foto: ZElsb / Wikimedia Commons

Novi sistem putovanja u EU za državljane trećih država, uključujući i Srbiju, stupa na snagu 12. oktobra 2025. godine, potvrdila je Evropska komisija (EK). EES, odnosno sistem ulaz/izlaz (engl. Entry Exit System) predstavlja novi administrativno-digitalni alat EU za preciznije praćenje stranih državljana koji putuju u zonu Šengena i efikasniju kontrolu granica. Inicijalno je najavljen još 2016. godine, a formalno usvojen regulativom Evropskog parlamenta i Saveta EU iz 2018. godine. Od tada, njegova primena je više puta odlagana, poslednji put 2024. godine, kada su neke države članice u poslednjem trenutku saopštile da za to nisu spremne. Sa novom, konačnom potvrdom implementacije, EES sistem je reaktuelizovan, što je posebno važno za one države Zapadnog Balkana koje će najviše njime biti pogođene. Takođe, nova pravila putovanja bude nadu za potencijalno članstvo Zapadnog Balkana u Šengenu.

Primena, četiri godine kasnije

Primena i korišćenje EES[1] su krajnje jednostavni iz perspektive putnika. Naime, putnik putem aplikacije ili internet pretraživača unose svoje lične i biometrijske podatke, kao i plan putovanja, dok na graničnom prelazu ostavi otiske prsta i fotografiju. Međutim, uz EES dolazi i sistem ETIAS, doduše nešto kasnije. Prema poslednjim najavama, primena ETIAS-a se očekuje tek u poslednjem kvartalu 2026. godine. ETIAS zapravo predstavlja neku vrstu autorizacije koju putnik mora da dobije pre putovanja, i koja važi samo za nosioce pasoša koji putuju bezvizno. Funkcioniše po sličnom principu kao EES uz bitnu razliku da se apliciranje, koje je obavezno za svakog putnika, naplaćuje 20 evra, a odluka važi tri godine. Prvobitno je najavljivano da će cena ove usluge biti samo sedam evra, međutim, birokrate u EU su ipak odlučile da povećaju naknadu usled aktuelnih diskusija o Višegodišnjem finansijskom okviru – budžetu EU.

ETIAS i EES sistemi prvobitno su planirani za implementaciju još 2021. godine, ali je usled tehničkih razloga to odloženo za 2022. godinu. Ubrzo je postalo jasno da tehnički izazovi u izgradnji infrastrukture – potreba za nacionalnom pripremom, usklađivanjem država članica, kašnjenje opreme (npr. kiosci, e-gejts), kao i različiti nivoi spremnosti među državama – zahtevaju dodatno odlaganje, te je primena pomerena za jesen 2024. Međutim, mesec dana pred početak primene, predstavnici Francuske, Nemačke i Holandije, na sastanku Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove, saopštili su da njihove države nisu spremne za primenu novog sistema putovanja.

Iako je EK zvanično potvrdila 12. oktobar 2025. godine kao konačan u smislu primene EES sistema, imajući u vidu prethodno iskustvo, mnogi se ipak pitaju – ima li prostora za ponovno odlaganje.

Prednosti novih sistema

A kao i tokom prethodnih godina, kada su EES i ETIAS najavljivani, građani strepe od novog i stoga nepoznatog sistema koji potencijalno može da zakomplikuje putovanja u EU (i šengenski prostor), kao i novog neplaniranog troška (takse od 7, odnosno 20 evra za ETIAS). Dodatno, mnogima je probudio loše uspomene, podsetivši ih na vizni režim koji je za Srbiju važio do 2009. godine. Otud bojazan da je ovo vraćanje viznog režima na mala vrata.

Prvo: od 12. oktobra na snagu stupa samo EES, koji je besplatan, dok ETIAS, koji predviđa taksu od 20 evra, neće biti u funkciji pre kraja 2026. godine. Takođe, ni jedan ni drugi sistem ni na koji način ne predstavljaju vizni režim, jer vizni režim postoji za mnoge države u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, a EES sistem će biti primenjen i na njih.  

