foto: Jorge Fernández Salas/unsplash

Početkom marta, Evropska komisija predstavila je novu Strategiju rodne ravnopravnosti za period 2026–2030, koja obuhvata različite sfere života, od obrazovanja i zdravstva do rada i javnog života, i koja prepoznaje savremene pretnje kao što su digitalno nasilje i rizici vezani za veštačku inteligenciju. Uz to, Strategija ima intersekcionalni pristup čime se prepoznaje da preplitanje rodnog identiteta sa drugim identitetima može stvoriti dodatne oblike diskriminacije.

Konkretizujući ciljeve Plana puta za prava žena usvojenog 2025. godine, pored novih programskih i finansijskih inicijativa, Strategija se oslanja na ključna zakonodavna dostignuća iz perioda 2020-2025. Istovremeno, predviđa podršku državama članicama za efikasnu i pravovremenu primenu ovih propisa.

U vreme jačanja antirodnih narativa i nazadovanja u oblasti osnovnih prava, važno je istaći konkretne, uključujući ekonomske, koristi od postizanja rodne ravnopravnosti za EU i države članice. Procenjuje se da je jaz od 10% u stopi zaposlenosti između muškaraca i žena prouzrokovao gubitak od 390 milijardi evra za privredu EU samo u 2023. godini, te da bi unapređenje rodne ravnopravnosti moglo dovesti do povećanja BDP-a po stanovniku za 9,6% i stvaranja dodatnih 10,5 miliona radnih mesta do 2050. godine.

Nova strategija predviđa nastavak borbe protiv rodno zasnovanog nasilja s posebnim naglaskom na suzbijanju digitalnog nasilja, koje nesrazmerno pogađa žene i devojčice. To uključuje mere protiv seksualno eksplicitnih snimaka nastalih „deepfake“ tehnologijom i „deepnude“ sadržaja, kao i unapređenje zaštite žena na internetu. Ovo će se ostvarivati kroz regulatorni dijalog s najvećim onlajn platformama, u skladu sa Aktom o digitalnim uslugama. Komisija će takođe podržati primenu Direktive o nasilju nad ženama i novog Akcionog plana za borbu protiv sajber zlostavljanja, predstavljenog u februaru 2026.

Strategija će se fokusirati i na uključivanje muškaraca i dečaka u borbu za rodnu ravnopravnost, te na suzbijanje manipulacije informacijama i dezinformacija kako bi se sprečila rastuća polarizacija, posebno među mladim muškarcima i ženama.

Po prvi put, zdravstvena zaštita je prepoznata kao posebna oblast. Strategija uvodi nove mere za rešavanje problema nedostatka rodno osetljivih medicinskih istraživanja, dijagnostike i lečenja, kao i previđa saradnju sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i Evropskom agencijom za lekove.

Kako bi promovisala rodnu ravnopravnost u svim privrednim sektorima, strategija će pokrenuti novi Akcioni plan za žene u istraživanju, inovacijama i startapima, s ciljem privlačenja više žena u ovaj sektor. Istovremeno, predviđene su mere za privlačenje žena ka karijerama u STEM oblastima (prirodne nauke, tehnologija, inženjerstvo i matematika), kao i novi pristup „Dečaci u HEAL", kojim će se podsticati muškarci da studiraju i rade u oblastima zdravstva, obrazovanja, administracije i jezičke pismenosti.

Delovanje će biti usmereno i na smanjivanje jaza u platama i penzijama između polova, između ostalog podrškom državama članicama u primeni Direktive o transparentnosti plata, te saradnjom s Evropskom investicionom bankom radi poboljšanja pristupa finansijama za preduzetnice i povećanja zastupljenosti žena u finansijskom sektoru. Dodatno, Komisija će ažurirati pregled mera u državama članicama kojima se promoviše učešće i liderstvo žena u politici i javnoj upravi, kako bi se prevazišao trenutni nedostatak zastupljenosti žena širom EU.

Ono što je važno za Srbiju i za region, jeste što Strategija predviđa i nastavak promovisanja rodne ravnopravnosti u spoljnom delovanju nastavkom implementacije Akcionog plana za rodnu ravnopravnost III, kao i izradom novog Akcionog plana za rodnu ravnopravnost IV za period 2028-2034. Dodatno, EU će nastaviti da podržava promociju rodne ravnopravnosti i kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) III, kao i programe CERV i Horizont koji su dostupni organizacijama iz Srbije u okviru procesa pristupanja EU.

Izveštaji Evropske komisije o zemljama, ključni su alat za procenu napretka u ispunjavanju kriterijuma i praćenje napretka u oblasti rodne ravnopravnosti. Ovaj proces dodatno su olakšali planovi sprovođenja na nivou pojedinih zemalja (CLIP), koji utvrđuju prioritete politike, ključne aktivnosti i ciljeve u oblasti rodne ravnopravnosti za svaku zemlju ponaosob.

Izveštaj Evropske komisije konstatuje potrebu usklađivanja zakonodavstva Srbije s Direktivom EU o suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kao i sprovođenja preporuka koje je GREVIO izdao 2020. godine, uključujući izmenu definicije silovanja u Krivičnom zakoniku. U tom kontekstu, važno je napomenuti da je 2025. godine izrađen i prvi tematski izveštaj GREVIO-a za Srbiju.

Kao i prethodnih godina, Poglavlje 19 (Socijalna politika i zapošljavanje) ukazuje da položaj žena na tržištu rada ostaje nepovoljan u poređenju s muškarcima. Ne samo da je stopa zaposlenosti muškaraca viša od stope zaposlenosti žena, već je i jaz u platama između polova 14,5%. Izveštaj Evropske komisije naglašava jednu od posledica suspenzije Zakona o rodnoj ravnopravnosti, poslodavci više nisu u obavezi da izveštavaju o rodnoj ravnopravnosti na radnom mestu. Takođe, eksplicitno je navedeno da porodiljsko, očinsko i roditeljsko odsustvo nisu usklađeni s pravnim tekovinama EU.

Kako je istaknuto u osmom Kvinna till Kvinna izveštaju „Rodna analiza izveštaja Evropske komisije za 2025. godinu za zemlje u pristupanju EU“, suspenzija Zakona o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji, do koje je došlo zbog osporavanja njegove ustavnosti od strane Zaštitnika građana 2024. godine, kao i zastoj u usvajanju Zakona o istopolnim zajednicama, deo su šireg antirodnog diskusra i demokratskog nazadovanja.

Rodna ravnopravnost jedno je od osnovnih prava i ključnih vrednosti EU, koje počiva na osnivačkim ugovorima i Povelji EU o osnovnim pravima, kojom se propisuje da se u svim oblastima mora obezbediti ravnopravnost između žena i muškaraca. Time je ono i sastavni deo metodologije pristupanja i pravnih tekovina EU, što od Srbije kao zemlje kandidata podrazumeva postepeno usklađivanje s pravnim tekovinama EU u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i uspostavljanje institucionalnog okvira za njihovu primenu.

Autorka: Anja Jokić