foto: Freepik

Prošlo je već skoro četiri godine od započinjanja oružanog sukoba između Rusije i Ukrajine, a pitanje mira ostaje jedno od najneizvesnijih pitanja savremeih međunarodnih odnosa. Uprkos brojnim diplomatskim incijativama, kao i javno deklarisanoj spremnosti na pregovore, mirovni sporazum nije postignut. Štaviše, jedan od najupečatljivijih aspekata aktuelne situacije jeste paralelno odvijanje diplomatskih razgovora i intenzivnih borbenih dejstava. Dok se u diplomatskim salonima govori o miru, na terenu se vode bitke koje često menjaju pregovaračke pozicije. Ovakva dinamika dovodi do paradoksa u kome se mir razmatra u teoriji, dok se rat nastavlja u praksi.

Kako bi se sagledala kompleksnost aktuelnih mirovnih pregovora, potrebno je osvrnuti se na širi istorijski kontekst odnosa između Rusije i Ukrajine. Nakon događaja iz 2014. godine, odnosi dve strane išli su silaznom putanjom. I pored brojnih pokušaja deeskalacije, kakvi su na primer Minski sporazumi, oni nikada u praksi nisu zaživeli. Značajan kamen spoticanja u odnosima dve države predstavlja i težnja Ukrajine da postane članica Evropske unije i NATO pakta. Eskalacija koja se dogodila početkom 2022. godine bila je prelomni trenutak, a konflikt između dve zemlje dobija dimenziju međunarodnog oružanog sukoba sa ogromnim posledicama po regionalnu i međunarodnu bezbednost. Svi raniji pokušaji postizanja kompromisa, kakvi su na primer bilateralni pregovori iz Istanbula, završili su se neuspešno, te do prestanka vatre nije došlo.

Od 2022. godine do danas, pitanje mira je postalo globalno pitanje u koje su se aktivno uključile velike sile, različite međunarodne organizacije, kao i Evropska unija. Iako postoje razlike u pristupu po pitanju obima pomoći koja se pruža Krijevu, zapadne zemlje podržavaju ukrajinsku poziciju. Sa druge strane, pojedine države, kakva je Turska, pokušavaju da se pozicioniraju kao neutralni posrednici, nudeći platforme za dijalog i postizanje mirovnog rešenja. Jedan od ključnih problema kada su u pitanju mirovni pregovori predstavlja drugačija percepcija njihovog cilja i krajnjeg rezultata. Dok za Ukrajinu oni predstavlaju sredstvo za obnovu teritorijalnog integriteta, za Rusiju su pregovori instrument za potvrđivanje vlastite sfere uticaja u regionu.

Ukrajina instira na tome da mir ne može da se postigne po cenu gubitaka suvereniteta i teritorijalnog integriteta i zahteva povlačenje ruskih snaga sa svojih teritorija. Štaviše, Kijev je pokazao određeni stepen fleksibilnosti kada su u pitanju bezbednosni aranžmani odnosno spremnost da se pitanje NATO članstva stavi u drugi plan ukoliko se obezbede alternativne garancije bezbednosti. Ipak, Ukrajina ostaje istrajna u svom nastojanju da se utvrdi odgovornost za ratne zločine, kao i kršenja međunarodnog humanitarnog prava koja su se dogodila za vreme trajanja sukoba.

Zahvaljući tome, kao i snažnom otporu rukse strane, pregovori su dodatno zakomplikovani, a pitanje pravde i odgovornosti predstavlja jedan od najosetljivih segmenata mirovnih pregovora. Rusija odbacuje optužbe koje joj se upućuju i protivi se mehanizmima koji bi mogli dovesti do utvrđivanja odgovornosti. Jedan od ključnih zahteva Moskve odnosi se na bezbednosni status Ukrajine, uključujući njenu vojnu neutralnost i ograničenja u vezi sa saradnjom sa zapadnim vojnim strukturama. Štaviše, Rusija nastoji da kroz proces mirovnih pregovora institucionalizuje određene teritorijalne i političke realnosti nastale tokom rata.

Trenutno su aktuelni pregovori u Berlinu koji se vode između predsednika Ukrajine, specijalnih izaslanika SAD-a i evropskih lidera o okončanju rata i okviru koji bi mogao da posluži kao osnova za širi mirovni sporazum. Predstavnici Rusije nisu prisutni, a mirovni pregovori se, po svojoj prirodi, moraju voditi direktno između strana u sukobu. Stoga se aktuelni razgovori u Berlinu mogu tumačiti kao priprema terena, dok bi stvarni mirovni pregovori morali podrazumevati neposredan dijalog između Moskve i Kijeva. Stoga, čini se da će do postizanja konačnog mirovnog sporazuma diplomatija i rata nastaviti da koegzistiraju istovremeno oblikujući relanost u kojoj je mir nužan, ali i (za sada) teško dostižan cilj.

Autorka: Sanela Veljković