foto: Number 10

Šesti samit Evropske političke zajednice, održan 16. maja u Tirani, okupio je predstavnike 47 evropskih zemalja, uključujući šefove država i vlada, kao i lidere ključnih evropskih i međunarodnih institucija.

Od svog osnivanja 2022. godine, Evropska politička zajednica je zamišljena kao neformalni politički forum za povezivanje evropskih zemalja koje ne pripadaju Evropskoj uniji, ali dele zajedničke interese. Nasuprot tome što je zajednica nastala iz potrebe za političkom konsolidacijom evropskog kontinenta neposredno nakon Brexit-a i u jeku rata u Ukrajini, tri godine kasnije, njena svrha i domet ostaju nejasni. Prvobitno zamišljena kao forum za postepeno uključivanje šireg susedstva Evropske unije i jačanje političkog jedinstva, Evropska politička zajednica je imala za cilj da partnerskim državama ponudi osećaj pripadnosti evropskom jezgru, čak iako je članstvo u EU ostajalo daleko. Na samitima se redovno razmatraju pitanja bezbednosti, migracija, energetske i ekonomske saradnje, međutim, sam format samita ostaje labav.

Poruke iz Tirane: Nova Evropa sa starim šavovima?

Po prvi put organizovan u jednoj državi Zapadnog Balkana, ovaj samit je predstavljen kao politički signal da region ostaje deo evropskih strateških promišljanja, kako u pogledu bezbednosti, tako i u širem kontekstu proširenja i saradnje.

U okviru samita u Tirani održana su tri okrugla stola na visokom nivou. Prvi okrugli sto je bio posvećen bezbednosti i demokratskoj otpornosti Evrope, prevashodno fokusiran na rat u Ukrajini i jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta. Drugi je obradio teme konkurentnosti i ekonomske sigurnosti, sa fokusom na inovacije, strateške zavisnosti i povezivanje. Treći okrugli sto bavio se izazovima mobilnosti, migracijama i osnaživanjem mladih. Ipak, uprkos širokom spektru tema i naglašenoj političkoj volji, ostaje utisak da EPZ još uvek više funkcioniše kao forum za izražavanje zabrinutosti nego kao operativna struktura sposobna za koordinisano strateško delovanje.

U trenutku kada se Evropa suočava sa brojnim izazovima, od rata u Ukrajini, preko promena u transatlantskim odnosima, do energetske krize i ekonomskih pritisaka, samit u Tirani poslužio je kao prostor za reafirmaciju zajedničkih bezbednosnih ciljeva. Moto "Nova Evropa u novom svetu: ujedinjenost – saradnja – zajednička akcija" postavljen je kao okvir za politički dijalog o odbrani, energetskoj otpornosti i ulozi Evrope u globalnim odnosima.

Na samitu su bezbednost i podrška Ukrajini još jednom zauzeli centralno mesto. Predsednik Volodimir Zelenski prisustvovao je skupu u svojstvu ključnog sagovornika, naglašavajući urgentnost nastavka vojne i političke podrške u svetlu ruske agresije. Uoči samita, Zelenski je poručio da je budućnost Evrope ujedno i budućnost Ukrajine, čime je još jednom pokušao da mobiliše evropske lidere oko zajedničke bezbednosne strategije. Tokom zasedanja, više lidera, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i francuskog predsednika Emanuela Makrona, istaklo je potrebu za dugoročnim bezbednosnim garancijama i jačanjem evropskih odbrambenih kapaciteta. Fon der Lajen je tom prilikom najavila i pripremu novog paketa sankcija Rusiji, navodeći kao povod neuspeh pregovora u Istanbulu i nastavak ruske agresije. Iako EPZ nema nikakav institucionalni mehanizam za donošenje konkretnih bezbednosnih odluka, samit je poslužio kao platforma za koordinaciju političkih poruka i demonstraciju evropske solidarnosti sa Kijevom.

Za Albaniju, samit je imao jasnu simboličku vrednost. Kao prva zemlja Zapadnog Balkana koja je ugostila ovakav skup, Tirana se predstavila kao kredibilni partner i kandidat za dublju evropsku integraciju. U tom kontekstu, Ursula fon der Lajen je istakla da je mesto održavanja samita “moćan simbol širenja evropskih vrednosti van granica Evropske unije”. Ipak, za region, poruke su više bile podsticajnog karaktera nego što su bile konkretne.

Međutim, nasuprot ponuđene retorike napretka i solidarnosti, ova zajednica je suštinski i dalje vezana za stare obrasce neslaganja sa ograničenim dometom delovanja – samit je završen bez donetih zajedničkih odluka i bez uspostavljenih formalnih mehanizama. Evropska politička zajednica ostaje forum bez stalnog sekretarijata, pravno obavezujućih okvira i sa ograničenim institucionalnim kapacitetima. Pored poslatih poruka jedinstva i političke volje na samitu, pokreće se pitanje koliki su stvarni dometi ove platforme i da li Evropska politička zajednica uspeva da prevaziđe ulogu simboličnog foruma u korist konkretnijeg političkog delovanja. Bez institucionalne potpore i političke volje za konkretne akcije, ova zajednica rizikuje da postane još jedno mesto za političke fotografije, bez stvarnog uticaja.

Autorka: Maša Mihajilović