foto: AI generisano

U Briselu je 3. jula održan događaj Reformski zamah Srbije: Od opredeljenja do sprovođenja (Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery), na kom su srpski zvaničnici predstavili rezultate reformskog procesa koje je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU. Domaćoj javnosti ova poseta najavljena je kao Diplomatska ofanziva Srbije u Briselu. Delegaciju Srbije činili su predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

Povod za organizovanje ovog događaja bilo je očekivanje da bi Srbija mogla da otvori Klaster 3: konkurentnost i inkluzivan rast, u pregovorima sa Evropskom unijom. Međutim, do otvaranja Klastera nije došlo. Pet dana kasnije, uprkos pozitivnoj preporuci Evropske komisije, države članice nisu postigle konsenzus o ovom pitanju, zbog čega je odluka odložena. Kao ključni razlozi za takav ishod navedeni su nedovoljan napredak u oblasti vladavine prava, kao i neusklađenost Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Istog dana, Evropski parlament usvojio je Izveštaj o Srbiji koji je pripremio izvestilac za Srbiju Tonino Picula, a u kome je izneta kritička ocena stanja u zemlji.

Panel-diskusija

Diplomatska ofanziva Srbije u Briselu održala se 3. jula u vidu panel-diskusije, kada su srpski zvaničnici predstavljali rezultate reformi koje je zemlja postigla. Događaj je organizovan u saradnji Vlade Republike Srbije i Misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji u Briselu, čiji je šef Danijel Apostolović otvorio diskusiju. Ana Brnabić govorila je o reformi u oblasti vladavine prava, Siniša Mali o ekonomskim reformama, dok je Marko Đurić predstavio spoljnopolitičke prioritete Srbije. Ministar Starović objašnjavao je pogled Srbije na Plan rasta za Zapadni Balkan, posebno osetljivo pitanje nakon što je u martu 2026. godine razmatrana mogućnost uskraćivanja dela sredstava namenjenih Srbiji zbog procene da reforme u pojedinim oblastima nisu ostvarene u dovoljnoj meri. Komesarka za proširenje Marta Kos tada je ukazivala da finansijska podrška EU nije automatska, već uslovljena sprovođenjem dogovorenih reformi, posebno u oblastima vladavine prava i demokratskih standarda. Mnogi navedeni uspesi dosta su sporni sa stanovišta unutarpolitičkih dešavanja i ponašanja režima u Srbiji, te se moglo primetiti da su pojedine stavke u govorima pre imale svrhu gašenja požara u odnosima sa EU, nego ofanzivnog nastupa.

Brnabić je istakla da su doneta četiri zakona povezana sa implementacijom preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) nakon monitoringa izbora 2023. godine. U skladu sa njima, izmenama Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku formirana je Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska u čijem sastavu se nalaze predstavnici vlasti, opozicije i civilnog društva. Ipak, kritičari ukazuju da samo formiranje Komisije nije dovoljno, već da ostaje pitanje njenih stvarnih kapaciteta da obezbedi transparentnost biračkog registra, posebno imajući u vidu ranija iskustva sa upitnom nezavisnošću tela u kojima su učestvovali predstavnici civilnog društva. Kada je reč o tzv. Mrdićevim zakonima, naglašeno je da su ponovo uređeni, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, koja je prethodno ocenila da njihovo usvajanje dovodi do mogućnosti političkog uticaja na pravosuđe i tužilaštvo. Sa druge strane, parlamentarna opozicija stoji pri tome da je potrebno da se sporni zakoni povuku, ukazujući da problem nije samo u materijalnoj sadržini zakona, već u načinu njihovog donošenja, bez odgovarajuće javne rasprave i po hitnom postupku.

Sa druge strane, navodi Đurića da je Srbija lider stabilizacije regiona, te da radi na dobrosusedskim odnosima, posebno ističući Hrvatsku, prilično su kontradiktorni imajući u vidu način diskreditovanja Studentskog pokreta u Srbiji koje prorežimski mediji plasiraju. Optuživanje studenata za navodnu saradnju sa Hrvatskom kako bi naštetili interesima Srbije, ne idu u prilog ministrovoj tvrdnji. Đurić je pokušao da relativizuje kritike EU kada je reč o odnosu sa Rusijom, predstavljajući Srbiju kao državu koja je na strani Ukrajine kroz glasanje u UN i pružanje pomoći. Ipak, ova interpretacija zanemaruje činjenicu da se u EU usklađivanje spoljne politike ne posmatra samo kroz deklarativnu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, već i kroz konkretne političke odluke, pre svega uvođenje sankcija prema Rusiji, gde Srbija i dalje odstupa, za razliku od ostalih država Zapadnog Balkana.

