foto: Dominic Wunderlich / Pixabay

Nakon šest meseci intenzivnog studentskog aktivizma u Srbiji, koji uključuje blokade fakulteta, ulica i javnog servisa, studenti su odlučili da preusmere svoj angažman i aktivno se uključe u izborne procese, kandidujući sopstvenu listu. Ovaj potez predstavlja važan signal o političkoj zrelosti mladih i njihovoj spremnosti da preuzmu odgovornost za političku budućnost društva. Uz podršku srednjoškolaca, pokazali su da politička svest i angažovanost ne zavise isključivo od starosti, već od volje da se utiče na tokove društvenih promena.

Ovakvi primeri podupiru širu debatu o snižavanju starosne granice za glasanje na 16 godina. Inicijativa ,,Glasam sa 16" (Vote 16), koju na međunarodnom nivou podržavaju institucije poput Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE), Evropskog parlamenta i organizacija civilnog društva, poput Evropskog omladinskog foruma (YFJ), polazi od stava da mladi treba da dobiju institucionalnu priliku da učestvuju u odlučivanju o pitanjima koja ih se direktno tiču. I u Srbiji je tokom 2024. godine pokrenuta slična inicijativa od strane Demokratske omladine, što otvara prostor za konkretnu debatu o neophodnim zakonskim promenama koje bi omogućile ostvarenje tog cilja.

Iskustvo Austrije, na primer, pokazuje da je snižavanje starosne granice za glasanje dovelo do porasta interesovanja mladih za politiku, dok se njihovo glasačko ponašanje nije značajno razlikovalo od opšte populacije. Istovremeno, teme koje su od posebnog značaja za mlade sve češće su zauzimale centralno mesto u političkim debatama.

I pre početka studentskih protesta, bilo je jasno da mladi u Srbiji pokazuju interesovanje za teme poput (ne)funkcionisanja demokratije, korupcije i kriminala, spoljne politike, zapošljavanja, investicija, ali i za pitanje zaštite životne sredine. Uprkos tom interesovanju, mladi iz godine u godinu smatraju da politički sistem u Srbiji ne omogućava mladima da utiču na donošenje odluka, te da nemaju poverenja u institucije i političare.

Monitoring izborne kampanje iz 2022. godine ukazao je da ovakvi stavovi mladih nisu bez osnova, s obzirom na to kako se tokom kampanje za redovne predsedničke i vanredne parlamentarne izbore u Srbiji postupalo. U kampanji su najviše naglašavane teme poput obrazovanja mladih, njihovog odlaska iz zemlje, političke participacije, stanovanja i mera podrške mladima. Ipak zaključak je da bi političke partije trebalo da se obraćaju mladima, da kreiraju političke programe za njih, fokusirajući se na njihove probleme i posvećujući im pažnju u kampanjama.

Da glasovi mladih nisu prioritet vidimo i u tome što prema popisu iz 2022. godine, mladi čine 15,76% stanovništva, dok u aktuelnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, ima tek sedam, odnosno 2,8% mladih poslanika. Veće učešće mladih u političkim procesima moglo bi doprineti prevazilaženju pomenutog jaza između mladih i institucija ali i postizanju demografske ravnoteže koju inače destabilizuje starenje stanovništva.

U tom kontekstu, važno je istaći da mladi u Srbiji sa 16 godina već imaju određene zakonske kapacitete. Oni mogu da sklope brak uz dozvolu suda, zasnivaju radni odnos, odnosno zaposle se, kao i dobiju vozačku dozvolu za traktor i motocikli. Međutim oni nemaju pravo glasa, jer u skladu sa Ustavom, a zatim i Zakonom o izboru narodnih poslanika i Zakonom o lokalnim izborima, pravo glasa imaju samo punoletni državljani i državljanke Republike Srbije.

Tako, Član. 37. Ustava Republike Srbije, definiše da "punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina", i Član 52. navodi da "svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran”. Zato bi da slučaju da postoji potreba građana/ki, posebno mladih, kao i politička volja donosioca odluka, da mladi u Srbiji dobiju pravo glasa sa 16 godina, bilo potrebno promeniti ustavni Član 52. Ovom promenom i uvođenjem prava glasa od 16 godina Srbija bi dobila preko 130.000 novih, mladih glasača.

U nekim zemljama davanje glasa šesnaestogodišnjacima iziskivalo je samo zakonske promene, pa je tako u Austriji izmenjen izborni zakon na saveznom niovu, međutim ni izmena Ustava u ove svrhe ne prestavlja presedan, kao što je moguće videti iz primera Estonije i Malte. Dodatno, promena Ustava u Srbiji možda i ne predstavlja izazov, ako uzmemo u obzir njegove česte promene (1990, 2006), kao i izmene putem ustavnih amandmana, od kojih je poslednja bila 2022. godine kada je izmenjen deo koji se odnosi na pravosuđe.

Ono što je svakako deo jedan od preduslova za aktivno građanstvo mladih, bilo bi Građansko vaspitanje kao obavezan predmet u osnovnom i srednjem obrazovanju. Ovaj predmet bi doprineo boljem informisanju i edukaciji mladih o demokratskim procesima, procesu donošenja odluka, političkom sistemu i kulturi, kao i o njihovim građanskim i političkim pravima. Osim obrazovanja, ključno za efektivno učešće mladih u procesima donošenja odluka, bilo putem izbora ili drugih mehanizama, jeste postojanje snažnih i funkcionalnih demokratskih institucija koje štite njihova prava. U tom smislu, mladi u Srbiji već aktivno doprinose njihovom oblikovanju i jačanju kroz svoje angažovanje, inicijative i učešće u javnom životu.

Zanimljivo je, međutim, da sami mladi pokazuju izvesnu dozu skepticizma prema pravu glasanja sa 16, barem prema podacima iz sredine 2024. godine. Tada je polovina ispitanih mladih protivi se snižavanju starosne granice za glasanje, dok trećina podržava ovu inicijativu. Zanimljivo je i da mlađi ispitanici, uzrasta od 15 do 19 godina, u većoj meri izražavaju podršku ovoj inicijativi. Ipak, u svetlu intenzivnog i sveobuhvatnog demokratskog angažmana mladih tokom 2024. i 2025. godine moguće je da bi današnji stavovi mladih bili znatno drugačiji. Njihovo sve veće interesovanje za društvena pitanja, institucionalne promene i političku participaciju sugerišu rastuću svest o važnosti formalnih političkih mehanizama, uključujući i pravo glasa. Upravo iz tog razloga, aktuelni trenutak predstavlja priliku za otvaranje nove, inkluzivne debate zasnovane na savremenim iskustvima i stvarnim potrebama mladih.

 Autorka: Anja Jokić