Postoji prostor za unapređenje razumevanja toga šta je EU i šta nam članstvo u EU pruža

Zamenica direktora Kancelarije za evropske integracije - koordinatorka za fondove EU, članica Pregovaračkog tima i predsednica Pregovaračke grupe za Poglavlje 22, Ana Ilić, u intervjuu za mesečni bilten „Progovori o pregovorima“ govori o dosadašnjem procesu pregovora o pristupanju u Poglavlju 22 (Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata), narednim koracima i planovima, te budućim izazovima i obavezama koje donosi proces usklađivanja sa standardima EU u oblasti Regionalne politike.

BOŠ: Eksplanatorni skrining za Poglavlje 22: Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, realizovan je 1. i 2. oktobra 2014, a bilateralni 28. i 29. januara 2015. godine. Kada možemo da očekujemo izveštaj sa skrininga, gde će Evropska komisija dati presek stanja i ocenu o spremnosti Srbije za otvaranje ovog pregovaračkog poglavlja? Koji su sledeći koraci i kakva je dalja dinamika rada? 

Ana Ilić: Izveštaj sa skrininga za Poglavlje 22 svakako očekujemo do kraja godine. Polazeći od iskustava drugih zemalja, očekujem da će izrada akcionog plana za ovo poglavlje biti jedno od ili čak jedino merilo za otvaranje pregovora u ovom poglavlju. Dosta materijala i potrebnih analiza za izradu akcionog plana već imamo ili radimo na njima. Pripremili smo nacrt plana rada na definisanju akcionog plana sa rokovima, tako da ćemo spremno dočekati i zvanično obaveštenje o merilu za otvaranje pregovora. Vodimo računa da obezbedimo dovoljno vremena za konsultacije o sadržini akcionog plana, obzirom na to da je u ovom poglavlju veoma važno da brojne zainteresovane strane koje će učestvovati u pripremama i koje će sutra biti ili deo upravljačkih struktura ili korisnici strukturnih fondova, budu aktivni učesnici i prilikom definisanja ovog plana.

BOŠ: U okviru Poglavlja 22 se ne pregovara o iznosu novca koji će biti na raspolaganju Srbiji nego o načinu uspostavljanja sistema koji bi omogućio efikasnu apsorpciju tih sredstava, odnosno o  neophodnom strateškom i institucionalnom okviru za upravljanje programima. Države-članice moraju uspostaviti institucionalni okvir i adekvatne administrativne kapacitete kako bi osigurale programiranje, implementaciju, monitoring i evaluaciju, kao i efikasne sisteme finansijskog upravljanja i kontrole. U kom segmentu ovde očekujete najviše izazova?

Ana Ilić: Upravo tako, s tim što pored sistema i kapaciteta institucija za upravljanje programima, potrebno je blagovremeno obezbediti i kapacitete potencijalnih korisnika strukturnih i kohezionog fonda. Samim tim, jedan od ključnih izazova je da se obezbedi kapacitet potencijalnih korisnika (lokalnih samouprava, preduzeća, nevladinih organizacija, javnog sektora, itd) da pripreme dovoljno relevantnih i zrelih projekata, kao i da adekvatno planiraju sredstva za njihovo sufinansiranje. Sa druge strane, što se tiče uspostavljanja sistema za upravljanjem programima, ključni izazov će svakako biti da se obezbedi dovoljan broj obučenih ljudi i adekvatna politika zadržavanja kadrova u strukturama koje će upravljati programima.

BOŠ: Zakonodavni okvir u ovom poglavlju zavisi od toga na koji ćemo način usaglasiti naše zakonodavstvo u oblasti drugih pregovaračkih poglavlja (javne nabavke, konkurencija, zaštita životne sredine, saobraćaj itd.). U kojoj meri Republika Srbija uspeva da uspostavi horizontalnu koordinaciju između različitih sektorskih politika koje utiču na uspešno uspostavljanje adekvatnog okvira za Poglavlja 22?

