foto: Composite: Guardian Design/Reuters/Getty Images/Alamy

Dom nije samo četiri zida i krov. On je sigurnost, toplina, mesto za porodicu i prijatelje. On znači pripadanje. Međutim, za previše Evropljana danas, dom je postao izvor anksioznosti. On može značiti dug ili neizvesnost – predsednica Evropska komisije, Ursula fon der Lajen, obraćanje o stanju Unije 2025.

Od 2013. godine cene nekretnina u Evropskoj uniji, posebno u urbanim sredinama, porasle su za više od 60%, dok su prosečne kirije porasle za oko 20%. S obzirom na to da oko 75% građana živi u gradovima i urbanim područjima, gradovi ostaju ključni pokretači ekonomskog rasta, inovacija i zapošljavanja. Istovremeno, daleko najurgentniji problemi sa kojim se urbano stanovništvo suočava su nedostatak pristupačnog stanovanja (51%), ali i nezaposlenost ili nedostatak radnih mesta (33%), kao i siromaštvo ili beskućništvo (32%).

Ova kriza posebno pogađa domaćinstva sa niskim i srednjim prihodima, radnike u ključnim sektorima poput nastavnika i medicinskog osoblja, ali i mlade ljude, kao i najugroženije društvene grupe. Dodatni pritisak na stambeno tržište javlja se i u popularnim turističkim destinacijama, gde kratkoročni turistički najam dodatno smanjuje dostupnost dugoročnog stanovanja.

U tom smislu Evropa ne suočava samo sa stambenom krizom, već i sa širim socijalnim izazovom koji utiče na konkurentnost i ograničava mobilnost radne snage i studenata, čime dodatno produbljuje nedostatak radne snage u ekonomskim centrima rasta. Istovremeno, naglašava se da stanovanje mora biti ne samo pristupačno svim građanima EU, već i energetski efikasno i ekološki održivo.

Iz tog razloga Evropska komisija je predložila prvi Evropski plan za pristupačno stanovanje, odnosno set mera za prevazilaženje strukturnih uzroka stambene krize. Plan ima za cilj povećanje ponude stanova, pokretanje investicija i reformi, kao i podršku grupama i područjima koja su najviše pogođena krizom. Takođe predlaže novi način saradnje između institucija Unije, nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti - u čijoj nadležnosti ova oblast primarno ostaje - kao i finansijskih institucija i drugih aktera u cilju zajedničkog odgovora na stambenu krizu.

Komisija procenjuje da će biti potrebno više od dva miliona novih domova godišnje kako bi se zadovoljila postojeća potražnja. To znači izgradnju dodatnih oko 650.000 stambenih jedinica godišnje povrh trenutnih 1,6 miliona koje se već grade. Procene pokazuju da bi izgradnja tih dodatnih kapaciteta koštala oko 150 milijardi evra godišnje.

Plan se zasniva na četiri ključna stuba: povećanje ponude stanovanja; mobilizacija investicija; omogućavanje hitne podrške uz pokretanje reformi i zaštita najugroženijih. U okviru njih definisano je deset ključnih oblasti delovanja u kojima EU može podržati napore javnih vlasti i drugih aktera.

I. Povećanje ponude stanovanja

Napori će biti usmereni na uklanjanje prepreka i povećanje efikasnosti u građevinskom sektoru kako bi se odgovorilo na rastuću potražnju za stanovanjem. To uključuje jačanje produktivnosti, inovacija i efikasnosti u građevinskoj industriji, kao i smanjenje administrativnih opterećenja.

II. Mobilizacija investicija

Plan predviđa podsticanje javnih i privatnih investicija kako bi se prevazišao investicioni jaz u sektoru stanovanja i obezbedilo pristupačnije i održivije stanovanje. Komisija planira mobilizaciju novih investicija u okviru postojećeg višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF), uključujući dodatnih 10 milijardi evra procenjenih za 2026. i 2027. godinu kroz program InvestEU, kao i najmanje 1,5 milijardi evra iz predloga država članica i regiona za reprogramiranje kohezijskih fondova tokom srednjoročne revizije budžeta. Dodatna podrška biće obezbeđena i kroz Socijalni klimatski fond.

III. Hitna podrška uz pokretanje reformi

Plan predviđa i pokretanje hitnih mehanizama podrške, otvaranje prostora za sveobuhvatne reforme koje će se baviti problemom kratkoročnog najma u područjima sa velikim pritiskom na stambeno tržište, identifikovati spekulativne prakse, kao i povećati transparentnost na tržištu nekretnina i ojačati otpornost stambenih tržišta.

Jedna od ključnih mera odnosi se upravo na regulisanje kratkoročnog najma u područjima sa stambenim pritiskom. Predviđena je nova zakonodavna inicijativa koja ima za cilj ublažavanje negativnog uticaja kratkoročnog turističkog najma na dostupnost stanovanja za lokalno stanovništvo, što je problem posebno pogađa zemlje kao što su Španija, Italija i Portugal, uz očuvanje ekonomskih koristi koje im turizam donosi.

IV. Zaštita najugroženijih

Kriza stanovanja posebno pogađa građane sa srednjim i niskim prihodima. Među ranjivim grupama nalaze se i starije osobe sa niskim penzijama, samohrani roditelji i porodice u riziku od siromaštva, LGBTIQ+ osobe, žrtve rodno zasnovanog nasilja, Romi, migranti, kao i druge grupe koje su izložene riziku od socijalne isključenosti ili diskriminacije i koje se suočavaju sa posebnim preprekama u pristupu stanovanju.

U tom kontekstu posebna pažnja posvećena je stanovanju za mlade, problemu sa kojim se suočava i Srbija, kao i mobilizaciji investicija za studentski smeštaj, promovisanju inovativnih modela stanovanja, podršci mobilnim studentima iz socioekonomski ugroženih sredina, kao i prevenciji i rešavanju problema beskućništva.

Ovaj plan označava početak zajedničkog napora koji će zahtevati kontinuiranu posvećenost i saradnju. Napredak će zavisiti od koordinisanog delovanja na svim nivoima, od evropskih institucija, preko država članica, do gradova, regiona, zainteresovanih aktera i šireg društva.

Dodatno, Evropski parlament je u martu usvojio izveštaj i rezoluciju o krizi stanovanja. Evropska komisija očekuje i saradnju sa Savetom uoči prvog samita EU o stanovanju 2026. godine, ključnog trenutka da pitanje stanovanja ostane visoko na političkoj agendi i da se mere politike efikasno sprovode u praksi.

Autorka: Anja Jokić