foto: Vilkasss / PixaBay

Indo-pacifik odavno nije samo geografski pojam, a poslednjih godina postaje jedno od glavnih poprišta globalnog nadmetanja. Dok Sjedinjene Države i Evropska unija nastoje da oblikuju strategije kojima bi osigurale svoje prisustvo u regionu i sprečile dominaciju Kine, Rusija kroz partnerstvo sa Kinom i Indijom traži kontratežu Zapadu. Upravo u tom trouglu – EU i Zapad u jednom uglu, Moskva i Peking u drugom – Indija pokušava da postane treći ugao i vodi sopstvenu politiku ,,multi-alignment-a'', balansirajući između bezbednosnih veza sa Rusijom, ekonomskih odnosa sa Zapadom i taktičkog približavanja Kini. Nedavne posete i razgovori evropskih i indijskih lidera pokazuju da EU pokušava da pronađe bolje mesto u ovoj globalnoj igri. Pitanje koje se ovde nameće jeste: može li EU uopšte da parira Moskvi i Pekingu u borbi za naklonost Indije?

Zašto baš Indija?

Za EU, Indija se nameće kao partner koji je previše važan da bi bio ignorisan. Novi strateški dokument koji je Evropska komisija usvojila u septembru jasno pozicionira Indiju kao ključnog partnera u jačanju ekonomske bezbednosti i diversifikacije lanaca snabdevanja. Brisel i Nju Delhi već pregovaraju o tri stuba saradnje – sporazumu o slobodnoj trgovini, sporazumu o zaštiti investicija i sveobuhvatnom sporazumu o avio-saobraćaju – dok se paralelno gradi i bezbednosno-odbrambeni okvir saradnje, uključujući bezbednost na moru, borbu protiv terorizma, sajber odbranu i čak razmenu poverljivih informacija.

Ipak, strateško zbližavanje nije nimalo jednostavno. S jedne strane, EU traži smanjenje carina na vozila, vino, žestoka pića i mlečne proizvode, dok je Indija fokusirana na obezbeđivanje proširenog pristupa tržištu za svoj tekstil, farmaceutske proizvode, čelik i naftne derivate. S druge strane, ostaje pitanje: koliko je Indija spremna da se distancira od Rusije? Indija i dalje kupuje rusku naftu, učestvuje u vojnim vežbama sa Moskvom i ne pridružuje se zapadnim sankcijama. Taj kontinuitet istorijske saradnje, zasnovan još u periodu Hladnog rata, EU doživljava kao ozbiljnu prepreku dubljem strateškom partnerstvu.

Ipak, nedavna poseta EU-PSC delegacije Indiji nije bila tek protokolarni susret. S obzirom na to da SAD u ovom trenutku zaoštravaju trgovinske odnose sa Indijom, uvodeći nove tarife na različite proizvode – od odeće i obuće, preko nameštaja, do dragog kamenja i nakita – Brisel pokušava da zauzme poziciju „pouzdanog partnera“. Time EU ne želi samo da nadomesti američko povlačenje, već i da pokaže da može da bude strateški igrač u regionu i da Indiji ponudi konkretne benefite: pristup evropskom tržištu po povoljnijim uslovima, kao i mogućnosti saradnje u tehnologiji, klimatskoj tranziciji i investicijama. Na ovaj način Unija nastoji da stvori kontratežu Rusiji, tradicionalnom vojnom partneru Indije, i Kini, koja kroz različite infrastrukturne i investicione inicijative nastoji da učvrsti svoj uticaj u regionu. Drugim rečima, predstavnici EU nisu otišli u Nju Delhi praznih ruku: Brisel  teži obostrano korisnu trgovinsku i investicionu razmenu, istovremeno gradeći dugoročnu stratešku saradnju u ključnim sektorima. Ujedno, treba imati u vidu i da je, prema podacima Evropske komisije, EU trenutno drugi najveći trgovinski partner Indije, sa trgovinom robom vrednom 120 milijardi evra prošle godine, ili 11,5% ukupne trgovine Indije.

Nova strateška agenda: obećanja i ograničenja

Objavljeni dokument Joint Communication on a New Strategic EU–India Agenda naglašava da partnerstvo Evropske unije i Indije treba da bude „dublje, šire i bolje koordinisano“. Predložene oblasti saradnje – trgovina, digitalna ekonomija, pomorska i sajber bezbednost, klimatska politika – osmišljene su tako da odgovore na ono što je Indiji najpotrebnije: diverzifikaciju ekonomskih veza i jačanje globalnog legitimiteta. EU poručuje da je spremna da Indiji ponudi „transformativne ishode“ – saradnju koja prevazilazi okvire trgovine i koja je obostrano korisna.

Međutim, iza optimistične retorike kriju se ograničenja. Indija se ne odriče svog strateškog partnerstva sa Rusijom, koje je decenijama temelj njene vojne i energetske bezbednosti. Iako EU naglašava da razume indijsku poziciju, teško je zamisliti da će odnosi postati u potpunosti komplementarni sve dok Brisel insistira na sankcijama Moskvi. Zbog toga nova agenda više deluje kao okvir za postepeno približavanje, nego kao početak istinskog strateškog saveza.

Kina kao skriveni faktor

Dok se često naglašava veza Indije i Rusije, važnije pitanje je pozicija Kine. Tradicionalni rivalitet između Delhija i Pekinga nije nestao – sporovi duž himalajske granice i dalje tinjaju. Ipak, američke tarife i sve izraženiji protekcionizam Vašingtona približavaju Indiju Kini u ekonomskom smislu. Nedavni susreti u okviru Šangajske organizacije za saradnju pokazali su spremnost obe strane da prevaziđu deo tenzija i da sarađuju u oblastima gde imaju komplementarne interese. To stvara dodatni izazov za EU: kako Indiji ponuditi nešto što može da se meri sa kineskom infrastrukturom i ruskom vojnom podrškom?

Da li Brisel može da igra u istom rangu sa Moskvom i Pekingom?

Indija danas bira svoje saveznike pažljivo, balansirajući između više centara moći. Moskva joj i dalje pruža sigurnost u vojnim i energetski ključnim pitanjima, dok Peking kroz infrastrukturne i investicione inicijative jača svoj uticaj u regionu. EU, s druge strane, nudi stabilnost, tržište i partnerstvo u tehnologiji i klimatskoj tranziciji, ali bez vojne prisutnosti ili dugogodišnjeg istorijskog kredita poverenja. Dakle, EU je Indiji nesumnjivo važna – kao tržište, investitor i politički partner koji ne nameće oštre ultimatume. Ali pitanje je da li je to dovoljno. Ako Unija ostane na nivou sporopokretnih pregovora o trgovinskom sporazumu i apstraktnih obećanja o „strateškom partnerstvu“, Indija će nastaviti da balansira između Istoka i Zapada. Da bi zaista parirala Moskvi i Pekingu, EU mora da ponudi konkretne benefite. To znači ulaganja u ključne sektore, zajedničke tehnološke projekte i podršku ambicijama Delhija da učvrsti svoj položaj na globalnoj sceni, a ne samo obećanja ili političke izjave.

Drugim rečima, Delhiju ne treba još jedan partner koji mu postavlja uslove i drži lekcije, već partner koji mu pomaže da učvrsti svoju poziciju u svetu. Ako Brisel to razume, ima šansu da se izbori za uticaj u regionu. Ako ne, Indija će nastaviti da igra sopstvenu igru, u kojoj Moskva i Peking i dalje imaju prednost.

Autorka: Ivana Janković