foto: Wikimediacommons

Na izborima održanim u Berlinu 20. septembra nemačka stranka Levice (Die Linke) ostvarila je pobedu sa osvojenih 25,7% glasova, dok je stranka kancelara Fridriha Merca, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), zauzela drugo mesto sa osvojenih 18,8%. Kako Levica nije u mogućnosti da samostalno formira vlast, ona je inicirala razgovore sa socijaldemokratama (SPD) i Zelenima (Die Grünen). Međutim, razgovori o formiranju vlasti neočekivano su stavili u prvi plan pitanje antisemitizma.

Izbornu trku obeležila je kandidatkinja Levice za gradonačelnicu, Elif Eralp, koju su mediji proglasili nemačkim Mamdanijem jer je svoju kampanju bazirala na sličnim metodama i levim temama – pristupačnom stanovanju i ograničavanju cena stanova. Čak je i javno priznala tokom kampanje da je njen tim u kontaktu sa njegovim izbornim timom.

Eralp, kao i gradonačelnik Njujorka, dolazi iz migrantske porodice. Roditelji su joj bili socijalisti i sindikalci koji su posle vojnog udara u Turskoj 1980. pobegli u Nemačku, a svoju kandidaturu najavila je rečenicom da ljudi poput nje ne bi trebalo da postanu gradonačelnici, aludirajući na svoje migrantsko poreklo – termin koji je izuzetno politički osetljiv u Nemačkoj.

Pored direktne komunikacije sa biračima, Eralp je i svoju ličnu priču iskoristila u korist kampanje. Naime, i ona sama je podstanarka i bezuspešno traži veći stan za svoju porodicu. U kampanji je prvi put javno saopštila i visinu svoje kirije, a stanovanje je nazvala najvećim socijalnim pitanjem Berlina.

Put do Crvenog veća – sedišta berlinske vlade, međutim, znatno je duži i uključuje pregovore i kompromise. Za razliku od Njujorka, gde se gradonačelnik bira na direktnim izborima, u Berlinu gradonačelnika bira pokrajinski parlament. Levica ima 47 od 158 mandata, a za izbor Elif Eralp potrebno joj je najmanje 80, zbog čega je započela razgovore sa potencijalnim koalicionim partnerima.

Pitanje antisemitizma i organizovanog kriminala

Euforija nakon pobede nije dugo potrajala. Kako su razgovori između Levice, SPD-a i Zelenih započeli, potencijalni partneri stavili su na sto pitanje odnosa te stranke prema antisemitizmu i organizovanom kriminalu.

Veliku pažnju javnosti izazvala je fotografija sa izborne proslave Levice, na kojoj njen poslanik u Bundestagu stoji pored člana porodice koja se povezuje sa organizovanim kriminalom. Posle izbora objavljena je i njihova prijateljski intonirana čet-prepiska. Rukovodstvo Levice negiralo je optužbe za saradnju sa kriminalom i objavilo da će Ferat Kočak staviti u mirovanje svoje poslaničke dužnosti u Bundestagu, a on je otišao i korak dalje i podneo ostavku na članstvo u Odboru za unutrašnje poslove.

Tokom kampanje odjeknuo je i nastup repera optuženog za antisemitske objave na društvenim mrežama na jednom događaju Levice. Zabrinutost je izazvalo i to što se na proslavi tokom izborne noći pojavio pristalica propalestinske organizacije koju je EU označila kao terorističku. Iako se Levica ogradila od incidenata, ove optužbe bacile su senku na njenu pobedu i umanjile njen pregovarački potencijal, te se našla u poziciji u kojoj mora da pravi ustupke. Zeleni i SPD su kao uslov za početak razgovora postavili zajednički sporazum o postupanju prema antisemitizmu, potpisan 8. oktobra.

Sam sporazum se ne odnosi na pregovore već uspostavlja odnos svih potpisnika prema antisemitizmu, ali i pokušava da reši potencijalno problematično ponašanje članova Levice.

