foto: Ansgar Haase/dpa/picture alliance

Evropska komisija je 16. jula 2025. predstavila predlog novog Višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF) za period 2028-2034. Istorijski i ambiciozan predlog budžeta, povećan sa 1,2 na skoro 2 biliona evra tokom sledećeg sedmogodišnjeg ciklusa, namenjen je oblikovanju budućnosti Evropske unije. Finansijski plan odražava želju Unije da postane otpornija, inkluzivnija, konkurentnija i sigurnija zajednica, zajednica spremna da odgovori na izazove budućnosti.

Jedna od ključnih promena u ovom budžetu ogleda se u znatno većoj fleksibilnosti, koja bi obezbedila brzo reagovanje Unije u kriznim situacijama, bilo da se radi o geopolitičkim pretnjama, ekonomskim šokovima ili iznenadnim političkim promenama. Istovremeno, budžet je pojednostavljen i prilagođen korisnicima, čime se omogućava lakši pristup sredstvima EU za građane, preduzeća i lokalne zajednice.

Kroz Nacionalne i Regionalne partnerske planove, EU će usko sarađivati sa državama članicama, lokalnim vlastima i civilnim društvom kako bi investicije i reforme bile bolje usmerene na specifične potrebe zajednica. Poseban fokus stavlja se na kohezionu i agrarnu politiku, kao i smanjenje regionalnih nejednakosti jer bi manje razvijeni regioni trebalo da imaju zagarantovan minimalni nivo podrške, u obimu jednakom ili većem od dosadašnjeg. Prema predlogu novog budžeta, Poljska će iz ovog fonda dobiti 123,3 milijarde evra, što je preko 30 milijardi evra više od sledećeg najvećeg korisnika, Francuske.

U cilju očuvanja liderske pozicije u oblasti tehnologije i inovacija, EU uvodi novi Evropski fond za konkurentnost, koji će ulagati u čistu energiju i dekarbonizaciju, digitalizaciju, biotehnologiju, poljoprivredu, bioekonomiju, kao i u sektor odbrane i svemira. U partnerstvu sa programom Horizont Evropa, vrednim 175 milijardi evra, ovaj fond će podržavati čitav investicioni ciklus, od ideje do implementacije, uz pojednostavljene procedure i ubrzanu isplatu sredstava.

Komisija ističe da su ljudi u središtu ovog budžeta. Ojačani Erasmus+ program i dalje će omogućavati mobilnost i međukulturnu razmenu, dok će Evropski socijalni fond Plus doprineti smanjenju siromaštva, unapređenju zapošljavanja, socijalne uključenosti i međugeneracijske pravednosti. Posebna pažnja biće posvećena razvoju veština, kulturnom izražavanju, slobodi medija i jačanju civilnog društva kroz programe poput AgoraEU koji promovišu demokratske vrednosti i vladavinu prava.

Novi budžet ojačaće otpornost Unije na krize kroz ulaganja u zdravstvo, poljoprivredu i civilnu zaštitu, a predviđen je i instrument za hitne situacije u iznosu do 400 milijardi evra u obliku zajmova državama članicama. Istovremeno, ulaganja u odbranu i bezbednost biće uvećana, čak 131 milijarda evra namenjena je sektoru odbrane i svemira, dok će sredstva za sajber bezbednost i vojnu mobilnost biti značajno povećana. Uz to, 34 milijarde evra biće uloženo u upravljanje migracijama, zaštitu granica i unutrašnju bezbednost, što je trostruko više u odnosu na prethodni budžetski period. Za ove potrebe Nemačka, Grčka i Španija imaju najviše izdvojenih sredstava sa 4,1 milijardom evra, 3,5 milijardi evra i 3 milijarde evra, dok je Poljska, sa 1,9 milijardi evra, najveći primalac u istočnoj Evropi.

Spoljna politika EU u ovom budžetu dobija novo značenje kroz Instrument Globalna Evropa, vredan 200 milijardi evra, koji će omogućiti dublje partnerstvo sa trećim zemljama, bržu reakciju na krize i značajniju ulogu EU na međunarodnoj sceni. Posebno se izdvaja 100 milijardi evra namenjenih Ukrajini, za njenu obnovu, sprovođenje reformi i pripremu za članstvo u EU. Međutim, podrška nije rezervisana samo za Ukrajinu. Budžet jasno pokazuje da su i zemlje Zapadnog Balkana i druge kandidature visoko na listi prioriteta. 43,2 milijarde evra biće direktno usmerene na proširenje i Istočno susedstvo, čime će ove zemlje imati pristup podršci za sprovođenje reformi, jačanje vladavine prava, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i unapređenje života svojih građana.

Kako bi se obezbedilo finansiranje ovih ambicioznih ciljeva, EU uvodi pet novih izvora sopstvenih prihoda: deo prihoda od trgovine emisijama, mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama, naknada za neodloženi elektronski otpad, akciza na duvan i korporativni doprinos velikih kompanija koje posluju na jedinstvenom tržištu. Ovi izvori prihoda pomoći će ne samo u finansiranju budućih prioriteta, već i u vraćanju sredstava pozajmljenih kroz instrument NextGenerationEU, smanjujući pritisak na nacionalne budžete.

Ovakav budžet mnogi smatraju kontroverznim, pa su nezadovoljstvo iskazale neke od država članica, uključujući Mađarsku i Nemačku, Austriju, Švedsku, poljoprivrednici, ali i mnoge organizacije civilnog društva.

Predlog budžeta EU izazvao je široko nezadovoljstvo unutar civilnog društva zbog jasnog pomeranja prioriteta. Neki ga nazivaju ,,ratnim budžetom“, i navode da pod plaštom „inovacija“ i „konkurentnosti“ preusmerava milijarde evra ka vojnoj industriji i tehnološkim gigantima, dok istovremeno uskraćuje podršku radnicima, poljoprivrednicima, migrantima i klimatskoj akciji. U isto vreme, ekološke organizacije upozoravaju da ciljevi zaštite biodiverziteta više nemaju obezbeđena sredstva, već će morati da se nadmeću sa drugim ekološkim prioritetima poput klimatskih promena, zaštite voda, cirkularne ekonomije i borbe protiv zagađenja.

Dodatno, predstavnici mladih izražavaju zabrinutost jer budžet zanemaruje potrebe mladih, povećanje Erasmus+ programa sa trenutnih 26 na 40,8 milijardi evra na prvi pogled deluje značajno, ali kada se uračuna inflacija i spajanje sa Evropskim korpusom solidarnosti, realni rast gotovo da nestaje. Istovremeno, ključni elementi politike prema mladima nestaju iz fokusa. U biti - budžet se doživljava kao nedovoljan, militarizovan i usmeren protiv socijalnih, ekoloških i omladinskih prioriteta.

Predlog budžeta sada je u rukama država članica koje o njemu odlučuju jednoglasno u Savetu EU, uz saglasnost Evropskog parlamenta, a u pojedinim slučajevima biće potrebna i ratifikacija od strane nacionalnih parlamenata.

Autorka: Anja Jokić