Ana Ilić: Poglavlje 22 i jeste specifično po tome što je blisko povezano sa drugim poglavljima i napretkom koji se ostvaruje u usklađivanju i sprovođenju propisa u mnogim oblastima. Primera radi, za samo uspostavljanje sistema bitan je napredak u oblasti javnih nabavki, planiranju budžeta, državnoj pomoći, planiranju i izgradnji, zaštiti životne sredine, statistici, itd. Sa druge strane, postoje preduslovi koji treba da budu ispunjeni u okviru određenih sektora, kao što su zapošljavanje, saobraćaj, energetika, socijalna pitanja i drugih, kako bi sredstva bila usmerena na njihovu podršku. To znači da strateški i pravni okvir treba da bude u skladu sa politikama EU. Prvi korak u obezbeđivanju koordinacije je sam sastav pregovaračke grupe, koju čine brojni predstavnici različitih institucija, a koji su uglavnom ujedno i članovi drugih, relevantnih pregovaračkih grupa. Primera radi, na bilateralnom skriningu aktivno su učestvovale kolege iz Ministarstva finansija, Uprave za javne nabavke, Ministarstva državne uprave, zaštite životne sredine, itd. Kao što sam pomenula, priprema svih dokumenata, uključujući i akcioni plan, zasnivaće se na širokom konsultativnom procesu. Takođe, redovne konsultacije u okviru Pregovaračkog tima obezbediće koordinaciju procesa pregovora i planiranja rokova za usklađivanje u okviru različitih poglavlja.

BOŠ: Imajući u vidu da izveštaj sa skrininga u ovom poglavlju još uvek nije završen, ocenu za stanje u ovoj oblasti pre toga daće Evropska komisija u oktobru u svom redovnom Izveštaju o napretku Republike Srbije u 2015. Šta očekujete da će biti ocena  Evropske komisije? Kako biste vi ocenili napredak Srbije u ovom pogledu?

Ana Ilić: Evropska komisija je napredak u ovom poglavlju do sada ocenjivala uglavnom na osnovu napretka u sprovođenju pretpristupnog instrumenta, IPA. U daljem toku pregovora, ova veza će biti slabija zbog razlika koje postoje u pretpristupnim i strukturnim fondovima, mada će naša sposobnost da apsorbujemo IPA sredstva i dalje biti praćena kroz pregovore. Očekujem da će ove godine u Izveštaju o napretku biti ukazano na problem administrativnih kapaciteta za upravljanje sredstvima IPA, kao i potrebu ubrzanja ugovaranja projekata koji se sprovode po decentralizovanom modelu upravljanja (gde ugovaranje vrši Republika Srbija, a ne Delegacija EU). Po mom mišljenju, dosta se uradilo na sistemskom pristupu planiranju velikih infrastrukturnih projekata za šta je Evropska komisija u više navrata Srbiju istakla kao primer dobre prakse u regionu. Takođe, u protekloj godini veliki napredak je ostvaren na uspostavljanju sistema i pravnog okvira za novi pretpristupni instrument IPA 2014- 2020. Svakako, postoji problem nedovoljnog broja obučenih ljudi u strukturama za sprovođenje programa IPA. Na otklanjanju ovog problema se radi, ali smo svesni da on nije lako i brzo rešiv, što pokazuje i iskustvo drugih zemalja.

BOŠ: Proces programiranja obuhvata pripremu partnerskog sporazuma i niza operativnih programa. Neophodno je da svi zainteresovani akteri pravovremeno dobiju informaciju o tome kakva je njihova uloga u budućem sistemu za implementaciju kohezione politike u Srbiji kao članici EU kako bi se na adekvatan način pripremili i prilagodili. Na koji način Srbija planira da uključi zainteresovane strane, posebno partnere sa lokalnog nivoa, u programiranje i sprovođenje programa, i kako će odgovoriti na zahteve sadržane u Evropskom kodeksu za primenu partnerstva?

Ana Ilić: S obzirom da partnerski sporazum predstavlja sedmogodišnju razvojnu strategiju države o tome kako će se iskoristiti sredstva koja su na raspolaganju iz Evropskih strukturnih i investicionih fondova i koja, takođe, definiše strateške ciljeve i prioritete ulaganja za svaku zemlju i njihovo povezivanje sa ciljevima relevantnih strategija na nivou EU, dok operativni programi te ciljeve konkretizuju, smatram da se velika pažnja mora pokloniti utvrđivanju samog procesa izrade ovih dokumenata. Tako bi ovaj proces bio transparentan od samog početka. Vodeći se relevantnim članovima Uredbe o zajedničkim odredbama i Evropskim kodeksom o partnerstvu, naš plan je da najpre utvrdimo metodologiju koja će omogućiti izbor reprezentativnih predstavnika partnera koji će učestvovati u procesima izrade partnerskog sporazuma, operativnih programa i sprovođenja istih. Jedna od polaznih osnova za utvrđivanje metodologije (prevashodno, dela koji se tiče organizacija civilnog društva) će svakako biti postojeći SEKO mehanizam. Takođe, naglasila bih da će se velika pažnja usmeriti i na organizaciju treninga/seminara za partnere, kako bi sa jedne strane razumeli zahteve, procese i metodologiju rada na dokumentima, a sa druge strane obezbedila njihova aktivna uključenost u procese izrade pomenutih dokumenata i kasnije praćenje njihovog sprovođenja.

