foto: Bvbv13

Evrobarometar predstavlja glavni instrument Evropske unije za merenje i razumevanje javnog mnjenja širom Evrope. Osnovan 1973. godine, redovno sprovodi ankete u svim državama članicama EU — a sve češće i u zemljama kandidatima i susednim državama — kako bi ispitao stavove građana o nizu tema, od poverenja u EU institucije i politike, pa sve do svakodnevnih problema koji utiču na njihove živote. Od jeseni 2024. godine sve zemlje Zapadnog Balkana su uključeni u Standardni Evrobarometar – glavno istraživanje javnog mnjenja koje se sprovodi dva puta godišnje.

Prolećna anketa Evrobarometra za 2025. godinu sprovedena je u period mart-april. Oko 53% Evropljana ima poverenje u Evropsku uniju što je najveći izmereni rezultat još od 2007. godine, dok 43% građana ima pozitivnu sliku o Evropskoj uniji. Poverenje u Evropsku komisiju je najviše u poslednjih 18 godina i iznosi 52%.

Glavne brige Evropljana predstavlja rat u Ukrajini (27%), međunarodna situacija (24%) i  bezbednost i odbrana (20%), dok su pitanja imigracije i ekonomije u drugom planu ovog puta. Prethodne godine, rat u Ukrajini je bio najveća briga za 35% ispitanika, a drugo mesto je zauzimala imigracija sa 24%.

Ipak, Evropljani negativno percipiraju ekonomsku situaciju kako u EU (48%), tako i u svojim državama (60%). Svega 17% njih smatra da će ekonomska situacija da se popravi u narednom periodu. Čak 74% građana EU podržava evro kao jedinstvenu valutu, dok oni građani koji žive u državama evrozone izražavaju podršku u visini od 83%, što predstavlja istorijsku podršku zajedničkoj valuti od njenog uvođenja 2002. godine.

Više od polovine Evropljana (54%) podržava proširenje Evropske unije na nove države, dok se 39% protivi. Podrška za proširenje se nije preterano menjala u prethodnih 5 godina (49% podržavalo proširenje 2020), ali inkrementalno raste iz godine u godinu.

Čak 81% Evropljana podržava Zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku EU. Ovo je najveća podrška jačanju odbrambene saradnje još od 2004. godine. Osećaj nestabilnosti i bezbednosne pretnje usled rata u Ukrajini i globalne nesigurnosti je verovatno uticao da Evropljani u ovoj meri podržavaju združivanje odbrambenih resursa na evropski nivo.

Opšti utisak evropskog javnog mnjenja jeste da građani žele „više“ EU imajući u vidu visoku podršku za zajedničke politike na nivou EU, kao i proširenje na nove države članice.

Na pitanje da li ruska agresija na Ukrajinu predstavlja bezbednosnu pretnju po EU, čak 77% ispitanika se izjasnilo pozitivno. Oko 54% građana EU je zadovoljno odgovorom EU na rusku invaziju na Ukrajinu. Blizu 3-4 Evropljana odobrava sankcije usmerene ka Rusiji, dok 59% Evropljana podržava naoružavanje Ukrajine. Četiri od pet Evropljana podržava prihvat ratnih izbeglica sa ovog područja.

U Srbiji preko polovine građana (57%) nema poverenje u Evropsku uniju,  a 53% ispitanika pesimistično kada je reč o budućnosti EU. S druge strane,  javno mnjenje Srbije je podeljenjo kada je reč o slici EU: trećina je vidi pozitivno, trećina neutralna a trećina negativno. Slični su procenti na pitanje da li bi članstvo u EU bilo dobro za Srbiju: 34% odgovara potvrdno, a jednak je broj neutralnih i negativnih stavova o članstvu (jedna trećina). Polovina stanovnika (51%) smatra da bi Srbija imala koristi od članstva, što je rast od 2% u odnosu na prethodnu godinu.

Na Zapadnom Balkanu, evroentuzijastični stavovi su najizraženiji u Albaniji i Crnoj Gori: poverenje u EU u Crnoj Gori iznosi 83%, a u Albaniji 80%.  Građani Albanije imaju najpozitivniju sliku o EU (84%), što je znatno više od proseka EU (43%). Takođe, ispitanici u svim zemljama Zapadnog Balkana veruju da bi članstvo u EU bilo korisno za njihovu državu (Albanija 94%, Crna Gora 90%, Severna Makedonija 78%, Bosna i Hercegovina 66% i Srbija 51%).

Izrazito pozitivni stavovi o Evropskoj uniji u Albaniji i Crnoj Gori verovatno se mogu objasniti napretkom u pregovorima za članstvo ove dve zemlje i mogućem pristupanju Evropskoj uniji u narednim godinama. S druge strane, stagnacija i neizvesnost reformskog procesa u drugim zemljama, prevashodno u Srbiji i BiH, sigurno ima negativan uticaj na javno mnjenje.

Autor: Boris Kaličanin