Iako se mnogi plaše da će EES i ETIAS nepotrebno zakomplikovati putovanje i napraviti gužve na graničnim prelazima (zbog prikupljanja fotografije i otiska prsta), zapravo bi na duge staze trebalo da doprinesu bržem i jednostavnijem prelasku granice i putovanju u EU. Naime, granične službe će postepeno krenuti u prikupljanje biometrijskih podataka, tako da u prvom talasu ne proizvede velika zadržavanja. Dodatno, nakon probnih šest meseci primene, biće ukinuti i pasoški pečati na granicama, što će dodatno ubrzati prelazak granice. S obzirom na to da EES sistem služi za najavu putovanja putnika, u najvećem broju slučaja neće biti potrebe za razgovorima i objašnjavanjima putnika i graničnih službenika. Sve je to u funkciji bržeg i lakšeg putovanja.

Konačno, jedan od ključnih benefita jeste i otvaranje mogućnosti da građani Srbije i ostalih država Zapadnog Balkana koriste samouslužne granične prelaze (self-service) i e-gejts. Svi koji su koristili aerodrome širom EU, primetili su samouslužne granične prelaze koji su rezervisani isključivo za državljane EU, dok su svi ostali primorani da čekaju u dugim redovima. Nedavno je i aerodrom u Beogradu dobio samouslužne granične prelaze koje mogu koristiti isključivo državljani Srbije. Uz nova pravila putovanja u EU predviđena je i mogućnost da stranci koriste samouslužne granične prelaze, s obzirom na to da će EES sistem sadržati već unapred sve neophodne podatke o putniku. Ta mogućnosti je najavljena i prethodnom tekstu o novim pravilima putovanja u EU i predstavljala bi revolucionarnu promenu i prednost za stanovnike Zapadnog Balkana koji putuju u zemlje šengeskog prostora. Uz novi sistem, stiču se tehničke mogućnosti za tako nešto, ali operacionalizacija će zavisiti od spremnosti EU i dogovora sa državama Balkana da se korišćenje samouslužnih graničnih prelaza zaista omogući.

Presedan kome se nadamo

Implementacija novih pravila putovanja u vidu EES i ETIAS, kao i potencijalno korišćenje samouslužnih graničnih prelaza rame uz rame sa državljanima EU, za građane Zapadnog Balkana može predstavljati pripremu za pristupanje Šengen zoni slobodnog putovanja. U kontekstu politike postepene integracije država kandidata u EU, jedna od ideja jeste i rano članstvo u Šengenu. Iako je članstvo u Šengenu uglavnom vezivano za period nakon pristupanja EU, mnoge države koji nisu članice EU jesu u Šengenu, poput Švajcarske, Norveške, Lihtenštajna, Islanda. Istina je da su ovo visokorazvijene države i bez problema sa ilegalnom migracijom u odnosu na Zapadni Balkan, ali ipak ne treba olako otpisati tu mogućnost. Pristupanjem Bugarske i Rumunije Šengenu, Zapadni Balkan je postao okružen šengenskim prostorom, što predstavlja olakšavajuću okolnost Srbiji i ostalima, jer nemaju spoljne granice sa trećim (nešengenskim) državama.

Da li je članstvo Zapadnog Balkana u Šengenu pre punopravnog pristupanja EU izvodljivo? U teoriji, da. Međutim, to će zavisiti od mnoštva okolnosti. Prvo, od dobre volje za tako nešto u samoj EU. Drugo, od političke volje i zajedničkog lobiranja država Balkana za takav poduhvat. Pravno, članstvo u Šengenu jeste izvodljivo i van EU, uz mnoštvo presedana. Međutim, Srbija i Balkan nisu Švajcarska, i bio bi presedan da neka država iz Jugoistočne Evrope napravi takav potez. S druge strane, reaktualizacija politike proširenja, jasan fokus EU na ranu integraciju kandidata i brz napredak Moldavije i Ukrajine, predstavljaju geopolitički kontekst koji ide naruku ovakvim idejama. Rana integracija u Šengen bi predstavljala najveću prednost građanima na Zapadnom Balkanu, dok bi sa druge strane dublje i čvršće vezala ove države za EU.

 Autor: Miloš Pavković,

Centra za evropske pilitke