CIVILNO DRUŠTVO IMA SVE VEĆI UTICAJ

BOŠ: Za početak, postavlja se pitanje o rezultatima skoro završenog Samita u Trstu ‒ počev od simboličkog pa do praktičnog nivoa.

Hedvig Morvai: Samit u Trstu je u prvom redu bio simbolički važan, jer je prisusto Angele Merkel i Emanuela Markona uz domaćina, Paola Đentilonija, jasna poruka da Evropska unija i njene članice i dalje snažno podržavaju evropske integracije regiona i da region, i pored problema s kojima se EU suočava, nije prepušten rastućem uticaju neevropskih sila. Takođe, spremnost koju je Boris Džonson pokazao da Velika Britanija organizuje Samit sledeće godine pokazuje da, i pored toga što je odlučila da izađe iz EU, i ova država smatra da je Zapadni Balkan izuzetno važan i da podržava reformske procese koji se ovde sprovode. Na praktičnom nivou, naravno, važni su konkretni dogovoreni projekti, poput sedam novih projekata, u okviru agende povezivanja, vrednih 500 miliona evra; zatim zajedničke inicijative u vezi s razvojem Regionalnog ekonomskog prostora; pokretanja procesa osnivanja Zapadnobalkanske istraživačke fondacije; potpisivanja Deklaracije protiv korupcije, kao i osnivanja Transportne zajednice. Naravno, šteta je što Bosna i Hercegovina nisu potpisale sporazum o njenom osnivanju, ali se nadam da će to učiniti u dogledno vreme.

BOŠ: A kad je reč o civilnom društvu?

Hedvig Morvai: Mogu reći, iz pozicije nekoga čija se organizacija bavila organizovanjem Foruma civilnog društva, da je veliki utisak na mene ostavila činjenica da smo u okviru Samita Zapadnog Balkana po drugi put uspeli da kao civilno društvo utičemo na odluke koje su u okviru Samita donete. To je važno zato što su građani, svojim učešćem u formulisanju političkih preporuka koje su predstavljene evropskim i regionalnim zvaničnicima time uključeni u proces odlučivanja. Ovo je značajno za celokupan demokratski i reformski proces koji teče u regionu, jer učešće građana u donošenju odluka obezbeđuje veći legitimitet.

BOŠ: Kakav je uticaj Berlinski proces proizveo na zvaničnike zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije od svog nastanka, od pre nekoliko godina, do danas? Da li bi odnosi između ovih zemalja, tj. odnosi EU prema regionu bili drugačiji da Berlinskog procesa nema?

Hedvig Morvai: Niko danas ne može da ospori da je inicijativa Nemačke iz 2014. godine proizvela pozitivan efekat. Berlinski proces je danas izuzetno važan format saradnje Zapadnog Balkana i ključnih država EU. Ovaj proces državama regiona daje snažan impuls u procesu evropskih integracija, podstičući ih na političku, ekonomsku, naučnu i svaku drugu saradnju. Efekti njegovog uticaja na naše zvaničnike su vidljivi, jer im je postala jasna konkretna korist koju građani, svaka država i ceo region imaju od regionalne saradnje. Jasno im je da je „dubinska“ i „višeslojna“ regionalna saradnja preduslov trajnog mira na Balkanu, bez koga nema ekonomskog prosperiteta i povezivanja ljudi, njihove mobilnosti, kvalitetnijeg obrazovanja, kulturne razmene i generalno, kvalitetnijeg života. S druge strane zvaničnici iz država EU su i samim pokretanjem i učešćem u Procesu stavili do znanja da im je ovaj region važan i da ga oni vide kao budući deo Evropske unije. Najavljeni nastavak procesa, Berlin plus, dodatno potvrđuje njihovu posvećenost.

BOŠ: Imajući u vidu da Berlinski proces održava na površini pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, da li se to održava na javno mnjenje u navedenim zemljama? Imate li podatke da li se podrška u ovim zemljama povećala, smanjila ili ostala ista?

