foto: Dr. Zachi Evenor

Sporazum kao pravna poluga i granice njegove suspenzije

Sporazum o pridruživanju između Evropske unije i Izraela stupio je na snagu 2000. godine kao pravni okvir koji Izraelu daje povlašćen pristup evropskim tržištima i reguliše saradnju u oblastima trgovine, istraživanja i diplomatije. Budući da je EU najveći trgovinski partner Izraela, sa obimom međusobne razmene robe od 43,3 milijarde evra samo u 2025. godini, ovaj sporazum nije tek formalni dokument, već kičma celokupnog ekonomskog i političkog odnosa između dve strane. U njegovom središtu nalazi se član 2, takozvana klauzula o ljudskim pravima, koja poštovanje ljudskih prava i demokratskih principa definiše kao "esencijalne elemente" ugovora i eksplicitno uslovljava saradnju njihovim ispunjavanjem.

Sporazum predviđa dva različita praga za suspenziju: puna suspenzija zahtevala bi jednoglasnost svih 27 država članica, dok bi suspenzija samo trgovinskog dela tražila kvalifikovanu većinu — podršku 15 zemalja koje predstavljaju najmanje 65% populacije EU. Upravo ta proceduralna uslovljenost postala je centralna tačka kada je EU u junu 2025. formalno utvrdila da Izrael krši član 2, čime je pitanje suspenzije postalo direktan test institucionalne doslednosti bloka.

Činjenični okvir je nesporan, ali politička volja nije

Od početka rata u oktobru 2023. godine više od 72.000 Palestinaca poginulo je u Gazi, uz hiljade koji se i dalje vode kao nestali pod ruševinama. Nezavisna istraživanja sugerišu da su zvanične cifre potcenjene — studija objavljena u časopisu The Lancet Global Health procenila je oko 75.200 nasilnih smrti samo do januara 2025, što je gotovo 50% više od tada zvaničnih podataka. Pritisak civilnog društva bio je značajan budući da je peticija za suspenziju sporazuma prikupila je milion potpisa u roku od tri meseca, što je obavezalo Evropsku komisiju da formalno razmotri zahtev, a podršku su joj dali UN eksperti i više od 75 nevladinih organizacija i skoro 400 bivših diplomata i zvaničnika EU. Prema tome, problem nije nedostatak pravnog osnova niti odsustvo javnog pritiska, već arhitektura odlučivanja unutar EU i duboka politička heterogenost njenih članica.

Mađarski veto kao strukturni, a ne slučajni faktor

Izraelski premijer Netanjahu je još dok je bio u opoziciji izgradio veze sa Viktorom Orbanom, koji je zatim koristio mađarsku moć veta da blokira EU odluke kritične prema Izraelu — čime mu je pripao nadimak "evropski zaštitni zid Izraela". U februaru 2024. godine, Orbanova vlada blokirala je dve zajedničke izjave EU kojima se pozivalo na humanitarnu pauzu pre izraelskog napada na Rafu, dok su svih ostalih 26 država podržale te izjave. U julu 2025. godine Mađarska je, zajedno sa Nemačkom i Češkom, predvodila opoziciju suspenziji sporazuma. Napomenuto je da su mađarski prigovori imali efekat 'hlađenja' apetita EU ministara da osude Izrael, jer je slika vidljivo podeljene EU obeshrabrivala pokušaje donošenja izjava koje bi Budimpešta blokirala.

Glasanje u Luksemburgu: blokada ostaje

Na sastanku Saveta za spoljne poslove EU u Luksemburgu 21. aprila, Španija, Irska i Slovenija, uz podršku Belgije, pokrenule su inicijativu za debatu o suspenziji sporazuma. Visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kallas izjavila je po završetku sastanka da predlog nije dobio potrebnu podršku, napominjući da nije uočila promenu stavova među državama članicama. Nemački ministar spoljnih poslova Johann Wadephul nazvao je predlog "neprikladnim", insistirajući na "kritičnom, konstruktivnom dijalogu sa Izraelom", dok je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani konstatovao da "uslovi nisu pravi, ni brojčano ni politički".

Pored Nemačke i Italije kao glavnih veto igrača, diplomatski izvori navode da Francuska, Švedska i Danska na ovom sastanku takođe nisu podržale suspenziju, iako su to ranije činile. Prema Amnesty International, podrška samo jedne od dve zemlje, Nemačke ili Italije, bila bi dovoljna da se dostigne potrebna kvalifikovana većina. Za razliku od sankcija, gde je mađarski veto godinama bio jedina prepreka, suspenzija sporazuma bila je blokirana i bez Mađarske — što otkriva da problem seže dublje od jednog pojedinačnog veta.

Mađareva pobeda i konkretni pomak

Mađarska opozicija pod vođstvom Petera Mađara (Péter Magyar) izvojevala je istorijsku pobedu na aprilskim izborima, osvajajući dvotrećinsku većinu u parlamentu, što je otvorilo put ka promeni politike. Za razliku od Orbanovog automatskog veta, Mađar je najavio da će svaku EU odluku vezanu za Izrael razmatrati pojedinačno, opisujući budući kurs kao "pragmatičan odnos". Najavio je i povratak Mađarske u Međunarodni krivični sud, iz kojeg je Orban povukao zemlju nakon što je sud izdao nalog za hapšenje Netanjahua zbog ratnih zločina u Gazi. Nakon stupanja na funkciju 9. maja, Mađar je odmah skinuo veto na dugo blokirani paket sankcija, što je ministrima spoljnih poslova država članica EU omogućilo da već 11. maja usvoje sankcije uperene protiv izraelskih doseljenika odgovornih za nasilje na Zapadnoj obali i vođa Hamasa. 

Šta odlazak mađarskog veta zaista znači

Mađareva pobeda i skidanje veta na sankcije zatvaraju jedno poglavlje u EU odlučivanju o Izraelu, poglavlje u kojem je jedna država članica mogla sistematski da blokira konsenzus koji je inače postojao među ostalih 26. No odlazak mađarskog veta istovremeno otkriva dublje strukturne podele. Za razliku od mađarskog veta, nemačku poziciju možda najbolje ilustruje izjava kancelara Merca iz juna 2025, kada je za izraelske napade na Iran rekao: "Ovo je prljavi posao koji Izrael radi za sve nas."

Dok je Orban bio lice opstrukcije, berlinska pozicija ostajala je u senci — sada, bez mađarskog veta, ona dolazi u prvi plan. Profesor Alberto Alemanno, stručnjak za evropsko pravo na HEC Paris, napominje da Netanjahu već gradi alternativne kanale uticaja kroz populističke aktere u EU, što sugeriše da će mehanizmi opstrukcije naći nove nosioce. Pitanje nije samo hoće li EU suspendovati ovaj sporazum, već poseduje li EU politički kapacitet da dostigne kvalifikovanu većinu bez Nemačke i Italije — što suspenziju sporazuma, uprkos svim pravnim i javnim pritiscima, čini i dalje nedostižnom.

Autorka: Sara Mijačić