Odlaganje otvaranja Klastera

Iako je možda ova ofanziva bila uspešna kada je reč o pozitivnom mišljenju Evropske komisije o otvaranju Klastera 3, što ne iznenađuje, imajući u vidu da je ministar Starović izjavio da je ovo šesta godina zaredom da Komisija isto odlučuje (ujedno i peta godina otkako Srbija nije otvorila nijedan klaster), do otvaranja nije došlo. Razlog za to jeste činjenica da, iako se na Komisiju gleda kao na najviši autoritet u EU, kada je reč o proširenju, krajnju odluku ipak donose predstavnici država članica. O njoj se najpre raspravljalo na nivou ambasadora država članica pri EU, odnosno u okviru COREPER-a, tela koje priprema odluke Saveta EU i pokušava da usaglasi stavove svih članica. Međutim, zbog nedostatka konsenzusa među predstavnicima, odluka nije mogla da bude potvrđena u Savetu EU, čime je otvaranje odloženo, bez ugovaranja novog datuma. Prema informacijama iz Brisela protiv otvaranja bile su Holandija, Švedska, Finska, Belgija, Estonija, Litvanija, Bugarska i Hrvatska. Uzdržane ostale su Danska, Letonija i Luksemburg. Posebno ne iznenađuje što su baltičke zemlje zauzele ovakav stav, imajući u vidu srpsko-ruske odnose i njihov geografski nepovoljan položaj u kontekstu rata na teritoriji Ukrajine. Takođe, osim neusklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, podvučeno je i stanje vladavine prava u Srbiji, te se može zaključiti da represija vlasti nad opoziciono orijentisanim građanima, posebno podržavaocima Studentskog pokreta, ipak jeste primećena.

Izveštaj Tonina Picule

Paralelno sa raspravom o otvaranju Klastera 3, Evropski parlament usvojio je Izveštaj o Srbiji koji je pripremio Tonino Picula. U njemu se ocenjuje da je napredak Srbije u procesu evropskih integracija usporen zbog problema u vezi sa stanjem demokratije, vladavine prava, funkcionisanjem institucija, medijskim slobodama, neusklađenošću spoljne politike… Usvajanje Izveštaja dodatno je zaoštrilo odnose između vlasti u Srbiji i evropskih institucija, budući da su ga predstavnici vlasti i provladini mediji ocenili kao politički motivisan dokument, te je ponovo pokrenuta propaganda protiv Picule. Na taj način, rasprava o Izveštaju u domaćem javnom mnjenju preusmerena je sa pitanja koja se odnose na reforme i evropske standarde na narativ o neprijateljskom delovanju Hrvatske prema Srbiji, što svakako nije u skladu sa navodima Đirića o negovanju dobrih odnosa sa susedima.

Evropske integracije kao sveobuhvatan proces

Diplomatska ofanziva Srbije u Briselu pokazala je ograničenja pristupa koji evropske integracije posmatra prvenstveno kroz predstavljanje pojedinačnih reformskih koraka. U tom smislu, neuspeh inicijative nije bio posledica stavova pojedinih država članica, već nezadovoljavajućeg nivoa demokratije i vladavine prava i spoljnopolitičkog pozicioniranja Srbije. Događaj u Briselu tako je više ličio na pokušaj popravljanja narušenog odnosa sa evropskim partnerima nego na diplomatsku ofanzivu koja donosi konkretan napredak u procesu pristupanja. Istovremeno, reakcije domaćih vlasti na odluku o neotvaranju Klastera 3 i usvajanje Piculinog izveštaja ponovo su pokazale tendenciju da se kritike evropskih institucija populistički interpretiraju kroz personalne i bilateralne sukobe. Ovim primerom potvrđeno je da evropske integracije predstavljaju sveobuhvatan proces u kojem ekonomski napredak ne može biti odvojen od demokratskih standarda i usklađivanja sa politikama koje vodi Brisel.

Autorka: Ana Škiljević