foto: euranet_plus/Wikimedia commons

Delegacija Evropskog parlamenta boravila je u Beogradu od 22. do 24. januara u okviru specijalne misije za utvrđivanje činjenica (fact-finding mission), što predstavlja neuobičajen oblik neposrednog angažmana EP prema zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. Ovakve misije zahtevaju saglasnost odgovarajućih odbora Parlamenta i najčešće se organizuju u situacijama kada postoji pojačana zabrinutost za stanje demokratije, vladavine prava i osnovnih sloboda. U ovom kontekstu, misija je upućena od strane Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) kao institucionalni odgovor na političke procese u Srbiji, uključujući masovne proteste, kontinuirane primedbe Evropske komisije i niz rezolucija Evropskog parlamenta koje su se bavile unutrašnjim prilikama u zemlji, pri čemu je jedna od tih rezolucija u stručnim krugovima ocenjena kao najstroža do sada, bar kada je reč o odnosu Evropskog parlamenta prema Srbiji.

Ova poseta izazvala je intenzivne političke reakcije u zemlji, kako među opozicionim strankama i akterima civilnog društva, tako i unutar vladajuće većine. Dodatnu pažnju privukao je i širi politički kontekst u kojem se poseta odvijala, budući da je u isto vreme predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde je predstavljao Srbiju u okviru globalnih ekonomskih i diplomatskih razgovora.

Ko nas je zapravo posetio?

Misija je okupljala poslanike iz više političkih grupacija Evropskog parlamenta, uključujući predstavnike Evropske narodne partije (EPP), Socijaldemokrata (S&D), Liberala i Zelene/Evropske slobodne alijanse, što je omogućilo pluralistički pristup prikupljanju informacija. Među članovima delegacije bio je i Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, čije delovanje već duže vreme izaziva kritike predstavnika vlasti, koji mu zameraju, prema sopstvenim navodima, prekomerno uključivanje u unutrašnja pitanja Srbije. Tokom najave same posete, Picula je isticao da je osnovni cilj misije da se Evropski parlament neposredno upozna sa političkom i institucionalnom situacijom u Srbiji, ne oslanjajući se isključivo na zvanične stavove državnih organa, već i na razgovore sa predstavnicima civilnog društva, nezavisnih medija, akademske zajednice i drugih relevantnih društvenih aktera.

Opozicioni zahtevi: demokratizacija i odgovornost

Predstavnici proevropskih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije iskoristili su susret sa misijom Evropskog parlamenta kako bi jasno artikulisali svoje zahteve za unapređenje demokratizacije i vladavine prava. Oni su naglasili da prioritet nije ukidanje ili smanjenje evropskih fondova, već njihovo ciljano usmeravanje ka organizacijama civilnog društva i nezavisnim medijima, koji kroz svoj rad podstiču odgovorno delovanje institucija. Opozicija je posebno istakla da bi uvođenje personalnih sankcija trebalo da obuhvati i ključne bezbednosne zvaničnike, uključujući načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička, čime bi se jasno signalizovala odgovornost pojedinaca u sprovođenju vladavine prava. Na taj način, opozicija je pokušala da evropskim institucijama jasno stavi do znanja da bez političkog pluralizma, nezavisnog pravosuđa i efektivne civilne kontrole nad institucijama nema održivog napretka Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Razgovori vlasti sa evropskim poslanicima – percepcija pristrasnosti

Tokom posete delegacije Evropskog parlamenta Beogradu, sastanak sa predstavnicima vladajuće koalicije vodila je potpredsednica Narodne skupštine Marina Raguš, dok je misiju predvodio izvestilac za Srbiju Tonino Picula. Poslanici vladajuće koalicije istakli su da je sastanak bio skraćen u odnosu na planirano trajanje, da su pitanja članova delegacije dominantno usmerena na kritiku vlasti, dok su teme koje vlast smatra ključnim, poput ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, te problematičnih incidenata protiv građana sa političkom pripadnošću vladajuće stranke, bile marginalizovane.

Predstavnici vladajuće većine ocenili su posetu delegacije Evropskog parlamenta kao politički motivisanu, dovodeći u pitanje njen karakter kao misije za utvrđivanje činjenica. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je da je reč o „potpuno političkoj misiji“ čiji je cilj pružanje podrške protestima i opozicionim akterima, što je ocenila kao mešanje u unutrašnja pitanja Srbije. Posebnu pažnju izazvao je i početni izostanak posete izložbi o stradanjima u logoru Jasenovac, koju su članovi misije ipak obišli tek nakon prvog sastanka u Skupštini, što je u javnosti protumačeno kao simbolički gest sa političkom porukom.

Uloga civilnog društva i nezavisnih medija

Civilno društvo i nezavisni mediji imali su centralnu ulogu u komunikaciji sa članovima misije EP. Za razliku od političkih aktera, ovi subjekti omogućili su EP detaljnije, empirijski utemeljene informacije o stanju demokratije, pritisaka na novinare, selektivnoj primeni zakona i institucionalnim ograničenjima. Takav pristup omogućio je da Evropski parlament sagleda realne izazove sa kojima se suočava društvo van formalnih političkih struktura, što je često zanemaren aspekt u klasičnim političkim dijalozima.

Dugoročne implikacije misije

Iako misija nema pravno obavezujući karakter, zaključci i zapažanja proizašla iz posete imaju višestruke implikacije. Informacije prikupljene tokom posete biće korišćene u izveštajima o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, što može uticati na stavove država članica i dalji politički dijalog. Otvoreni naglasci o potrebi reformi, nezavisnog pravosuđa i kontrole medija mogu biti korišćeni kao osnova za politički pritisak Evropske komisije prema srpskoj vlasti, dok pozitivna povratna informacija u vezi sa stavovima civilnog društva i opozicije može dodatno ojačati njihovu ulogu u unutrašnjoj politici.

Srbija između Brisela i strateških saveza

Misija Evropskog parlamenta osvetlila je ključne izazove političkog i institucionalnog stanja Srbije. Opozicija je kroz razgovore sa EP jasno artikulisala prioritete - demokratizaciju, transparentno korišćenje fondova i odgovornost pojedinaca na vlasti, dok je delegacija imala priliku da sagleda složenost aktuelnih dešavanja u Srbiji.

Istovremeno, odsustvo predsednika Vučića tokom misije dodatno je naglasilo percepciju da vlast marginalizuje neposredni dijalog sa evropskim akterima u korist globalnih i geopolitičkih tema. U poslednje vreme, Vučić balansira između evropske retorike i intenzivnih bilateralnih pregovora sa suverenistički orijentisanim liderima, poput Viktora Orbana, dok paralelno gradi energetske i ekonomske sporazume sa zemljama Bliskog istoka, uključujući posetu UAE i dogovore o strateškim energetskim angažmanima. Ove aktivnosti dodatno komplikuju percepciju evropskih poslanika, jer ukazuju na selektivno prioritizovanje regionalnih saveza nad konkretnim koracima u unutrašnjim reformama, koji su jedini put ka članstvu Srbije u EU.

Ova dinamika dodatno zbunjuje poslanike Evropskog parlamenta, koji kroz misiju u Beogradu mogu videti evropske aspiracije Srbije uglavnom „na papiru“, dok su realni pokazatelji spremnosti za reforme ograničeni. Ishod misije i naknadni izveštaji o poseti imaće dugoročne posledice ne samo na kredibilitet Srbije u procesu evropske integracije, već i na percepciju EU prema realnoj posvećenosti vladajuće većine evropskim standardima i vrednostima.

Autorka: Vanja Paraušić