Hedvig Morvai: Podaci iz relevantnih istraživanja koje se sprovode u državama Zapadnog Balkana pokazuju da u većini njih ne postoje velike razlike kada je podrška građana pristupanju Evropskoj uniji u pitanju – ona iznosi preko 60%. Nažalost, najniži nivo, ispod 50% podrške, beleži se u Srbiji, dok je u Makedoniji pitanje promene imena države i dalje važan faktor pri opredeljivanju za članstvo ili protiv članstva. Iako Berlinski proces ima za cilj da evropsku integraciju država Zapadnog Balkana učini kvalitetnijom, efikasnijom i bržom, njegov uticaj na javno mnjenje je ograničen, jer su njegovi ciljevi i rezultati loše predstavljeni. Na podršku javnog mnjenja ulasku država regiona u EU mnogo više utiču drugi faktori, poput vesti o problemima s kojima se EU suočava, populistički narativi koji su u velikoj meri prisutni u medijima, ali s druge strane i podsticaji integracijama, pozitivne poruke, čiji su nosioci domaći ili evropski zvaničnici i civilno društvo.

BOŠ: Već ste to na početku razgovora delom spomenuli, ali da li, uopšte uzev, učešće civilnog društva na godišnjim samitima Berlinskog procesa ima uticaj na zvaničnike zemalja Zapadnog Balkana?

Hedvig Morvai: Forum civilnog društva je sastavni deo Berlinskog procesa koji ima sve snažniji uticaj na odluke koje se donose u okviru njega. To je otvorena regionalna platforma koja okuplja veliki broj organizacija civilnog društva Zapadnog Balkana. U okviru Foruma se debatuje o temama koje su na agendama godišnjih Samita, kao i o temama koje samo civilno društvo smatra važnim za evropeizaciju regiona i za unapređenje regionalne saradnje – i na osnovu tih širokih debata, kao i na osnovu ekspertskih istraživanja, formulišu se i zagovaraju preporuke alternativnih politika i praksi. Sam proces rada Foruma civilnog društva je otvoren, pruža priliku svim građanima i organizacijama iz regiona da utiču na predloge rešenja u vezi s najvažnijim pitanja s kojima se Zapadni Balkna kao region suočava. Ono što je izazov za nas iz civilnog društva je da na zajedničkim sastancima s našim zvaničnicima utičemo na to da oni prepoznaju da je autentični interes građana ugrađen u te predloge i da ih prihvate i sprovedu. Mislim da možemo da budemo zadovoljni do sada učinjenim. Na primer, na Samitu u Beču je na inicijativu civilnog društva potpisana Deklaracija o bilateralnim pitanjima kojom su se dr- žave obavezale da njihovi bilateralni sporovi neće biti korišćeni za međusobno ometanje procesa evropskih integracija. Ove godine naglašena je i važnost učešća civilnog društva u procesu odlučivanja. Na periodičnim regionalnim sastancima Foruma, domaći i evropski zvaničnici učestvuju u debatama i spremni su da saslušaju predloge predstavnika civilnog društva. To su pokazatelji da je ono s vremenom izgradilo ozbiljniji uticaj na sam Berlinski proces.

BOŠ: Koji su budući zadaci Foruma civilnog društva?

Hedvig Morvai: Zadatak Foruma civilnog društva u predstojećem periodu je da uveća uticaj građana na ostvarivanje krajnjih ciljeva Berlinskog procesa – evropeizaciju regiona i regionalnu saradnju. Pored toga što će Forum nastaviti da, kao do sada, predlaže alternativne mere u oblastima od interesa za ceo region, on treba i da pruži i konkretnu podršku vladama država regiona. Naime, često se zanemaruje činjenica da civilno društvo regiona ima eksperte koji žele i mogu da pomognu, pa taj resurs ostaje neiskorišćen, što nameravamo da promenimo kroz budući rad. U tom smislu, Forum će u narednom periodu postaviti sistem monitoringa implementacije projekata i inicijativa dogovorenih u okviru Berlinskog procesa, na osnovu kog će se upućivati konkretne preporuke vladama, i to ne da bismo mogli da upiremo prstom na nekoga ko nije ispunio svoj deo posla nego da bi Proces bio efikasan i da bi građani videli praktične koristi od njega. Takođe, da bi građani podržali reforme koje su neophodne za realizaciju projekata iniciranih u okviru Berlinskog procesa, takozvane „meke mere“, oni moraju da budu bolje informisani o njihovom širem kontekstu i o samim, nekada vrlo uskostruč- nim i „tehničkim“ projektima. Zato će Forum vladama regiona ponuditi ekspertsku pomoć na polju strateške komunikacije s građanima, i ona će, ukoliko bude volje od strane vlade, moći da ubrza ostvarenje ciljeva Berlinskog procesa. 

