foto: Wikimedia Commons

Nacrt novog Zakona o modernizaciji vojne službe prihvaćen je u Bundestagu 5. decembra 2025. godine, čime je rasprava o ovoj temi dospela u centar nemačke javnosti. Iako su se protesti mladih održali istog dana, sa oko 55 hiljada demonstranata širom zemlje, Bundesrat se saglasio sa Nacrtom 19. decembra i Zakon je stupio na snagu 1. januara. Prvi pozivi Bundesvera (nemačkih saveznih oružanih snaga) za registraciju muškaraca starijih od 18 godina i žena dobrovoljaca očekuju se sredinom meseca. S druge strane, srednjoškolska inicijativa Schulstreik gegen Wehrpflicht („Školski štrajk protiv regrutacije”) najavila je nastavak demonstracija od  5. marta.

Šta se menja novim zakonom?

Od 2011. godine u Saveznoj Republici Nemačkoj suspendovana je obaveza služenja vojnog roka, koja je bila na snazi od 1957. godine. Usled činjenice da su nemački vojnici u najvećoj meri bili angažovani u mirovnim misijama koje su zahtevale iskustvo, kao i procene da u datom trenutku geopolitički položaj Nemačke ne iziskuje ovaj vid angažmana građana, odlučeno je da se Bundesver fokusira na profesionalnu vojsku. Ono što je ostalo nepromenjeno jeste Član 12a nemačkog Osnovnog zakona u kome se navodi da „muškarci stariji od 18 godina mogu biti obavezani na služenje u vojsci ili alternativnu civilnu službu u miru ili ratu”, dakle za ponovno vraćanje ove obaveze bila bi dovoljna samo politička odluka.

„Ustav” predviđa i opciju civilnog služenja vojnog roka, ukoliko osoba usled etičkih, verskih ili moralnih razloga ne želi kontakt sa oružjem. Izmena Osnovnog zakona bila bi neophodna samo ukoliko bi ova obaveza krenula da se odnosi i na žene. Svakako, služenje u Bundesveru po sopstvenom izboru postojalo je i u periodu od 2011. do 2026. godine. Bitno je napomenuti da vojna služba za sada ostaje na dobrovoljnoj bazi, a novitet koji donosi Zakon o modernizaciji vojne službe jeste obavezna registracija kod Bundesvera, prilikom koje će punoletni muškarci (žene dobrovoljno) popunjavati upitnik kojim se ispituje njihova sposobnost i motivacija za služenje ovoj instituciji.

Od 1. jula 2027. i zdravstveni pregledi u ovu svrhu postaće obavezni za muškarce rođene 2008. godine i ranije, na osnovu čega će biti formirana baza potencijalnih regruta. Takođe, ministar odbrane, Boris Pistorijus, najavio je povećanje plate tokom služenja u najkraćem trajanju od šest meseci, čiji će bruto iznos biti 2600 evra, u odnosu na prethodnih 1800-2200 evra, dok za angažovanje od godinu dana i duže regruti dobijaju dodatne beneficije, poput subvencije za vozačku dozvolu. Poređenja radi, u Francuskoj ova naknada iznosi tek oko 800 evra.

Protesti

Na dan usvajanja Zakona u Bundestagu oko 55 hiljada ljudi pružilo je podršku đacima i omladini u preko 90 nemačkih gradova.  Okupljanja su najavljena tokom dana koji su prethodili zasedanju Bundestaga, a sam štrajk koji se tog dana desio u srednjim školama pripremali su učenici putem školskih parlamenata i kasnije odbora koje su sami oformili. Inicijativa koja je nastala iz ovog bunta, pomenuti „Školski štrajk protiv regrutacije”, trenutno predstavlja glavni pokretač otpora mladih. Na svom sajtu navode mišljenje da je dobrovoljni karakter službe samo uvod u obaveznu regrutaciju koja sledi i ističu svoje pravo da žive u miru. Takođe, na sajtu se mogu naći linkovi koji vode do pojedinačnih Instagram stranica za gotovo sve veće nemačke gradove, gde se uočava razumevanje važnosti mobilizacije na lokalnom nivou i korišćenje društvenih mreža u tu svrhu, poput studentskih protesta u Srbiji.   

