foto: Foreign, Commonwealth & Development Office

Pet godina nakon Brexit-a, zvanično je obnovljena regulacija odnosa između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske Unije. Na Londonskom samitu u maju ove godine, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i britanski premijer Kir Starmer usaglasili su se da su obe strane spremne da uspostave pragmatičniju saradnju. Ipak, nakon objavljivanja potpisanih sporazuma, otvorilo se pitanje – kome zapravo treba čestitati? U medijskim naslovima širom sveta, aludira se na političku kapitulaciju britanskog premijera i njegovu spremnost da žrtvuje suverenitet u ime ekonomskih i bezbednosnih interesa. Ipak, pogledajmo o čemu je zaista reč.

Nova faza bezbednosne saradnje između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije oblikuje se kroz odbrambeni pakt koji predviđa uključivanje Londona u ključne evropske bezbednosne i odbrambene inicijative, pri čemu je u centru pažnje pristup programu Security Action for Europe (SAFE), vrednom 150 milijardi evra. Ovaj fond, prvobitno namenjen isključivo članicama EU radi zajedničke nabavke naoružanja i razvoja vojnih tehnologija, sada bi mogao da bude otvoren i za britanske firme, što bi omogućilo državama članicama da koriste evropska sredstva za kupovinu opreme iz Ujedinjenog Kraljevstva. S obzirom na to da je britanska odbrambena industrija sedma po veličini u izvozu oružja na svetu, ovakav razvoj predstavlja stratešku i ekonomsku dobit za London. Ipak, ovakav ishod izaziva zabrinutost u pojedinim državama članicama, posebno u Francuskoj, čija je industrija očekivala da fondovi poput SAFE ostanu zatvoreni unutar granica Unije.

Iako detalji sporazuma još nisu konačni, očekuje se da će tehnički dogovor biti postignut u narednim nedeljama. Sporazum, međutim, ne obuhvata samo industrijsku dimenziju. On signalizira dublju bezbednosnu integraciju kroz proširenu saradnju u sajber bezbednosti, pomorskoj sigurnosti, vojnoj mobilnosti, razmeni obaveštajnih podataka i borbi protiv hibridnih pretnji. Posebno mesto u sporazumu zauzima koordinacija podrške Ukrajini — kroz usklađivanje vojne pomoći, sankcija protiv Rusije i planova za obnovu razorene infrastrukture.

Iako ostaje van okvira Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, angažman Ujedinjenog Kraljevstva poprima sistemsku dimenziju koja zamagljuje granicu između punopravnog članstva i stvarnog političkog uticaja. Za Evropsku uniju, ovo je pragmatičan korak ka jačanju sopstvene bezbednosne autonomije, ali i test unutrašnje kohezije u kontekstu konkurencije između nacionalnih industrija unutar zajedničkog bezbednosnog okvira.

Obnovljena saradnja ne zaustavlja se na bezbednosnim pitanjima. Jedan od ključnih elemenata novog sporazuma odnosi se na trgovinu hranom i poljoprivrednim proizvodima, što je bilo jedno od gorućih pitanja za britanske izvoznike. Dogovoreno je smanjenje sanitarnih kontrola, kao i administrativnog opterećenja, čime bi se omogućio lakši plasman britanskih proizvoda na tržište EU, po prvi put od Brexit-a. Ipak, ovaj kompromis dolazi uz obavezu Ujedinjenog Kraljevstva da prihvati pravila koja donosi Brisel, uz nadzor Evropskog suda pravde. I dok zvanični London novu dinamiku opisuje kao „pragmatično usklađivanje”, u delu britanske javnosti dominiraju kritike koje ukazuju na obnovu regulatorne zavisnosti od Brisela.

Dogovori su pokrili i sektor ribarstva, koji je tokom kampanje za izlazak iz EU imao snažno simboličko značenje kao pitanje nacionalnog suvereniteta. Produženjem važećeg režima pristupa ribarskim flotama iz Evropske unije britanskim vodama za još 12 godina – do 2038. – faktički je produžen okvir postavljen Brexit sporazumom iz 2020. godine. Iako britanska vlada ističe da dogovor ne podrazumeva povećanje dozvoljenih količina ulova za ribarske flote EU u korist EU, pojedine organizacije koje zastupaju interese domaćih ribara ocenjuju da je time oslabljena pregovaračka pozicija Ujedinjenog Kraljevstva, te da je proces povratka pune kontrole nad nacionalnim teritorijalnim vodama trajno kompromitovan.

Sporazumi obuhvataju i mere koje direktno utiču na svakodnevni život građana. Uvedena je mogućnost korišćenja elektronskih prolaza (e-gates) za britanske državljane na aerodromima u EU, čime se očekuje smanjenje zastoja na granicama koji su postali uobičajeni nakon Brexit-a. Takođe, dogovoreno je olakšano putovanje kućnih ljubimaca, kroz obnovu sistema pasoša za životinje, čime se ukida potreba za ponovljenim veterinarskim sertifikatima pri svakom prelasku granice.

Posebna pažnja posvećena je mobilnosti mladih. Inicijativa pod nazivom youth experience scheme predviđa formiranje vremenski ograničenog programa razmene, koji bi mladim ljudima sa obe strane omogućio da borave i rade u EU i Ujedinjenom Kraljevstvu, po uzoru na postojeće bilateralne sporazume sa zemljama kao što su Australija i Novi Zeland. Paralelno se vode razgovori o eventualnom povratku Ujedinjenog Kraljevstva u program Erasmus+, što bi studentima ponovo otvorilo mogućnosti za akademsku i stručnu mobilnost unutar kontinenta.

U oblasti energetike i klimatske politike postignut je sporazum o povezivanju britanskog i evropskog sistema trgovine emisijama ugljen-dioksida, što omogućava izbegavanje dodatnih carinskih tarifa na proizvode sa visokom emisijom, poput čelika i cementa. Britanska vlada procenjuje da će ova usklađenost sa evropskim regulatornim okvirima doneti značajne uštede domaćoj privredi, procenjene na oko 800 miliona funti. Pored toga, najavljeni su tehnički pregovori o mogućem uključivanju Ujedinjenog Kraljevstva u zajedničko tržište električne energije Evropske unije.

U celini, nova runda sporazuma predstavlja pokušaj redefinisanja odnosa Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije kroz niz sektorskih režima saradnje. Ova koegzistencija otvara pitanje gde je granica između nezavisnosti i zavisnosti, dok obe strane igraju igru kompromisa koja može oblikovati budućnost evropske politike na neočekivane načine. U tom kontekstu, izazov ostaje kako zadržati suverenitet bez gubitka pristupa ključnim tržištima i sigurnosnim mehanizmima, a istovremeno očuvati političku stabilnost i ekonomski prosperitet.

Autorka: Sara Mijačić