BOŠ: Kako biste ocenili postojeći mehanizam sektorskih organizacija civilnog društva (SEKO) i njegov dosadašnji rad? Na koji način SEKO može da se unapredi kako bi bio funkcionalniji?

Ana Ilić: Postojeći mehanizam konsultacija sa civilnim društvom u vezi sa programiranjem i praćenjem razvojne pomoći i EU sredstava ocenjujem kao veoma dobru inicijativu koja na transparentan način daje mogućnost velikom broju organizacija da učestvuju u ovim procesima kao aktivni partneri u definisanju prioriteta, posebno za instrument IPA. Kroz ovaj mehanizam, civilno društvo je imalo priliku i da učestvuje na prvom sastanku Odbora za praćenje sprovođenja prve komponente IPA, čime je direktno omogućen uvid u tok sprovođenja IPA projekata. Naravno, svesni smo da postoje i nedostaci i prostor za unapređenje ovog mehanizma, a posebno u pogledu redovnosti konsultacija i komunikacije, razmene informacija i organizovanja stručnog usavršavanja. SEKO mehanizam vidim kao dobru osnovu za dalji rad i unapređenje saradnje institucija i civilnog društva, a posebno je značajan njegov dalji razvoj i prilagođavanje kako bi ispunio zahteve Evropskog kodeksa o partnerstvu.

BOŠ: Srbija je dobila akreditaciju za upravljanje fondovima IPA za komponente I i II (IPA za period 2007-2013) u martu 2014. godine, u okviru decentralizovanog sistema upravljanja (DIS). Međutim, videli smo da je došlo do problema i da je Evropska komisija privremeno obustavila prenos 20 miliona evra namenjenih Srbiji. U dosadašnjem funkcionisanju DIS-a, koji problemi su identifikovani i na koji način će biti otklonjeni?

Ana Ilić: Uspostavljanje i funkcionisanje DIS-a je veoma zahtevan posao, što pokazuje i iskustvo drugih zemalja koje su se u prvim godinama suočile sa problemima i zastojima u sprovođenju Programa. Kod nas se kao ključni može izdvojiti problem obezbeđivanja i zadržavanja kadrova u institucijama koje čine strukture upravljanja sredstvima IPA. Obzirom na potrebu zapošljavanja velikog broja ljudi koji bi obavljali složene poslove i poznavali pravila i procedure EU, a istovremeno nekonkurentnost plata u javnom sektoru za ove poslove, najveći izazov je zadržavanje kadrova. Naravno, na otklanjanju ovog problema se radi i to unapređenim planiranjem kadrova i zapošljavanja u institucijama, kao i definisanjem politike zadržavanja kadrova koja je u toku.

BOŠ: Nedavnim rešenjem Vlade Republike Srbije o imenovanju članova Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU, vi ste imenovani za članicu Pregovaračkog tima. Kako vidite vašu novu ulogu i šta očekujete? Da li i dalje ostajete predsednica Pregovaračke grupe za Poglavlje 22? 

Ana Ilić: Da, ostajem predsednik Pregovaračke grupe za Poglavlje 22, a kao član Pregovaračkog tima očekujem da doprinesem boljoj koordinaciji i usklađivanju aktivnosti u ovom poglavlju sa ostalim poglavljima, što je izuzetno značajno, obzirom na visok stepen povezanosti kohezione politike sa drugim oblastima.

 BOŠ: Da li smatrate da je naše društvo dovoljno pripremljeno za promene koje nas očekuju? Kada bi se iduće nedelje održao referendum o ulasku Srbije u EU, prema vašem mišljenju, da li bi građani znali zbog čega izlaze na referendum?

Ana Ilić: Istraživanja javnog mnjenja koja sprovodi Kancelarija za evropske integracije ukazuju na to da postoji prostor za unapređenje razumevanja toga šta je EU i šta nam članstvo donosi. Upravo zato se radi na izradi akcionog plana komunikacija o EU, koji ima za cilj ne da propagira članstvo, već da obezbedi da građani imaju informacije i znanje kako bi doneli svoj sud i mišljenje o dobrobiti ulaska Srbije u EU.

Intervju pripremila Danijela Božović