foto: Dietmar Rabich

Jačanje desnice u Evropi nije ništa novo. Dovoljno je da uperimo pogled u Braću Italije (Fratelli d'Italia), Nacionalnog okupljanja (Rassemblement national), preko Slobodarske partije Austrije (FPÖ), pa u našeg komšiju Viktora Orbana i njegov Fidesz. Iako većina njih nije na vlasti, to ne znači da nisu relevantne na domaćoj ili evropskoj političkoj sceni, naprotiv.

Alternativa za Nemačku (Alternative für Deutschland, AfD) jeste upravo jedna od takvih. Okarakterisana kao krajnje desna partija od strane drugih aktera, AfD u svom programu piše: Mi smo liberali i konzervativci…. Mi smo posvećene demokrate. Formirana 2013. godine, ova stranka je akumulirala popriličnu podršku u biračkom telu Nemačke, što se ogleda u rezultatima ovogodišnjih parlamentarnih izbora gde je bila na drugom mestu sa čak 20,8% glasova, većinski iz regiona istočne Nemačke. Ovi podaci označavaju da je oko 10 miliona Nemaca glasalo za njih. Međutim situacija se komplikuje činjenicom da druge političke partije odbijaju saradnju sa AfD-om zbog njene ekstremističke ideologije, formirajući takozvani zaštitni zid (Brandmauer) protiv nje u parlamentu. Ali se i sam taj zid čini sve tanjim, što znači da je sve verovatnija mogućnost saradnje.

Mladi i AfD

Alternativa za Nemačku se sada okrenula lobiranju na drugi način – zvaničnim formiranjem omladinske organizacije u svom okrilju pod nazivom „Generacija Nemačka” (Generation Deutschland). Političke partije u Nemačkoj imaju tendenciju da ovo rade, i generalno su omladinski ogranci partija radikalniji nego sama partija. Osnivačka konferencija novonastale organizacije bila je 29. novembra u gradu Gisenu (Gießen) i pratile su je demonstracije, vodeni topovi i blokade puteva. Alis Vajdel, ko-predsednica AfD-a, osudila je proteste i nazvala ih duboko nedemokratskim. Za predsednika Generacije Nemačke izabran je 28-godišnji Žan-Paskal Hom iz Brandenburga koji je od svoje sedamnaeste godine član AfD-a.

„Odlučno ćemo se boriti za istinsku promenu migracione politike koja će obezbediti da Nemačka ostane domovina Nemaca“, istakao je Žan-Paskal Hom na osnivačkoj konferenciji.

Kako je sve počelo?

Moramo se vratiti malo unazad. Pre je postajala izvesna „Mlada Alternativa za Nemačku“ (Junge Alternative für Deutschland ili JA), formirana još 2013. kao neformalno omladinsko krilo AfD-a. Bila je otvorena za mlade uzrasta od 14 do 35 godina i sama organizacija je bila okarakterisana kao evroskeptična, politički regresivna i anti-feministička. Mlada alternativa je videla u infamoznom Najdželu Faražu, sadašnjem lideru Reform partije u UK, inspiraciju i pozvala ga čak da bude govornik na jednoj od njenih konferencija. Međutim, Federalna kancelarija za zaštitu Ustava, nemačka obaveštajna služba, obeležila ih je kao ekstremističku organizaciju 2023. godine, uz objašnjenje da je organizacija „jasno ksenofobična”, i da „propagira rasni koncept društva baziran na osnovnim biološkim karakteristikama”. Ovo je najviše što država može da uradi pre zabrane same organizacije – obaveštajnim službama ovakva odluka daje dozvolu da nadgleda i presreće mejl prepisku Mlade alternative, kao i njihove pozive i online razgovore. Uz to, ovakva presuda otežava članovima da se zaposle u javnom sektoru i komplikuje dobijanje dozvole za posedovanje oružja. Ova organizacija je početkom 2025. prestala sa radom, da bi upravo 29. novembra vaskrsla pod novim imenom i novim rukovodstvom.

Hoće li se Generacija Nemačka razlikovati od svog prethodnika i predstavljati umereniji deo AfD-a, ili će nastaviti dosadašnju politiku i kretati se sve ekstremnije? Posmatrajući govore sa osnivačke konferencije, burnu prošlost predsednika Homa, kao i politiku matične političke partije, čini se da će pre biti ovo drugo i da je promena više kozmetičke prirode.

Institucionalne kočnice

Nemačka u svom Ustavu ili Osnovnom zakonu iz 1949. godine ima ugrađene izvesne kočnice kako ne bi opet došlo do situacije porasta ekstremističkih ideologija. Još dok je bila podeljena, u Osnovni zakon su unesena prava koja ni u jednom slučaju ne smeju biti narušena kao što su pravo na slobodu, dostojanstvo, slobodno okupljanje, privatnost, politički azil itd. U tom interesu je nastao i Savezni ustavni sud koji ima pravo da zabrani rad političkih partija ukoliko smatra da narušavaju ustavni poredak Nemačke. Sad, pitanje dolazi, da li AfD predstavlja samo još jednu stranku koja predstavlja želje i potrebe naroda, ili je pretnja po nemački poredak i društvo?

Ubrzo nakon samih izbora, Federalna kancelarija za zaštitu Ustava, obeležila je Alternativu za Nemačku kao desno-ekstremističku, što su članovi AfD-a okarakterisali kao politički orijentisanom odlukom. Pitanje statusa ove stranke i nastavka njenog delovanja sve dublje polarizuje nemački narod i skoro da iznova pravi nevidljivi Berlinski zid između dve Nemačke.

Koji su to suprotstavljeni stavovi?

S jedne strane stoji mišljenje da zabrana rada ove partije ništa ne bi promenila, već da bi još pogoršala situaciju i povećala nezadovoljstvo, jer tih 10 miliona Nemaca koji su glasali za nju neće samo magično promeniti mišljenje. Demokratija predstavlja upravo to, mogućnost da se svaki glas i svako mišljenje čuje, a ne samo glas većine. A sa druge strane, neki od delova političkog programa AfD-a ozbiljno udaraju na prava određenih društvenih grupa u Nemačkoj – prvestveno migranata i stranaca. AfD se između ostalog zalaže za masovnu deportaciju migranata, čak i onih sa nemačkim državljanstvom, što bi predstavljalo kršenje prava istaknutih u Osnovnom zakonu.

Još nema jasnih odgovora na sva ova pitanja, ali je jasno da je teška dilema stavljena pred nemački narod, kao i pred građane u EU, jer Nemačka nije jedina koja se suočava sa ovakvom vrstom problema. Ali ono što jeste sigurno jeste to da se AfD ne povlači, čak suprotno – širi se, i postoje sve naznake da će nastaviti da se širi, bilo to apelujući na mlade kroz Generaciju Nemačke i njen novi imidž, ili kroz neke dalje moguće korake. To je nešto što Evropa ne sme da ignoriše.

Autorka: Mila Krtajić