foto: ISAC fond

ISAC fond je objavio polugodišnji izveštaj o usaglašavanju Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije (ZSBP EU). Analiza sadrži pregled svih deklaracija koje je Evropska unija objavila tokom prve polovine 2026. godine, kao i uporedne podatke o procentu usaglašenosti država kandidata za članstvo u EU, država Evropskog ekonomskog prostora koje nisu članice Unije i država učesnica programa Istočno partnerstvo EU.

Važno naglasiti da procenat usaglašenosti ne odražava u potpunosti stvarnu sliku usklađenosti sa spoljnopolitičkim deklaracijama Evropske unije. Iako predstavlja važan pokazatelj političke volje i omogućava poređenje sa ostalim državama kandidatima, mnogo značajnije je sagledati sa kojim se konkretnim deklaracijama i merama države usaglašavaju, odnosno ne usaglašavaju. U prvoj polovini 2026. godine Srbija je zadržala oko 60% usaglašenosti sa deklaracijama i merama spoljne politike EU, što predstavlja pad u odnosu na 67% zabeleženih 2025. godine. Time je Srbija ostala država sa najnižim stepenom usaglašenosti među kandidatima koji aktivno vode pristupne pregovore, dok su niži nivo usaglašenosti zabeležile jedino Turska i Gruzija.

Najveći značaj za Evropsku uniju imaju deklaracije koje se odnose na bezbednosna i spoljnopolitička pitanja, a upravo sa njima se Srbija u najvećoj meri ne usaglašava. To se pre svega odnosi na restriktivne mere usmerene protiv Rusije zbog rata u Ukrajini i drugih aktivnosti povezanih sa tim sukobom. Ovakav obrazac potvrđuju i podaci za prvu polovinu 2026. godine. Od 60 deklaracija koje je Evropska unija usvojila u ovom periodu, Srbija se usaglasila sa 36, dok se sa 24 nije usaglasila. Većina neusaglašavanja odnosila se upravo na deklaracije povezane sa ratom u Ukrajini i restriktivnim merama protiv Rusije, dok su preostale obuhvatile pitanja Belorusije, Irana, sajber bezbednosti, Moldavije i Bosne i Hercegovine.

Rat u Ukrajini i dalje predstavlja glavno pitanje u kojem Srbija odstupa od spoljnopolitičkih stavova Evropske unije. EU je od početka ruske invazije usvojila ukupno 20 paketa sankcija protiv Rusije, a samo u prvoj polovini 2026. godine Srbija se nije usaglasila sa 12 deklaracija koje se odnose na njihovo produženje i proširenje. Istovremeno, nastavila je da podržava pojedine mere koje potvrđuju teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući sankcije protiv odgovornih za okupaciju ukrajinskih regiona i bivšeg ukrajinskog rukovodstva. Međutim, Srbija se nije usaglasila ni sa deklaracijama koje se odnose na ruske hibridne aktivnosti, Belorusiju i Iran u kontekstu rata u Ukrajini, što pokazuje da, uprkos ograničenim koracima ka većoj usaglašenosti, nije došlo do suštinske promene u njenom odnosu prema ključnim spoljnopolitičkim prioritetima Evropske unije.

Pored toga, Srbija se nije usaglasila ni sa deklaracijama o zlonamernim sajber aktivnostima usmerenim protiv država članica Evropske unije. Deklaracije su se odnosile na ruske i kineske državljane i entitete.  Delimična usaglašenost zabeležena je u slučaju Moldavije, gde je Srbija podržala prvu, ali ne i drugu izmenu restriktivnih mera. Prvom odlukom, uvedene su sankcije moldavskim državljanima odgovornim za proruske aktivnosti koje je EU ocenila kao pokušaje destabilizacije Moldavije, sa čime se Srbija usaglasila. Međutim, Srbija nije podržala drugu izmenu restriktivnih mera iz juna, kojom su, pored dodatnih moldavskih državljana, na listu sankcionisanih uključena i dva ruska državljanina. Ovakav pristup ukazuje na obrazac selektivnog usaglašavanja sa restriktivnim merama EU, pri čemu se Srbija uglavnom uzdržava od podrške odlukama koje uključuju sankcionisanje ruskih državljana ili entiteta.

Kada je reč o Bliskom istoku, Srbija se usaglasila sa deklaracijom Evropske unije kojom je pozdravljen prekid vatre između Izraela i Libana, postignut uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, kao i sa stavom o nastavku prisustva Ujedinjenih nacija u Libanu. Takođe, Srbija je podržala sve deklaracije i restriktivne mere koje se odnose na Iran, osim onih usvojenih zbog iranske vojne podrške Rusiji u ratu protiv Ukrajine. Time je nastavljen visok stepen usaglašenosti Srbije sa politikom Evropske unije prema Iranu, posebno u oblasti ljudskih prava i unutrašnje političke situacije u toj zemlji.

Kao i prethodne godine, Srbija je nastavila praksu retroaktivnog usaglašavanja sa deklaracijama ZSBP EU. Tokom prve polovine 2026. godine, istraživački tim ISAC-a identifikovao je dva slučaja naknadnog usaglašavanja. Prvi se odnosio na deklaraciju kojom je osuđeno narušavanje vazdušnog prostora Evropske unije nakon pada ruskog drona na teritoriju Rumunije, dok je drugi obuhvatio deklaraciju o predsedničkim izborima u Jermeniji, kojom su pozdravljeni demokratski standardi i izborni rezultat. Nastavak ove prakse potvrđuje da Srbija i dalje koristi mogućnost naknadnog usaglašavanja, što je Evropska komisija već konstatovala u Izveštaju o Srbiji za prethodnu godinu.

Može se zaključiti da Srbija poslednjih nekoliko godina zadržava gotovo identičan obrazac usaglašavanja sa ZSBP EU. Iako procenat usaglašenosti iz godine u godinu blago varira, ne dolazi do suštinskih promena u pristupu. Srbija i dalje dosledno izbegava usaglašavanje sa deklaracijama i restriktivnim merama koje se odnose na Rusiju, dok u ostalim oblastima uglavnom održava visok stepen usaglašenosti. Ovakav kontinuitet ukazuje da Srbija ni u prvoj polovini 2026. godine nije pokazala političku volju da svoju spoljnu politiku jasnije usmeri ka Evropskoj uniji, naročito kada je reč o pitanjima od najvećeg političkog značaja.

Autorka: Nataša Stanojević