Nivo informisanosti i predznanja o pregovorima sa EU vrlo je nizak

Dejan Maksimović, predsednik udruženja „Stanište”

BOŠ: Koji su najznačajniji doprinosi inicijative „Banatska platforma” uključivanju lokalnih zajednica iz Banata u proces pregovara sa EU? Kakav je dosadašnji uspeh u ostvarivanju postavljenih ciljeva inicijative?

Dejan Maksimović: Lokalne samouprave i lokalne zajednice su važan akter i u procesu pregovora o članstvu u EU. Tokom pregovora ne postavlja se pitanje da li će buduća članica prihvatiti celokupnu evropsku pravnu regulativu niti pod kojim uslovima, već se dogovara samo o rokovima kada će to učiniti i koliko novca pomoći iz EU će za to dobiti. Rezultat tog procesa biće potpuna usaglašenost domaće regulative, ali i prakse sa evropskom. Nema nikakve sumnje da će ovaj proces uticati i na lokalne samouprave, koje će dobiti nove zakonske obaveze i nadležnosti. Zato je važno da i lokalne samouprave aktivno učestvuju u procesu, daju informacije o stanju u određenim oblastima, o svojim kapacitetima i problemima, kako bi Pregovarački tim racionalno i argumentovano izložio potrebu za eventualnim „prelaznim rokovima”, tokom kojih je moguće odložiti primenu EU regulative. Da bi opštine i gradovi mogli aktivno da učestvuju, potrebno je da budu pravilno informisani o samom procesu. Smatramo da smo ovome dosta doprineli realizacijom projekta „Banatska platforma”. Održali smo tri tematske radionice i devet okruglih stolova na temu pregovora sa predstavnicima lokalnog javnog i civilnog sektora. Više od 200 učesnika smo imali na ovim događajima. Više od 10 internet portala je objavilo tekst, vest ili animaciju o „Banatskoj platformi”.

BOŠ: Da li ste se tokom funkcionisanja inicijative suočili s nekim preprekama, naročito kada da govorimo o mobilisanju regionalnih aktera i artikulisanju njihovih stavova u procesu pregovora o pristupanju EU?

Dejan Maksimović: U lokalnim zajednicama postoji značajno interesovanje za temu pregovora sa EU. Međutim, nivo informisanosti i predznanja o pregovorima sa EU vrlo je nizak, što onemogućava neko smisleno učešće lokalnih aktera u ovom procesu. Lokalni akteri, kako predstavnici javnog tako i civilnog sektora, imaju vrlo oskudna znanja o tome šta se pregovara, ko sa kim pregovara, kakvi su rezultati i posledice pregovora na lokalne zajednice, kako mogu lokalne zajednice učestvovati u procesu i zašto je učešće važno.

BOŠ: Kako ocenjujete kapacitete aktera u lokalnim zajednicama za učešće u procesu pregovora. Šta im nedostaje? Koju dodatnu vrednost procesu donosi njihovo učešće?

U okviru projekta uradili smo istraživanje o statusu zaštite prirode u AP Vojvodini, u kontekstu pregovora. Kontaktirali smo svih 45 opština i gradova. Jedno od pitanja u upitniku bilo je: „Da li je opština/grad sarađivala/o sa državnim organima i međunarodnim akterima u procesu EU integracija za oblast zaštite prirode? Ako jeste, na koji način je to činjeno?”

Na ovo pitanje, samo osam opština i gradova je odgovorilo da je imalo takvu saradnju. Međutim, na pitanje o načinu kako je to činjeno, čak sedam je navelo učešće na EU projektima, što nema veze sa procesom pregovora. Jedino je Grad Novi Sad naveo da je učestvovao u izradi post-skrining dokumenta, što jeste aktivnost u pregovorima. Čak 35 opština i gradova odgovorilo je da nije imalo nikakvu saradnju, dok dve opštine nisu odgovorile na pitanje.

Iz odgovora zaključujemo dve stvari – prvo, predstavnici opština i gradova koji se bave poslovima zaštite prirode nisu dovoljno informisani o samim pregovorima, tako da ne poznaju aktivnosti u ovom procesu, a drugo, lokalne samouprave skoro da ne učestvuju u pregovorima.

BOŠ: Na osnovu Vašeg iskustva da li dovoljno dobro koristimo resurse aktera na lokalnom / regionalnom nivou? Kako da ih koristimo još bolje?

Dejan Maksimović: Nedovoljno se koriste resursi lokalnih aktera. Po našem mišljenju i iskustvu najvažniji razlog je nedovoljna informisanost o tome šta su pregovori, zbog čega su važni i kako mogu uticati na lokalne samouprave. Tek posle informisanja možemo očekivati i nadati se da će se iskoristiti lokalni kapaciteti.

BOŠ: Smatrate li da su interesi regiona u procesu pregovora sa EU adekvatno zastupljeni? Ako nisu, na koji bi način mogli da budu?

Dejan Maksimović: Srbija nije decentralizovana država, nedostaje nam srednji ili regionalni nivo vlasti, tako da „interese regiona” zvanično nema ko da zastupa ni u jednoj oblasti, pa ni u procesu pregovora sa EU. Ipak, postoje neformalni načini da se to uradi, a jedan od tih načina je i „Banatska platforma”. Postoje još dva slična procesa – jedan u Istočnoj Srbiji, a drugi u Sandžaku (Raškoj oblasti).

Intervju pripremila Danijela Božović

_________________________________

Banatska platforma

„Banatsku platformu” za učešće lokalnih zajednica u pregovorima Srbije sa EU, kao neformalnu mrežu, formirale su organizacije civilnog društva (OCD) sa sedištem u regionu Banata (Južnobanatski, Srednjebanatski i Severnobanatski upravni okrug). Kroz ovaj mehanizam, OCD mogu da iskažu svoje stavove i potrebe, koji će se preneti centralnim pregovaračkim telima. Za početak su izabrane teme iz pregovaračkih Poglavlja 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj), Poglavlja 12 (Bezbednost hrane) i Poglavlja 27 (Životna sredina), uz mogućnost izbora novih. Najvažniji način delovanja su tematski skupovi (okrugli stolovi), za lokalne predstavnike OCD, vlasti i ekonomskog sektora. „Banatskom platformom” koordinira Ekološki centar „Stanište” iz Vršca. Svaka OCD sa sedištem u regionu Banata, koja to želi, može postati članica „Banatske platforme”. Platforma u ovom trenutku okuplja 20 organizacija.

Izdvajamo:

Kratka animacija “Pregovori Srbije i EU”
Zaštićena područja prirode u AP Vojvodini: Status zaštite i finansiranje u kontekstu evropskih integracija