Pored opštih mesta o sećanju na Holokaust, zaštiti jevrejskog života i priznavanju rešenja o dve države, sporazum sadrži i nekoliko odredbi spornih za Levicu.

Odbacuje se kampanja BDS (Boycott, Divestment, Sanctions), koju je Bundestag rezolucijom označio kao antisemitsku, a kritičari u Levici navode da bi se tako svaka kritika Izraela mogla označiti kao antisemitska.

Najspornija odredba tiče se pokretanja postupka u slučaju antisemitskih incidenata. Dovoljno je da proceduru pokrene predstavnik bilo koje od tri poslaničke grupe, dok bi incident ocenjivalo telo od tri stručnjaka izvan stranaka. Ovaj mehanizam za rešavanje antisemitskih sporova izazvao je masovno negodovanje među članovima Levice. Oko 120 članova potpisalo je zajedničku izjavu protiv sporazuma, među njima i poslanici Bundestaga i berlinskog parlamenta.

Potpisnici smatraju da su berlinski pregovarači podlegli pritisku, da mehanizam duboko zadire u unutrašnja pitanja stranke i vodi disciplinovanju članova, kao i da im drugi neće propisivati kako da se odnose prema antisemitizmu.

Situacija se dodatno zakomplikovala kada su poslanici novoformirane berlinske grupe Levice potpisali sopstvenu izjavu o borbi protiv antisemitizma, a ne onu dogovorenu ranije. SPD i Zeleni su zbog toga na jedan dan prekinuli razgovore.

Berlinski pregovori o pitanju koje nije u nadležnosti grada

Pobednik izbora u Berlinu i pregovori oko potencijalne saradnje podelili su i nemačku političku scenu na saveznom nivou, ali i samu jevrejsku zajednicu. Istaknuti članovi socijaldemokrata, među njima i dva bivša gradonačelnika Berlina i krug jevrejskih socijaldemokrata u Berlinu, u otvorenom pismu pozvali su na prekid pregovora sa Levicom.

Premijer Brandenburga – iz redova socijaldemokrata – izjavio je da bi takva koalicija predstavljala bezbednosni rizik za glavni grad. Dvadeset poslanika SPD-a u Bundestagu objavilo je zajedničku izjavu protiv ulaska u koalicione pregovore, navodeći ozbiljne sumnje u političku pouzdanost berlinske organizacije Levice. S druge strane, sam vrh SPD-a oglasio se samo po pitanju antisemitizma, navodeći da antisemitske parole nemaju mesta ni u njihovom društvu ni u njihovoj politici, ali nije pozvao berlinske kolege da prekinu pregovore sa Levicom.

Savezni predsednik stranke Zelenih rekao je da je koalicija sa Levicom i SPD-om moguća, ali ne po svaku cenu, dok njegov stranački kolega i premijer Baden-Virtemberga traži da se Levica antisemitizma odrekne delima, ako treba i isključenjima iz stranke.

Savezni kancelar Merc pozvao je SPD i Zelene da odmah prekinu pregovore sa strankom koju naziva radikalno levom i antisemitski nastrojenom i da umesto toga sa CDU formiraju vlast u Berlinu. Pažnju je privukla činjenica da je kancelar berlinske pregovore prebacio na savezni nivo, upozorivši SPD da će dogovor sa Levicom uticati na saradnju dve stranke u saveznoj vladi, koju CDU i SPD zajedno čine.

Osim političkih organizacija, i jevrejske su podeljene po pitanju saradnje sa Levicom. Centralni savet Jevreja zauzeo je najoštriji stav i apelovao na SPD i Zelene da ne daju Levici vlast, smatrajući da bi to ugrozilo društvenu koheziju i život Jevreja u glavnom gradu. S druge strane, više od 150 berlinskih Jevreja objavilo je pismo pod nazivom „Berlinski Jevreji za socijalan i bezbedan grad”, izričito se suprotstavljajući Centralnom savetu i upozoravajući na instrumentalizaciju optužbi za antisemitizam i podsećajući da jevrejske porodice, kao i sve Berlince, pogađaju visoke cene stanova.

