foto: Nikola Mirković / Canva

U središtu savremenih debata o moći, regulaciji i slobodi govora sve češće države i međunarodne organizacije nisu same, već mesto za pregovaračkim stolom zauzimaju i društvene platforme. One nisu samo kanali komunikacije, već arbitri javnog diskursa, čuvari ili kršitelji pravila koja oblikuju svakodnevni život milijardi ljudi. Sukob između Evropske unije i Ilona Maska, vlasnika društvene mreže “X” (ranije twitter), odražava upravo ovaj fenomen: regulatorni spor koji se proširio od tehničkog pitanja algoritama i transparentnosti do javnog i političkog sukoba, od kojeg se ne mogu odvojiti pravni, institucionalni i međunarodni aspekti.

Prekretnica se dogodila početkom decembra, kada je Evropska komisija objavila da je platforma X prekršila odredbe Akta o digitalnim uslugama (DSA). Nakon višemesečne istrage, tokom koje su regulatori detaljno analizirali način na koji X upravlja sadržajem, odgovara na prijave i objašnjava funkcionisanje svojih algoritama, izrečena je kazna od oko 120 miliona evra. Komisija je posebno istakla neispunjavanje obaveza transparentnosti u vezi sa moderiranjem sadržaja i načinom na koji algoritmi preporučuju objave korisnicima. Navedeno je i da je plavi krug za verifikaciju pored imena bio obmana korisnika, s obzirom da je mogao da se plati. Finansijska sankcija je stavila do znanja da evropska pravila - iako često kritikovana kao spora ili birokratska – „pokazuje zube“ i najmoćnijim igračima.

Detalji spora i reakcije

Samo nekoliko sati nakon objavljivanja odluke, Ilon Mask je direktno reagovao na svojoj platformi. Kaznu je ocenio kao politički motivisan napad i dokaz da se, po njegovim rečima, Evropa kreće „u pogrešnom smeru“. Objave u kojima je uporedio Evropsku uniju sa nacističkim režimom izazvale su snažnu i javnu reakciju Brisela. Zvaničnici su naglasili da su poređenja „neosnovana i uvredljiva“ i da spor ne vodi o ideologiji, već o poštovanju jasno definisanih pravila.

U svojim objavama, Mask je otišao korak dalje: ne samo da je kritikovao evropske institucije, već je direktno pozvao na ukidanje EU, tvrdeći da ona funkcioniše kao birokratski i restriktivan sistem koji guši inovacije i slobodu govora. Ovakav stav demonstrira ne samo njegovu komunikacionu strategiju, već i duboko ukorenjenu, polarizujuću retoriku - prikazujući Evropsku uniju kao autoritarni entitet koji, po njegovom mišljenju, ugrožava globalnu digitalnu slobodu.

Maskovi komentari, koji kombinuju lične i političke narative na platformi čiji je vlasnik, izazvali su snažnu debatu: dok neki upozoravaju na opasnost od naglašene privatne moći nad javnim narativom od strane pojedinaca, drugi ukazuju na potencijal za institucionalnu rigidnost i prekomernu kontrolu govora od strane evropskih tela.

Kazna kao presedan

Za Evropsku uniju, kazna protiv X nikada nije bila personalizovana. Poruka Komisije bila je: pravila podjednako važe za sve, bez obzira na tržišnu moć ili politički uticaj. Odluka je poslužila kao signal celom tehnološkom sektoru da se era labave samoregulacije bliži kraju i da EU namerava da postavi standarde koje može da sprovodi.

U političkim krugovima, spor je viđen kao test evropske odlučnosti: može li se EU nametnuti kao globalni regulator ili će podleći pritisku velikih tehnoloških kompanija? Evropski komesari su dalje objasnili da cilj nije kažnjavanje jedne kompanije, već osiguravanje da pravni okvir Sporazuma o digitalnim sadržajima funkcioniše kao univerzalni standard i da digitalne platforme transparentno i odgovorno posluju u svim državama.

Transatlantski kontekst

„Kazna koju je izrekla Evropska komisija nije samo napad na Iks, već je napad na sve američke tehnološke platforme i američki narod“. Ovim rečima je Marko Rubio, državni sekretar SADa, ocenio odluku EU.

Sukob je dobio transatlantsku dimenziju. Iz Vašingtona su stigle kritike da EU „prelazi granicu“, dok su evropski zvaničnici naglašavali da ne planiraju da menjaju kurs zbog spoljnog pritiska. U tom kontekstu, pojavio se i Donald Tramp, koji je podržavajući Maska, oštro kritikovao Evropsku uniju, upozoravajući da blok „ide u opasnom pravcu“. Zapretio je i potencijalnim carinama. Ipak, fokus sukoba ostaje između EU i vlasnika X, dok Trampova retorika služi kao deo šire političke i međunarodne perspektive.

Maskov stav o EU, uključujući direktne napade i retoriku o ukidanju EU politizuju sprovedeni regulatorni proces. Njegove najave nisu samo reakcija na kaznu već i deo šire strategije pozicioniranja Evropske unije u ulogu „antagonista“ u globalnom narativu o slobodi digitalnog govora. Kazna protiv X tako je postala simbol razlika između evropskog modela regulacije i američkog pristupa slobodnijem upravljanju tehnološkim platformama.

Između pravila i uticaja

Sukob nema jednostavan epilog. Odluka Komisije i Maskova reakcija pokazuju koliko je u digitalnom dobu teško balansirati između zakonske regulacije i uticaja platformi koje oblikuju javni diskurs. Evropska unija želi da potvrdi autoritet vladavine prava, dok Mask ističe da moć danas leži u pažnji i uticaju, koristeći svaku objavu za političku i simboličku poruku.

U ničijoj zemlji između zakona i platformi, javnost posmatra sukob koji nije vezan samo za kaznu ili za jednog milijardera, već oko pitanja toga ko postavlja pravila u digitalnoj areni. Ishod tek treba da se utvrdi, ali ovakvi događaji će oblikovati budućnost evropske digitalne politike i njenu sposobnost da ostane relevantna u svetu u kome se politikčke prilike menjaju brzinom algoritma na nekoj društvenoj mreži.

Autor:Nikola Mirković