foto: Eurojust

Eurodžast (Eurojust), agencija Evropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima, predstavlja jedinstvenu instituciju smeštenu u Hagu, u kojem nacionalna tužilaštva i pravosudni organi rade rame uz rame na suzbijanju teških oblika organizovanog, prekograničnog kriminala. Njegova osnovna misija jeste da Evropu učini bezbednijom koordinisanjem istraga i krivičnih postupaka između država članica Evropske unije, ali i partnerskih zemalja van EU, kada se kriminalne aktivnosti protežu preko granica.

Tokom godina, Eurodžast je izgradio široku i povezanu međunarodnu mrežu koja tužiocima i istražiteljima širom Evrope omogućava pristup pravosudnim sistemima više od 70 jurisdikcija širom sveta. Pored toga, ova agencija blisko sarađuje sa drugim evropskim institucijama i partnerskim agencijama koje učestvuju u različitim fazama krivičnog postupka – od organa za sprovođenje zakona do tela specijalizovanih za borbu protiv prevara. Na taj način, ona predstavlja ključnu kariku u lancu evropske bezbednosne i pravosudne saradnje, omogućavajući da se najteži slučajevi transnacionalnog kriminala efikasno istraže i procesuiraju.

U sedištu Eurodžasta trenutno se nalazi 27 tužioca iz najviših tužilaštava država EU, kao i 12 tužilaca za vezu trećih zemalja, među kojima je i Srbija. Agencija je potpisala sporazume o saradnji sa brojnim državama koje nisu članice EU, pri čemu su neke od njih u Hag uputile svoje tužioce za vezu kako bi neposredno sarađivali u samom sedištu. Eurodžast i Srbija su 2019. potpisali Sporazum o saradnji, a Srbija je 2020. imenovala prvu tužiteljku za vezu, Gordanu Janićijević. Primarni zadatak tužioca za vezu jeste koordinacija predmeta organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, povezujući domaće organe, među kojima je najvažnije Tužilaštvo za organizovani kriminal, sa organima drugih država. U 2025. godini, tužiteljka za vezu iz Srbije bila je angažovana u 94 nova predmeta, 14 koordinacionih sastanaka i 8 zajedničkih istražnih timova, što jasno oslikava dubinu saradnje i njen strateški značaj.

Dosadašnja saradnja

Da bismo razumeli težinu trenutnog zastoja, dovoljno je pogledati najkonkretnije rezultate prethodnih godina. Podrška koji je Srbija dobila od Eurodžasta obuhvatala je ključne dokaze o švercu tona kokaina, planovima otmica, ubistava i međunarodnim tokovima novca. Ovi dokazi bili su rezultat koordinisane akcije belgijske, holandske i francuske policije, koje su 2021. dekriptovale Sky ECC, platformu za šifrovanu komunikaciju koju su koristile kriminalne grupe, čime je omogućena neviđena penetracija u njihove komunikacione kanale. Među milijardu poruka sa 70.000 telefona nalazila se i komunikacija kriminalnih struktura iz Srbije, što je omogućilo pokretanje značajnih sudska procesa u Beogradu, poput slučajeva protiv tzv. Balkanskog kartela, zaduženog za šverc tona kokaina iz Južne Amerike; suđenja grupi Veljka Belivuka, gde su poruke, slike oružja i planovi otmica činili ključne dokaze; procesa protiv Darka Šarića i pripadnika klanova u regionu, uključujući planiranje ubistava u Grčkoj.

Šta nam govori prazna kancelarija Eurodžast Srbije?

Prvog marta je Eurodžast Srbija zatvorila svoju kancelariju u Hagu, nakon što Visoki savet tužilaštva nije produžio mandat dosadašnjoj tužiteljki, niti je odabrao novog tužioca za vezu sa ovim pravosudnim telom Evropske unije. Naime, VST nije imao dvotrećinsku većinu neophodnu da temu uvrsti na dnevni red, čime je automatski zamrznuta pozicija ključna za direktan pristup dokazima i sistemima Eurodžasta, Europola i Interpola.

Izostanak imenovanja može imati nekoliko implikacija, a prevashodno će se odraziti na efikasnost međunarodne pravosudne saradnje čime se otvara prostor da vlast utiče na tok međunarodnih istraga, jer većinu u VST-u čine članovi koje bira Narodna Skupština. Dok sa jedne strane stižu upozorenja da će bez tužioca za vezu doći do ozbiljnog usporavanja istraga i otežanog pristupa zaštićenim bazama podataka, sa druge strane ipak Ministarstvo pravde tvrdi da se saradnja nastavlja i da slede procedure preko ministarstva kao centralnog organa koje ne bi trebalo da ugrozi tekuće istrage, zanemarujući značaj fizičkog prisustva u ovoj saradnji. Svakako da se saradnja može nastaviti kroz druge kanale koordinacije, ali ipak prazna kancelarija otvara ozbiljna pitanja o kontinuitetu.

Mogući scenariji uključuju brzo imenovanje novog tužioca za vezu, što bi omogućilo obnovu direktnog pristupa evropskim bazama i povratak pune operativnosti saradnje, ali ovo zavisi od političke volje i konsenzusa u VST-u. Druga opcija je nastavak saradnje preko kontakt tačke u Vrhovnom tužilaštvu, pri čemu bi formalna veza bila očuvana, ali bi rad bez neposrednog prisustva u Hagu bio sporiji i manje efikasan. Treći, najnepovoljniji scenario podrazumeva postepeno udaljavanje Srbije od evropskih pravosudnih mehanizama, što bi dugoročno oslabilo njenu sposobnost da učestvuje u velikim međunarodnim istragama i potencijalno otvorilo prostor kriminalnim strukturama čije aktivnosti prevazilaze kapacitete nacionalnih institucija.

Odluka VST-a - ili preciznije nemogućnost odlučivanja - pored toga što je pitanje administrativne procedure, takođe je i strateško pitanje nacionalne bezbednosti. Prekid rada kancelarije Srbije u Eurodžastu predstavlja veliki korak unazad u pravosudnoj saradnji, a njena puna obnova pune zahtevaće snažnu političku volju, institucionalnu stabilnost i svest o tome da je borba protiv organizovanog kriminala nemoguća bez čvrste međunarodne saradnje.

 Autorka: Maša Mihajilović