Pregovori o vlasti u jednom gradu tako su se zapleli oko pitanja koja gradska vlada uopšte ne rešava. Spor o antisemitizmu vodio se, naime, najvećim delom oko odnosa prema Izraelu i ratu u Gazi. Sporazum i sam to priznaje: jedna njegova tačka utvrđuje da je spoljna politika nadležnost savezne države i da se u berlinskom parlamentu raspravlja samo o onome što se grada neposredno tiče. Kritičari u Levici upravo to i zameraju – da je spoljna politika, formalno izmeštena iz parlamenta, odredila ko u njemu sme da vlada. Kada se umešao i kancelar, vezujući ishod berlinskih razgovora za saradnju u saveznoj vladi, pitanje je konačno prestalo da bude gradsko.

Referendum koji čeka pet godina

Najveće neslaganje među pregovaračima očekivalo se oko izbornih obećanja Levice, koja je glasače privukla socijalnim temama, pre svega ograničavanjem kirija i pristupačnim stanovanjem.

Eralp je kao uslov za ulazak u vlast postavila sprovođenje referenduma iz 2021, na kome su Berlinci podržali takozvano podruštvljavanje, odnosno socijalizaciju oko 240.000 stanova u vlasništvu velikih kompanija. Pravni osnov je član 15 nemačkog ustava, koji dopušta prevođenje privatne svojine u društvenu radi ostvarivanja javnog interesa, ali do sada nikada nije primenjen. Pored pravnih osporavanja, najveću prepreku predstavlja naknada vlasnicima, procenjena na između 28,8 i 36 milijardi evra.

Nosilac liste SPD-a odbacivao je podruštvljavanje kroz celu kampanju i izričito rekao da neće ući ni u jednu koaliciju koja ga postavlja kao uslov. Stav Zelenih bio je blaži: oni su ga načelno podržali i smatraju se obavezanim da sprovedu referendum, ali ga nisu postavljali kao uslov za ulazak u vladu.

U zajedničkom dokumentu kojim su 17. oktobra završeni razgovori ipak se našlo podruštvljavanje velikih stambenih kompanija, uz program izgradnje 100.000 stanova. Referendum, međutim, neće biti sproveden u obimu u kom je izglasan – umesto toga biće donet poseban zakon o prelasku stanova u javnu svojinu, sa znatno užim obuhvatom: umesto 240.000, obuhvaćeno je oko 160.000 stanova, a odšteta je ograničena na 16 milijardi evra, daleko ispod prvobitne procene. Popustile su, dakle, obe strane: Levica je dobila to da podruštvljavanje uopšte uđe u dogovor, a SPD sve ostalo.

Odmah po objavljivanju dogovora oglasili su se i oni koje plan pogađa. Vonovija, koja u Berlinu ima oko 130.000 stanova, tvrdi da je podruštvljavanje u predloženom obliku protivustavno i da ne bi opstalo pred sudom. Kritike su stigle i sa saveznog nivoa, iz redova CDU i SPD, uz ocenu da je reč o riziku koji prevazilazi Berlin. Savezna vlada je još u julu zaključila da želi da spreči podruštvljavanje, ali zakonski predlog nije sačinila – a nadležnost je ionako pokrajinska.

U dokumentu od 17. oktobra stoji i da sporazum o antisemitizmu ulazi u budući koalicioni ugovor, uz sankcije do isključenja iz poslaničke grupe – odredba formalno obavezuje sve tri stranke, ali je u praksi usmerena na Levicu. Dva dana kasnije Zeleni i SPD glasali su za ulazak u zvanične koalicione pregovore, a Levica o tome odlučuje na kongresu 31. oktobra.

