foto: Koalicija PrEUgovor

U senci duboke društvene polarizacije i godinu dana nakon tragičnog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koalicija prEUgovor predstavila je svoj jubilarni, 25. izveštaj. Ovaj dokument predstavlja ključni proizvod koalicije još od njenog osnivanja 2013. godine i pruža detaljan presek stanja u Klasteru 1 (Osnove), analizirajući (ne)napredak u najvažnijim oblastima političkih kriterijuma i poglavlja 23 i 24.

Ovogodišnji Alarm dolazi u trenutku kada se Srbija suočava sa ozbiljnim optužbama za sistemsku korupciju i institucionalnu paralizu. Nalazi izveštaja sugerišu da novosadska tragedija, u kojoj je život izgubilo 16 osoba, nije bila izolovan incident, već direktna posledica dugogodišnjeg urušavanja pravnog poretka i zaobilaženja procedura na koje civilno društvo ukazuje duže od jedne decenije. Ovu sumornu sliku dodatno potvrđuje i najnoviji Izveštaj Evropske komisije za 2025. godinu, koji prvi put eksplicitno konstatuje da u ključnom Poglavlju 23 nije ostvaren nikakav napredak.

Infrastrukturni projekti u sivoj zoni: Strane investicije ili domaća bezbednost

Jedan od centralnih nalaza 25. Alarm izveštaja odnosi se na sistemsko izbegavanje primene Zakona o javnim nabavkama za kapitalne infrastrukturne projekte. Umesto transparentnih tenderskih procedura koje su osnov tekovine EU, država sve češće pribegava primeni posebnih zakona (lex specialis) i međudržavnih sporazuma koji isključuju domaću regulativu i konkurenciju. Kao najdrastičniji primer navode se pripreme za specijalizovanu izložbu EXPO 2027, gde su poslovi vredni stotine miliona evra ugovoreni uz minimalnu kontrolu, na osnovu posebnog zakona čiju ustavnost Ustavni sud još uvek nije ocenio.

Upravo je ovaj mehanizam netransparentnosti u Izveštaju prepoznat kao jedan od sistemskih uzroka koji mogu dovesti do katastrofa poput one u Novom Sadu. Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju naveo je da nije mogao da dođe do ključne dokumentacije o troškovima rekonstrukcije pruge i staničnih objekata, jer su nadležne institucije tvrdile da te podatke ne poseduju ili su ih ignorisale. Ovakva praksa stvara ambijent u kojem koruptivni rizici ostaju sakriveni sve dok ne dovedu do fatalnih posledica. Evropska komisija u Izveštaju takođe deli ovu zabrinutost, naglašavajući da Srbija nastavlja da zaobilazi sopstveno zakonodavstvo kroz međudržavne sporazume, što nije u skladu sa evropskim standardima.

Odgovor insititucija: Represija umesto dijalog

Poseban fokus izveštaja stavljen je na reakciju države na masovne građanske proteste koji su usledili nakon tragedije. Umesto otvaranja institucionalnog dijaloga, zabeležena je zabrinjavajuća promena u taktici postupanja prema građanima. Izveštaj prEUgovora konstatuje prelazak sa ranije prakse pasivne opstrukcije na otvorenu i sistemsku represiju.

Dokumentovani su brojni slučajevi prekomerne upotrebe sile od strane policije, uključujući fizičko i psihičko zlostavljanje privedenih studenata i aktivista. Naročito uznemirujuću su navodi o upotrebi hemijskih sredstava tokom protesta u Novom Sadu, za koji postoje indicije da je bio jačeg dejstva od standardnog suzavca.

Vlasti koriste zapaljivu retoriku kako bi delegitimizovale zahteve građana, karakterišući proteste kao pokušaj „obojene revolucije“ finansirane iz inostranstva. Evropska komisija takođe primećuje da visoki državni zvaničnici koriste narative koji stigmatizuju civilno društvo i političke protivnike, stvarajući atmosferu pogodnu za napade. Pored toga, Alarm izveštaj skreće pažnju na fenomen organizovanja kontra-protesta od strane vlasti, često uz logističku podršku javnih preduzeća, što dodatno rasplamsava tenzije i ugrožava pravo na slobodno okupljanje.

Paraliza pravosuđa: Kada politika „ugasi“ istragu

Analiza stanja u pravosuđu ukazuje na duboku institucionalnu krizu. Iako je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) formalno pokrenulo istragu u vezi sa finansijskim malverzacijama na projektu rekonstrukcije železnice, taj proces suočen je sa ozbiljnim opstrukcijama. Kao slikovit primer nedostatka političke volje za borbu protiv korupcije na visokom nivou, izveštaj navodi rasformiranje „Udarne grupe“ inspektora MUP-a koja je asistirala tužilaštvu u ovoj istrazi. Povlačenje inspektora usledilo je u osetljivom trenutku istrage koja je obuhvatila i bivše ministre, što se u izveštaju tumači kao jasan signal političkog uticaja.

Evropska komisija potvrđuje da u Srbiji i dalje nedostaje snažna politička volja za efikasno procesuiranje korupcije na visokom nivou, te da se broj pravosnažnih presuda u ovim predmetima smanjuje. Dodatno, javni napadi predstavnika izvršne vlasti i prorežimskih tabloida na tužioce koji vode osetljive slučajeve stvaraju atmosferu pritiska koja direktno ugrožava samostalnost tužilačke funkcije. U takvom ambijentu, institucije deluju prvenstveno kao zaštitnici pojedinačnih interesa vladajuće elite, a ne kao nezavisni arbitri pravde.

Evropski put na čekanju

Predstavljanje 25. Alarm izveštaja šalje jasnu poruku: Srbija se nalazi u stanju ozbiljne stagnacije i nazadovanja u oblastima koje su ključne za pristupanje Evropskoj uniji. Ocena Evropske komisije da nema napretka u Poglavlju 23 predstavlja potvrdu onoga što koalicija prEUgovor dokumentuje godinama- reforme se često sprovode samo na papiru, dok se u praksi institucije urušavaju.

Koalicija prEUgovor apeluje da se preporuke međunarodnih tela, poput GRECO i ODHIR, moraju sprovoditi suštinski, a ne samo formalno. Slučaj Novi Sad ostaje trajno upozorenje da korupcija i urušavanje institucija nisu apstraktni problemi ušuškani u birokratskim izveštajima, već realne pretnje koje direktno ugrožavaju bezbednost građana. Bez oslobađanja institucija od političkog pritiska, povratka transparentnosti u javne nabavke i prestanka represije nad kritičkom javnošću, evropski put Srbije ostaje blokiran, a unutrašnja kriza biva produbljena.

Autorka: Iva Kojić