foto: rarrarorro/stock.adobe.com

Kipar je 1. januara po drugi put preuzeo predsedavanje Savetu Evropske unije, pod motom „Autonomna Unija. Otvorena prema svetu“, koje će trajati do 30. juna 2026. godine. Zajedno sa Kiprom, trenutni trio predsedavanja čine Poljska i Danska.

Tokom prvog predsedavanja 2012. godine, kao posledica finansijske krize agenda je bila usmerena na rešavanje krize evrozone, podsticanje rasta, zapošljavanja i konkurentnosti i jačanje jedinstvenog tržišta. Ovoga puta predsedavanje se odvija u značajno drugačijem geopolitičkom kontekstu, jednom od najkompleksnijih u istoriji EU, obeleženo agresijom Rusije protiv Ukrajine, humanitarnom krizom u Gazi, rastućim tenzijama u transatlantskim odnosima, ali i širem trendu slabljenja poštovanja za multilateralni poredak i međunarodno pravo.

U tom kontekstu, predsedavanje je fokusirano na pet ključnih prioriteta među kojima nastoji da reafirmiše Evropsku uniju kao globalnog aktera sposobnog da deluje autonomno, ali kroz partnerstva, uz dosledno poštovanje međunarodnog prava i osnovnih demokratskih vrednosti.

Spoljna politika i bezbednost nalaze se ne samo u programu predsedavanja Kipra, već i u samom centru strateške agende tria predsedavanja. Poseban akcenat stavljen je na jačanje autonomije kroz unapređenje odbrambene spremnosti do 2030. godine, povećanje ulaganja u odbrambene kapacitete i jačanje evropske odbrambene industrije. Implementacija Bele knjige o budućnosti evropske odbrane i prateće Mape puta za spremnost ima za cilj da EU učini sposobnijom da odgovori na čitav spektar bezbednosnih pretnji, od konvencionalnih vojnih izazova do hibridnih napada, sajber pretnji i destabilizujućih dezinformacionih kampanja. Takođe, Kipar će se fokusirati i na oblasti konkurentnosti, a tu se kao značajne ističu energetske bezbednosti i diverzifikacije izvora i ruta snabdevanja.

Istovremeno, Kipar naglašava da strateška autonomija ne znači izolacionizam već jačanje transatlantskih odnosa ostaje ključni prioritet, uz produbljivanje saradnje EU-NATO. U tom smislu, predsedavanje teži da doprinese redefinisanju transatlantskog partnerstva na inkluzivan, recipročan i dugoročno održiv način, uz očuvanje strateške usklađenosti sa SAD i Kanadom, ali i jačanje sposobnosti EU da samostalno deluje kada je to neophodno. Ovakve ambicije dolaze u trenutku političkih, vojnih ali i ekonomski zategnutih odnosa između EU i SAD.

U spoljnopolitičkom okviru, Kiparsko predsedavanje jasno pozicionira proširenje kao jedan od najvažnijih instrumenata spoljne politike EU i ključni mehanizam za obezbeđivanje dugoročne stabilnosti i bezbednosti kontinenta. U svetlu rata u Ukrajini i pojačanog geopolitičkog tenzija, proširenje se više ne posmatra isključivo kao tehnički proces usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, već kao geopolitička investicija u zajedničku bezbednosnu arhitekturu.

Iako su Ukrajina i Moldavija prioritetno pozicionirane na političkoj agendi zbog neposrednog bezbednosnog rizika, Zapadni Balkan ostaje region od strateškog značaja. Kiparsko predsedavanje potvrđuje opredeljenje da se proces proširenja u regionu vodi na kredibilan, predvidiv i strogo meritokratski način, uz očuvanje integriteta postojeće metodologije. Time se nastoji da se očuva poverenje kako država kandidata, tako i država članica, u sam proces proširenja.

Konkretno, program predsedavanja najavljuje ambiciozan pristup u odnosu na države Zapadnog Balkana koje su najviše odmakle u pregovorima. Kao takve, za Crnu Goru i Albaniju, Kipar planira da tokom mandata doprinese ubrzanju pregovaračkog procesa, uključujući zatvaranje što većeg broja pregovaračkih poglavlja i jačanje institucionalne dinamike.

U slučaju Srbije, predsedavanje ističe potrebu da se, uprkos složenim političkim okolnostima i izazovima u usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa EU, očuva evropska perspektiva zemlje. Otvaranje Klastera 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast, u ovom slučaju identifikovano je kao prioritet, pod uslovom ispunjavanja utvrđenih kriterijuma.

Šire posmatrano, politika proširenja prema Zapadnom Balkanu u programu kiparskog predsedavanja direktno je povezana sa ciljevima jačanja demokratske otpornosti, vladavine prava i usklađivanja spoljne politike država kandidata sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U kontekstu pojačanog prisustva i uticaja trećih aktera u regionu, uključujući Rusiju i Kinu, proširenje se vidi kao ključni instrument očuvanja normativnog, političkog i ekonomskog uticaja EU.

Pored Zapadnog Balkana, Kipar stavlja naglasak i na širi regionalni kontekst, uključujući Mediteran i Bliski istok, što ne čudi ako se u obzir uzme geografski položaj Kipra. Poseban fokus stavlja se na pomorsku bezbednost, migracije i regionalnu povezanost. Dodatno značajno za kiparsko predsedavanje biće i pregovori vezani za novi Višegodišnji finansijski okvir za period 2028–2034, ključni instrument koji dugoročne ciljeve pretvara u konkretne politike i aktivnosti, a uz ambiciju da se postigne dogovor do kraja 2026. godine.

Autorka: Anja Jokić