Radikalizacija nemačke politike 

Pobeda ekstremne levice, kako je vide određeni političari, pa i sam kancelar, dogodila se istog dana kada je ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD) pobedila u jednoj drugoj saveznoj pokrajini, Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, dok je samo dve nedelje ranije odnela ubedljivu pobedu u Saksoniji-Anhaltu, osvojivši skoro apsolutnu većinu.

Trijumf ekstremne desnice predstavljao je šok za nemačku politiku i za kancelara, čija stranka na saveznom nivou ima 20% podrške, dok je AfD na 27% i prednjači u svim anketama. CDU brine činjenica da AfD raste upravo na njen račun. Iako AfD ne može formirati vlast ni u jednoj pokrajini, njena pobeda vratila je u fokus određena pitanja. Otvorila je pitanje migracione i ekonomske politike, jer ta stranka nekontrolisane migracije vidi kao glavni uzrok pada nemačke ekonomije, ali i pitanje odnosa prema nacističkoj prošlosti: u svom programu AfD traži da se nemačka istorija pripoveda pozitivno, a da se „samomržnja” i „osećaj krivice” odbace. Kako su nastavni planovi nadležnost pokrajina, upravo bi pokrajinski izbori odlučivali o tome šta se u školama uči.

S druge strane, pobeda Levice otvorila je isto pitanje odnosa prema nacističkoj prošlosti, ali preko odnosa prema Izraelu i Palestini, tim pre što je Berlin grad sa najvećom jevrejskom zajednicom u Nemačkoj i najvećom palestinskom zajednicom u Evropi. U Nemačkoj se odnos prema Izraelu čita kroz odgovornost za Holokaust, pa svaka kritika izraelske politike neizbežno dotiče i sećanje na nacizam. Na kongresu u Kemnicu u maju 2025. usvojena je rezolucija koja Izraelu pripisuje ratne zločine, a članovi Levice neretko otvoreno kritikuju postupke izraelske vlasti. Mnogi Nemci izraelsko delovanje u Gazi vide kao problematično, a istraživanje Bertelsman fondacije pokazuje da je u Nemačkoj odnos prema Izraelu skeptičan, dok više od polovine mladih ima odbojan stav.

Zvanična politika zaostaje za raspoloženjem društva. I dalje je vodi državni razlog – trajna odgovornost prema Izraelu i jevrejskom narodu zbog nacističke prošlosti. Pomerila se, doduše, i ona nakratko: pod pritiskom javnosti i posle najave izraelske vlade da proširuje ofanzivu na Gazu, Merc je u avgustu 2025. uveo delimičnu zabranu izvoza naoružanja koje bi tamo moglo da bude upotrebljeno. Bio je to prvi konkretan potez te vrste, zbog kog je dobio oštre kritike iz sopstvene stranke, iz jevrejskih organizacija i od samog Netanjahua, koji ga je optužio da nagrađuje Hamas. Ograničenja su ukinuta posle tri i po meseca.

Dok nemačko društvo ide ka sve većoj polarizaciji, i bivša kancelarka Angela Merkel javno se oglasila o saradnji sa Levicom i AfD-om. Merkel je izjavila da postoji velika razlika: Levica nije protiv nemačkog ustava, dok je unutrašnja obaveštajna služba pojedine pokrajinske ogranke AfD označila kao protivustavne.

Upravo je taj argument primenjen i u praksi. Dok postoji velika mogućnost da Levica formira vlast u Berlinu, AfD tvrdi da joj je pobeda oduzeta jer stranke koje brane ustavni poredak međusobno stupaju u koalicije iako nemaju ničeg zajedničkog. Dok se sa Levicom pregovara, AfD je isključena od starta. Takva praksa u budućnosti može samo još više produbiti krizu na političkoj sceni u Nemačkoj.

Autorka: Sanja Vasić