foto: Ms Jane Campbell/Shutterstock

Nakon šest meseci studentskog pokreta u Srbiji, obeleženog blokadama fakulteta, ulica i nacionalne televizije, uz podršku značajnog dela javnosti, studenti su odlučili da promene strategiju i aktivno se uključe u izbornu trku. Planiraju da kandiduju sopstvenu listu i zatraže podršku birača sa ciljem smene vlasti, ali pritom ističu da nemaju nameru da prerastu u političku stranku.

Višemesečna inicijativa studenata, koja je snažno podržana komplementarnim delovanjem srednjoškolaca, osvetljava važnu i širu debatu o tome kada su mladi dovoljno zreli da preuzmu političku odgovornost. Upravo angažman mladih u Srbiji, ukazuje da politička zrelost ne zavisi nužno od godina, već od svesti, posvećenosti i spremnosti da se utiče na društvene procese. Time se dodaje argumentima u prilog inicijativa koje zagovaraju snižavanje starosne granice za glasanje, poput inicijative ,,Glasam sa 16” (Vote 16).

Pravo na učešće u javnom i političkom životu jedno je od osnovnih ljudskih prava, temelj je demokratskih vlada zasnovanih na volji naroda i povezano je sa ostvarivanjem niza drugih prava. Međutim, mladi često nemaju prostor da iznesu svoje mišljenje i utiču na procese donošenja zakona, javnih politika i važnih odluka koji utiču na njihove živote.

Na problem zastupljenosti mladih ukazuje i podatak iz 2023. godine da je samo 2,8% parlamentaraca u svetu mlađe od 30 godina, dok je skoro polovina stanovništa na svetu mlada. Srbija, na primer ima tek sedam, odnosno 2,8% mladih poslanika u svojoj Narodnoj skupštini, dok mladi (15–30 godina) čine 15,76% populacije.

U nekim zemljama mladi mogu da učestvuju na tržištu rada, dobijaju vozačke dozvole i plaćaju poreze pre nego što dobiju pravo glasa sa svojih 18 godina. Ograničavajući pravo glasa za osobe mlađe od 18 godina, mladi od 16 i 17 godina gube priliku da pozovu donosioce odluka na odgovornost za svoje postupke. Kao rezultat, postoji opasnost da njihov položaj i potrebe budu ignorisane od strane vlasti.

Međutim, čak i kada još uvek nemaju pravo glasa, mladi ljudi učestvuju u političkom životu kroz proteste, potpisivanje peticija, sporvođenje onlajn kampanja i druge vidove političkog angažovanja. O entuzijazmu mladih, osim dešavanja u Srbiji, svedoče i podaci iz globalnog istraživanja „Be Seen Be Heard“ koji pokazuju da 67% mladih veruje u bolju budućnost, a najoptimističniji su oni uzrasta od 15 do 17 godina.

Inicijativa za smanjenje starosne granice vidljiva je među demokratski izabranim predstavnicima na međunarodnom nivou, posebno unutar Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) i Evropskog parlamenta. Još 2011. godine PACE je usvojila rezoluciju kojom se pozivaju zemlje članice da istraže mogućnost snižavanja starosne granice za glasanje na 16 godina za sve vrste izbora. Sličan stav ponovljen je i u rezoluciji iz 2024. godine, u kojoj se poziva na jačanje učešća i perspektive mladih u radu ovog tela. Dodatno, 2015. godine, Evropski parlament je glasao za izveštaj koji preporučuje proširenje biračkog prava na mlade od 16 i 17 godina na evropskim izborima.

Od 2006. godine, Evropski omladinski forum (YFJ) kao mreža više od 100 organizacija civilnog društva i najveća platforma omladinskih organizacija u Evropi, koja okuplja desetine miliona mladih ljudi sa celog kontinenta zagovara za smanjenje starosne granice za glasanje na 16 godina na lokalnim, nacionalnim i evropskim izborima. U Srbiji je, 2024, Demokratska omladina pokrenula sličnu inicijativu.

Kako bi se premostio jaz u političkoj participaciji mladih u nekim evropskim zemljama već je omogućeno glasanje sa 16 godina, što je rezultiralo pozitivnim ishodima, kao što je bio slučaj na referendumu u Škotskoj (2015) i proba u Norveškoj (2011 i 2015) gde je izlaznost birača starosti između 16 i 17 godina bila veća od izlaznosti među biračima starosti od 18 do 24 godine ili gde su mladi političari bili birani u većem broju.

Glasanje mlađih od 18 godina, odnosno glasanje sa 16 godina, trenutno je moguće u Austriji i Malti na svim izborima, u Škotskoj i Velsu na parlamentarnim izborima i izborima za lokalne vlasti, dok u Grčkoj mladi mogu da glasaju sa 17 godina. Dodatno, Belgija je omogućila glasanje sa 16 godina na evropskim izborima, čime je biračko telo poraslo za 270,000 mladih građana/ki. U Nemačkoj je trenutno moguće glasati na lokalnim izborima u pojedinim pokrajnama, i od 2024. na evropskim izborima.

Jedan od primera zemalja koje su snizile starosnu granicu za sticanje prava glasa jeste Estonija, gde se mladima smatraju osobe uzrasta od 7 do 26 godina, i čine oko 20% ukupnog stanovništva. Izmenama Ustava Republike Estonije, snižena je starosna granica za glasanje na lokalnim izborima čime su šesnaestogodišnjaci po prvi put oktobra 2017. godine dobili pravo glasa u ovoj zemlji.

Granica je spuštena iz potrebe da se mladima omogući učešće u procesima donošenja odluka, kao i da se stvori inkluzivnije okruženje koje im nudi prostor da iznesu svoje mišljenje. Takođe, cilj je bio i da se što mlađim ljudima omogući da steknu neophodna i praktična iskustva građanstva kao dopunu osnovnom, stručnom i srednjem obrazovanju. Snižavanjem se može doprineti i postizanju demografske ravnoteže koju inače destabilizuje starenje stanovništva, a mladima se posvetiti više pažnje u društvu i zakonodavstvu.

Da šesnaestogodišnjaci mogu adekvatno da donose političke odluke, potvrdili su im rezultati studije iz 2009. godine koji su pokazali da je politička zrelost šesnaestogodišnjaka uporediva sa zrelošću odraslih za koje mnoga važna prava i obaveze takođe važe. Na primer, u Estoniji mladi od 14. godine mogu biti krivično gonjeni za prekršaj ili krivično delo, od 15. godine imaju pravo na brak pod uslovom da su oba roditelja saglasna, a od 16. godine mogu podneti zahtev za ograničenu vozačku dozvolu B-kategorije. Šesnaestogodišnjaci/ke imaju pravo i na potpisvanje peticije.

Takođe, sprovedena je studija o izbornom ponašanju mladih u kontekstu izbora za lokalne vlasti 2017. godine. Podaci pokazuju da je 59% ispitanika/ca glasalo, a među onima koji su glasali, statistički je natprosečan udeo sedamnaestogodišnjaka/inja i srednjoškolaca/ki.

Iskustvo u Estoniji pokazalo je da zagovaranje izmena ustava ili zakona koji regulišu izborni sistem i proces mora biti praćeno unapređenjem obrazovnog sistema. Ovo je neophodno kako bi se obezbedilo kvalitetno građansko obrazovanje, koje će mladima omogućiti da razviju političku svest, kritičko razmišljanje, političku odgovornost i angažovanost, te ih pripremilo i osnažilo da glasaju od 16 godine.

 Autorka: Anja Jokić