poštovanja lokalnih zajednica i njihovog načina života – ovom direktivom i pratećim strateškim projektima glas tih zajednica, koje će najviše osetiti posledice rudarenja, gotovo je potpuno zanemaren.

A te se lokalne zajednice već godinama bune protiv nekih od podržanih projekata. Baroso regija u Portugalu, koja ima status Globalno značajnog poljoprivrednog nasleđa, već je dugo mesto otpora tamošnjeg stanovništva. Tek što su rane od rudarstva počele da zarastaju i da Cínovec, mesto na granici Češke i Nemačke, polako postaje prepoznatljivo po turizmu, novi planirani projekat eksploatacije litijuma uznemirio je lokalnu zajednicu. Protiv različitih rudarskih projekata na severu Švedske i Finske bune se pripadnici Sami naroda koji prate i uzgajaju sobove, te novo rudarenje preti da naruši njihov način života.

Srbija, litijum i globalna paradigma

Dugo se u Srbiji nije neka vest iz Evropske komisije iščekivala s takvim nestrpljenjem kao odluka o strateškim projektima vezanim za kritične sirovine. Međutim, ništa nije gotovo – u prvoj rundi su objavljeni samo oni podržani projekti čija se lokacija nalazi unutar EU. Zasad nije poznato kada će se pojaviti spisak podržanih projekata van Unije, ali je potvrđeno da kompanija „Rio Tinto” jeste nominovala projekat „Jadar” kao strateški projekat. I nakon sastanka s predsednicom Evropske komisije Ursulom Fon der Lajen, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će projekat „Jadar” biti prihvaćen kao strateški projekat. Ova izjava dodatno je pojačala otpor aktivista i građana pa je, u samo nekoliko dana, na adresu Evropske komisije u Srbiji predato više peticija i pisama koje traže da se to ne desi – peticije su inicirali gotovo istovremeno jedno udruženje građana, jedan politički akter, akademska zajednica u blokadi kao i studenti u blokadi s Tehnološko-metalurškog fakulteta, zajedno sa studentima Biološkog fakulteta. Peticije su samo deo šire borbe koja se u Srbiji vodi oko sprečavanja potencijalne eksploatacije litijuma.

Litijum se nalazi na popisu strateških sirovina Evropske komisije i tokom prošlogodišnje posete predstavnika tadašnje nemačke Vlade i Evropske komisije Olafa Šolca i Maroša Šefčoviča potpisan je Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila. Ovaj memorandum nije obavezujući i još se nije krenulo s njegovom implementacijom, ali uprkos neobavezivanju, povećao je pritisak da projekat „Jadar”, ali možda i drugi rudarski projekti budu realizovani u neposrednoj budućnosti.

Ukoliko projekat „Jadar” bude proglašen za strateški projekat u cilju jačanja evropskih kapaciteta kada su u pitanju kritični minerali, to bi ovom projektu dalo dodatni vetar u leđa. Dobio bi finansijsku podršku, koja bi bila plaćena novcem svih građana EU, ali i dodatnu institucionalnu podršku. Dok je prema nekim istraživanjima preko 60% građana u Srbiji snažno protiv eksploatacije litijuma, EU često šalje promenjive signale, što dodatno utiče na ovdašnje (ne)poverenje u EU i njene institucije.

Trenutno su studentski i građanski protesti i blokade u drugi plan stavile ekološke i antirudarske borbe ali, bez sumnje, čim dođe do značajnijih pomaka u realizaciji planiranih projekata one će se ponovo aktivirati. Ne treba da zaboravimo da su upravo protesti protiv planirane eksploatacije litijuma tokom prošle godine uspeli da okupe veliki broj ljudi u Beogradu i Loznici, ali i širom Srbije. Protestovalo se tako i u Vranju ili Negotinu, iako su stotinama kilometara udaljeni od Loznice. Razlog za to je i što stanovnici ovih gradova i sela veruju da ukoliko projekat „Jadar” bude realizovan to neće biti kraj, već će se drugi „strateški” projekti pojaviti i na njihovim vratima.

Za kraj, vratimo se na stratešku važnost kritičnih minerala, nafte i fosilnih goriva. Nafta i fosilna goriva i dalje su strateški važni i zbog njih se i u ovom trenutku vode ratovi, bilo oni stvarni, bilo carinski i trgovinski. Ali upravo neumereno korišćenje nafte i drugih fosilnih goriva dovelo nas je na granicu klimatskih promena i primoralo da tražimo alternativu. Kritični minerali mogu biti deo te alternative, ali sve dok su povezani sa stalnom težnjom za rastom, pa čak i ako ga nazivamo zelenim, rešenje se lako može pretvoriti u novi problem. Sve dok sistem nastavlja da funkcioniše po starom standardnom obrascu uz pokušaje puke zamene jednog materijala drugim neće doći do rešavanja problema koji se stalno uvećavaju. Drugim rečima, bez promene globalne paradigme neće biti dovoljno litijuma nigde na svetu, ma koliko se smatrao strateškim da zameni sve automobile s motorima na unutrašnje sagorevanje onim električnim.

Autor: Predrag Momčilović, Centar za zelene politike