BOŠ: Po uzoru na države Višegradske grupe, skoro je osnovan i Fond za Zapadni Balkan. Kakva su Vaša očekivanja od rada tog fonda?

Hedvig Morvai: Već samo osnivanje ovog Fonda je važno, jer je to još jedan pokazatelj spremnosti država Zapadnog Balkana ne samo na deklarativnu već i na konkretnu finansijsku podršku regionalnoj saradnji. Saradnja u oblastima nauke, kulture, obrazovanja, održivog razvoja, kao i saradnja mladih, što su oblasti koje ovaj Fond treba da podstiče, osnova je bez koje se region ne može razvijati. To je, na primer, prilika da se obrazovne institucije sa ovih prostora kroz zajedničke projekte povežu i podignu nivo svoje kompetitivnosti u međunarodnim okvirima.

BOŠ: Da li će Berlinski proces kao svoju posledicu imati zajedničko pristupanje, u istom trenutku, svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji?

Hedvig Morvai: To je za sada malo verovatno. Prošlo je više od deset godina od velikih talasa proširenja 2004. i 2007. godine, a „regata“ princip proširenja i dalje je aktuelan. Krize koje su u međuvremenu potresle Evropu – od ekonomske, preko migrantske do Bregzita – su politiku proširenja, koja je po nekim mišljenjima najuspešnija politika EU, gurnule u drugi plan, a kriterijumi za pristupanje su pooštreni. Zbog toga ne vidim mogućnost „velikog praska“, tj. pristupanja celog Zapadnog Balkana istovremeno, ali je moguće da dve ili tri zemlje koje su više odmakle u procesu pristupanja uđu zajedno, a da nakon njih uđu i ostale.

BOŠ: Prema Vašem mišljenju, koji će biti dometi Berlinskog procesa?

Hedvig Morvai: Kada sledeće godine budemo podvukli crtu i analizirali rezultate procesa, mislim da ćemo moći da budemo zadovoljni. Činjenica je da su, zahvaljujući njemu, politička, ekonomska i bezbednosna saradnja podignute na viši nivo, da su pokrenuti važni regionalni infrastrukturni projekti, da je civilno društvo kroz zajedničku akciju počelo da utiče na odluke koje donose vlade regiona. Ono što je najvažnije je da ljudima koji ovde žive postane jasno da njihovo međusobno povezivanje i saradnja suštinski utiče na to da čitav region brže napreduje i da se time, u krajnjoj liniji, podiže kvalitet njihovog života. Naravno, ova inicijativa ima nedostataka. Od samog starta, Berlinski proces je oročen na pet godina. Zasad se ne zna kako će izgledati nakon Samita Zapadnog Balkana, koji se sledeće godine najverovatnije održava u Velikoj Britaniji, kojim se taj ciklus završava, ali su se učesnici Samita u Trstu saglasili da proces treba nastaviti. Već postoje predlozi o tome kako bi ga trebalo unaprediti – održavati češće sastanke regionalnih zvaničnika, izgraditi mehanizam praćenja i ocene uspešnosti sprovođenja dogovorenih projekata, brže i efikasnije alocirati sredstva koja su za njih predviđena, povećati ulogu civilnog društva u formulisanju politika i slično. Važno je u narednom periodu otvoriti debatu o tome kako ovaj proces učiniti još delotvornijim i raditi na tome da njegovi rezultati budu još vidljiviji.