foto: Gage Skidmore

„To je zapadna hemisfera i naša teritorija“, poručio je Donald Tramp nedavno u Davosu i dodao da je to razlog zašto su američki predsednici kroz istoriju pokušavali da kupe Grenland. Čini se kao da je opisivao svoje planove da udahne novi život u Monroovu doktrinu, načelo američke spoljne politike iz 1823. o dominaciji SAD u svom dvorištu. Još ranije, nakon hapšenja lidera Venecuele Nikolasa Madura, Stejt department u istom tonu koristio geografski argument ushićeno objavivši tvit: „Ovo je naša hemisfera”... Od kraja Hladnog rata, kada su Sjedinjene Države bez prepreka koračale planetom, uživajući u svom unipolarnom trenutku, bilo bi nezamislivo svesti ambicije na Severnu i Južnu Ameriku, a kamoli se ponositi tim ograničenjem. Poblem, međutim, nije u tome što je Tramp okrenuo novi list spoljne politike, problem je što je okrenuo leđa, ili zabio nož u leđa, tradicionalnim saveznicima.

Nijedan šef Bele kuće nije stvorio toliku sumnju u posvećenost Vašingtona transatlantskom partnerstvu. To izgleda proističe iz Trampovog prezira prema Starom kontinentu, koje datira godinama unazad još od kada je podržavao Bregzit. Njegov stav posebno je izražen u Strategiji za nacionalnu bezbednosti SAD. Dokument, objavljen krajem prošle godine, prikazuje Evropu kao ekonomski opadajuću, izloženu riziku „civilizacijskog brisanja“ i manje važnu od drugih regiona, naročito Latinske Amerike i Istočne Azije. Čak se dovodi u pitanje da li će neke evropske zemlje imati snage da „ostanu pouzdani saveznici“. Stoga, njegova jaka želja za preuzimanje Grenlanda samo je kulminacija svega toga.

Ali, Evropska unija, koja se Trampu dugo udvarala poklonima, laskanjima i pričama o „nesporazumima“, konačno je počela da pokazuje izvesnu odlučnost. Kao odgovor na pretnje Grenlandu, Evropski parlament je suspendovao ratifikaciju trgovinskog sporazuma sa SAD. Lideri zemalja razmatrali su protivcarine i, na podsticaj francuskog predsednika Emanuela Makrona, razmišljali o aktiviranju instrumenta EU protiv prinude, koji omogućava Uniji da uzvrati na ekonomski pritisak. I stiče se dojam da im se isplatilo, jer Tramp nasrće na ranjivost, što je i sam priznao prošlog meseca kada je za evropske lidere rekao„da misli da su slabi“. A kada mu se pokaže otpor i on se povlači.

Nakon govora u Davosu, Tramp je održao sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom i, bar za sada, odustao od pretnje uvođenjem novih carina Evropi zbog spora oko Grenlanda, te da SAD neće koristiti silu za preuzimanje najvećeg ostrva na svetu.

Uznemirenost izazvana zahtevima šefa Ovalne kancelarije u vezi s Grenlandom možda je konačno probudila svetske lidere da shvate promene koje se trenutno odvijaju pred našim očima.

„Do sada smo pokušavali da umirimo novog predsednika u Beloj kući. Bili smo veoma popustljivi, i oko carina smo bili popustljivi, u nadi da ćemo dobiti njegovu podršku za rat u Ukrajini. Ali sada se prelazi toliko crvenih linija. Biti srećni vazal je jedno, biti jadni rob je nešto sasvim drugo“, rekao je u belgijski premijer Bart De Vever. Šef vlade Poljske Donald Tusk izneo je sličnu poruku na društvenim mrežama: „Popuštanje je uvek znak slabosti. Evropa ne može sebi da priušti slabost — ni prema neprijateljima, ni prema saveznicima. Popuštanje ne donosi rezultate, već samo poniženje“, napisao je on.

Čak je došlo dotle da kanadski vojni planeri, prema navodima, razrađuju scenarije kako bi mogli da odbiju američku invaziju gerilskim taktikama sličnim onima koje su koristili avganistanski borci.

Lideri koji su se suprotstavili Trampu prošli su bolje od Evropljana. Jedan od njih je kineski predsednik Si Đinping, koji je agresivno uzvratio svom američkom kolegi na carine ograničavanjem izvoza retkih zemnih minerala. Od tada je Tramp neobično pomirljiv prema Pekingu, dozvoljavajući prodaju naprednih čipova. Drugi primer je kanadski premijer Mark Karni. Njegov prethodnik Džastin Trudo bio je popustljiv, ali je zauzvrat dobio podsmeh od Trampa i pozive da Kanada postane 51. američka savezna država. Karni je od početka bio učtiv, ali čvrst, i Tramp se od tada prema Kanadi odnosi s nešto više poštovanja, iako Otava paralelno gradi nova partnerstva drugde. Samo prošle nedelje Karni je postigao istorijski trgovinski sporazum s Kinom, koji je postavio temelje za znatno bliže ekonomske veze. Neki Amerikanci su besni, ali Karni je otvoreno rekao da je Kina sada „predvidljiviji“ trgovinski partner od Sjedinjenih Država.

Sa druge strane, čak i ako pitanje Grenlanda bude rešeno, Trampov agresivan pristup razotkrio je ozbiljan rascep koji se formira između (bivših) partnera. Evropa se suočava sa promenjenom realnošću, posle decenija oslanjanja na stabilan odnos sa SAD, pre svega u domenu bezbednosti. „Promena u međunarodnom poretku nije samo seizmička — ona je i trajna“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.  Planinski vazduh u švajcarskom Davosu razbistrio je misli evropskih lidera. Postalo je jasno da Amerika više nije zainteresovana za evropsku bezbednost — i da joj čak može predstavljati pretnju. EU sada ima priliku da može preuzme kontrolu nad sopstvenom sudbinom. Ali biće izazovno uskladiti mišljenje 27 zemalja članica. Pogotovo uz Andreja Babiša koji je kupio globus kako bi slikovito pokazao zašto su američke težnje za Grenlandom opravdane i Viktora Orbana koji je jedini predstavnik EU koji se pridružio Trampovom novonastalom „odboru za mir“.

Autor: Vasilije Filipović