foto: Eriona Çami / Evropska komisija

U glavnom gradu Albanije lideri zapadnobalkanske šestorke i predstavnici Evropske unije okupili su se na drugom po redu Samitu o Planu rasta kako bi sumirali dosadašnja postignuća i dogovorili prioritete za budući period. Podsetimo, Novi plan rasta za Zapadni Balkan je usvojen krajem 2023. godine sa ciljem ubrzanja reformskog procesa država regiona, postepenu integraciju u jedinstveno tržište EU, stvaranje Zajedničkog regionalnog tržišta i finansijsku pomoć u iznosu od šest milijardi evra tokom trogodišnjeg perioda trajanja Plana.

U svom uvodnom obraćanju na Samitu, evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, izjavila je su vrata Evropske unije otvorena za Zapadni Balkan i da sve treba da postanu članice, stavljajući naglasak na punopravno članstvo (bez ikakvih derogacija prava). Kos je istakla da se nalazimo na polovini puta implementacije Plana rasta. Potrebno je „proširiti proširenje“ kroz integraciju susednih država u sve više politika Evropske unije uključujući delove jedinstvenog tržišta, energetsko tržište, panevropske vrednosne lance snabdevanja i druge oblasti.

Do sada jedino Bosna i Hercegovina nije dobila zeleno svetlo za svoju Reformsku agendu, dok Kosovo nije ratifikovalo međunarodni sporazum neophodan za isplatu sredstava iz  Instrumenta za reformu i rast. Ostale četiri države su dobile pretfinansiranje, a Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija su primili i prvu ratu predviđenu Planom rasta za sprovedene reforme. Do sada je isplaćeno ukupno 414 miliona evra od čega je Albanija dobila 164 miliona, Crna Gora 45, a Severna Makedonija 76 miliona.

Prema podacima Evropske komisije ispunjenost reformskih koraka do kraja 2025. iznosi 85%. Albanija je ispunila 21 reformski korak od predviđenih 143. Pet mera iz oblasti razvoja biznis okruženja tiču se digitalizacije katastra, transparentnosti izbora upravnih odbora javnih preduzeća, evaluacije poreskih olakšica, zakonski rešenja o zdravlju životinja i biljaka, kao i usvajanje Srednjoročne strategije prihoda. U oblasti energetike, kao i Crna Gora, Albanija je usvojila Akcioni plan za postepeno ukidanje javne intervencije u određnivanje cene električne energije, nastavila je implementaciju paketa za integraciju električne  energije u skladu sa zahtevima Energetske zajednice, postavila je ciljane vrednosti za renovaciju zgrada sa ciljem postizanja energetske efikasnosti. Nadalje, razvoj infrastrukture za 5G mrežu, usvajanje Strategije inovativnog preduzetništva i Strategije pametne specijalizacije, finansiranje zelenih i digitalnih rešenja za mala i srednja preduzeća, širenje mera podrške aktivnom zapošljavanju, neki su od ispunjenih koraka iz oblasti digizalizacije i ljudskog kapitala. Na kraju, u oblasti Osnove, Albanija je usvojila strateški document protiv pranja novca i borbe protiv terorizma, unapredila je efikasnosti pravosudnih organa u krivičnim postupcima I uradila je evaluaciju sa buduću usklađenost nacionalnog zakonodavstva sa Aktom o digitalnim uslugama EU.

Crna Gora je do sada ispunila 12 od 130 reformskih koraka koji uključuju izbor sudije Vrhovnog suda, usvajanje Prostornog plana, transparentnost međudržavnih sporazuma, usklađivanje sa evropskim propisima i mere za najugroženije u energetskoj tranziciji, usvajanje Zakona o informacionoj bezbednosti, širenje digitalne infrastrukture u oblasti interneta, unapređenje elektronske uprave, kao i uključivanje minimalnog paketa socijalnih mera u Strategiju deinstitucionalizacije.

Severna Makedonija je ispunila 6 od 136 reformi predviđenih Reformskom agendum: usvojen je Zakon javnoj internoj kontroli finansija, izmenjen je Zakon o preduzećima koji predviđaju nova pravila za izbor nezavisnih članova upravnog odbora javnih preduzeća, povećan je broj inspekcija inspektorata za rad i tržišne inspekcije, izmenjeno je nekoliko zakona kako bi se nacionalno zakonodavstvo usaglasilo sa Regulativom o digitalnom identitetu EU, a omogućeno je i elektronsko arhiviranje dokumentacije kroz izmene zakona. Na kraju, usvojena su zakonska i strateška rešenja u oblasti sajber bezbednosti.

Srbija je podnela dva zahteva za isplatu sredstva koje trenutno razmatra Evropska komisija, te stoga još uvek ne postoji zvaničan pregled ispunjenosti reformski koraka za ovu državu.

Kada je reč o ostalim aspektima Plana rasta, 32 banke iz Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije pridružile su se Jedinstvenom evropskom platnom području (SEPA), što omogućva niže troškove transkacija u evrima za građana i privredu. Srbija je formalno postala član SEPA u maju 2025, ali sistem još uvek nije operacionalizovan.

Tokom 2025. godine sedam Evropskih habova za digitalnu inovaciju su osnovani u državama Zapadnog Balkana, dok su Srbija i Makedonija od oktobra 2025. godine domaćini Fabrici veštačke inteligencije Antennas, što kompanijama iz regiona omogućava pristup vrhunskoj infrastrukturi veštačke inteligencije. Kroz inicijativu WiFi4WB, 394 opštine će imati WiFi hotspots gde prve od njih treba da postanu operativne do kraja godine.

Takođe, nastavlja se širenje Zajedničke tranzitne konvencije na Crnu Goru, dok se pristupanje Albanije i Bosne i Hercegovine očekuje u narednom periodu. Severna Makedonija i Srbija su deo ove konvencije od 2015, odnosno 2016. godine. Na kraju, nastavljeni su pregovori između telekomunikacionih operatora iz EU i regiona kako bi se Zapadni Balkan integrisao u „Rominguj kao kod kuće“ oblast Evropske unije.

Komesarka Kos je pozvala države regiona da se ozbiljno posvete reformama u narednim mesecima jer u junu 2026. godine ističe rok za ispunjenje zaostalih reformi iz prethodnog perioda koje vrede 300 miliona evra. Kos je istakla da je u naredne dve godine neophodno da se iskoristi potencijal Plana rasta jer je njegov glavni cilj priprema za članstvo u EU koje sledi.

Autor: Boris Kaličanin

Fakultet političkih nauka