Vlada je pokušala da osim materijalnim podsticajem, služenje vojnog roka učini privlačnijim i kroz posete časovima u cilju promocije ovakvog angažmana, ali i kroz kratke YouTube animacije i reklame, što im, uzimajući u obzir reakciju onih kojima je namenjen, nije pošlo za rukom. Na protestima isticane su poruke poput Rat nije jedina, ali je uvek najgora opcija, Nećemo biti vaše topovsko meso i  Ne želim da učim kako da budem ubica. Osim istaknutog pacifizma, zamerke na Zakon dolaze i iz perspektive socijalne pravde.

Demonstranti su isticali da povećanje naknade za regrute, osim što može biti uloženo na način koji bi mnogo više doprineo poboljšanju položaja mladih, prvenstveno u obrazovanje, predstavlja primer „regrutacije iz siromaštva”, odnosno targetira upravo građane na margini društva, lošeg materijalnog stanja. Time se, prema kritičarima, više ne može govoriti o dobrovoljnosti, već o iznudi. Kako su poručili Bogati žele rat, omladina želi budućnost. Iako trenutno nema podataka da su sami protesti nastavljeni, sledeće masovno okupljanje i demonstracije najavljeni su za 5. mart ove godine.

Prema istraživanjima javnog mnjenja 54% građana podržava povratak redovnog vojnog roka, međutim, kada je u pitanju stanovništvo između 18 i 29 godina, na koje ovo pitanje direktno i utiče, čak 63% protivi se takvoj promeni.

Rakcije političkih stranaka i aktera civilnog društva

Prilikom usvajanja Nacrta zakona o modernizaciji vojske u Bundestagu 323 predstavnika glasalo je za njegovo usvajanje, 272 protiv i jedan uzdržan. CDU/CSU (Hrišćansko-demokratska unija/Hrišćansko-socijalna unija) dale su podršku Nacrtu zakona, kao i SPD (Socijaldemokratska partija Nemačke). Nasuprot tome, kada je reč o koalicionim partnerima SPD, FDP (Stranka slobodnih demokrata) i Zeleni glasali su protiv. Interesantno, desničarska partija AfD (Alternativa za Nemačku) se takođe protivila, smatrajući da se na ovaj način ne rešava problem Bundesvera, kao i levičarska stranka Die Linke, čiji su mladi članovi bili i uključeni u organizaciju protesta. U izražavanju nezadovoljstva učestvovali su i sindikati i radničke grupe kao što je German Education and Science Union i levičarske organizacije poput Sol i Youth for Socialism.

Zašto je došlo do ove promene?

Razlog preduzimanja akcija za jačanje vojnih kapaciteta nalazi se u geopolitičkoj situaciji na globalnoj sceni. Sa otpočinjanjem drugog mandata Donalda Trampa oslanjanje u velikom delu na snage NATO, bez ulaganja u sopstvene kapacitete, više ne predstavljaju sigurnu opciju za njegove članice. Rat na teritoriji Ukrajine takođe predstavlja jak argument u prilog Zakonu. Bundesver trenutno broji 184 hiljade aktivnih vojnika, a da bi se ispunile obaveze prema NATO, taj broj bi trebalo da dostigne 270 hiljada. Plan Pistorijusa je da to realizuje do 2035. godine.  On je izjavio: „Služba bi u početku trebalo da bude dobrovoljna, ali takođe je jasno: ako to ne bude dovoljno, nećemo moći da izbegnemo delimičnu konskripciju. Ova zemlja, ova demokratija, to zaslužuje“.  

Kada je reč o ostalim zemljama članicama Evropske unije, Nemačka nije izolovan slučaj. Hrvatski državljani imaće obavezu služenja vojnog roka od ove godine. Švedska je u periodu 2017–2018. godine reformisala sistem vojne službe, uspostavivši model koji je suštinski sličan onom koji je nedavno uveden u Nemačkoj. Za razliku od nemačkog rešenja, švedski model je obavezujući (i za žene), ali se primenjuje selektivno, budući da se na služenje poziva samo deo građana. Takođe, pored dva navedena primera i Austrija, Kipar, Danska, Estonija, Finska, Grčka, Litvanija i Letonija obavezuje građane na odsluženje vojnog roka.

Šire posmatrano, nestabilnost u međunarodnim odnosima i sve češće eskalacije sukoba dodatno podstiču države da jačaju svoju odbranu. Sredinom prošle godine zemlje članice NATO su se saglasile da povećaju izdvajanja za odbranu na 5 % BDP, ali sama finansijska ulaganja nisu dovoljna bez adekvatnog ljudstva. Sada su sve oči uprte u Evropsku uniju u očekivanju hoće li neke druge države slediti primer Nemačke u jačanju svojih vojnih kapaciteta.

autorka: Ana Škiljević