PRIPREME REPUBLIKE SRBIJE ZA KLIMATSKE PROMENE

U ovom broju biltena „Progovori o pregovorima”, gospođa Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene Sektora za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, govori o razvoju, ciljevima i sprovođenju politike ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na klimatske promene.

BOŠ: Čini se da politika borbe protiv klimatskih promena dobija više mesta u javnom mnjenju, u skladu s rastom značaja ove teme na globalno nivou, koji se reflektuje i u našoj javnosti. Možete li nam, za početak intervjua, predstaviti šta sve ova politika u Srbiji obuhvata u strateškom i zakonodavnom smislu? Kojim je strategijama i zakonima ona obuhvaćena i šta su njeni osnovni elementi? Koje institucije su uključene u koncipiranje i sprovođenje klimatske politike?

Danijela Božanić: Politika borbe protiv klimatskih promena, u skladu sa zahtevima međunarodne zajednice, utvrđena je zakonima o ratifikaciji Okvirne konvencije UN o promeni klime i njenim pratećim aktima: Kjoto protokolom, Doha amandmanom na Kjoto protokol i Sporazumom iz Pariza. U skladu sa ovim Zakonima Republika Srbija ispunjava svoje obaveze koje se, pre svega, tiču izveštavanja u dvogodišnjem periodu. U ovom kontekstu i uzimajući u obzir zahteve Sporazuma iz Pariza, ali i zakonodavstva EU, Ministarstvo zaštite životne sredine pripremilo je Nacrt zakona o klimatskim promenama, koje za osnovni cilj ima efikasan, transparentan i kontinuirani monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i drugih informacija od značaja za oblast klimatskih promena. Svakako, krajnji cilj ovog zakona je efikasno smanjenje emisija GHG, kao i povećanje otpornosti na izmenjene klimatske uslove. Zakonom se transponuju svi relevantni delovi EU zakonodavstva koji su direktno od značaja za oblasti klimatskih promena. Dodatno, kako bi ispunilo svoje obaveze prema međunarodnoj zajednici (Sporazumu iz Pariza), EU zakonodavstvu, ali i obezbedilo tzv. niskougljenični razvoj, Ministarstvo je započelo izradu Strategije borbe protiv klimatskih promena sa Akcionim planom, koja bi do kraja 2018. godine trebalo da definiše mogućnosti i specifične načine za postizanje smanjenja emisija GHG za period od 2020. do 2050. i utvrdi nivo nacionalnih emisija u 2070. godini.

BOŠ: Činjenica je da su klimatske promene fenomen koji utiče na sve segmente društva i da ga je iz tog razloga politički teško obuhvatiti. Na koji način se odvija dinamika i saradnja između različitih sektora koji bi zajedno trebalo da rade na formulisanju i sprovođenju nacionalne klimatske politike?

Danijela Božanić: S obzirom na multisektorsku prirodu oblasti klimatskih promena i prepoznajući značaj međusektorske saradnje za efikasnu borbu protiv klimatskih promena, Ministarstvo je iniciralo, a Vlada uspostavila Nacionalni savet za klimatske promene. Postojanje i funkcionisanje ovog Saveta utvrđeno je i Nacrtom zakona o klimatskim promenama i u njegovom radu, pored predstavnika institucija Vlade, učestvuju i predstavnici naučne i stručne javnosti, organizacija civilnog društva, lokalnih samouprava. Koordinacija i saradnja s resorima realizuje se i kroz rad radnih grupa za pojedinačna i određena pitanja i projekte. Konkretno, za sektor energetike od značaja su i aktivnosti pod okriljem Ugovora o energetskoj zajednici. U načelu, poslednjih godina došlo je do značajnog unapređenja saradnje, ali je postavljanje problema klimatskih promena kao prioritetnog principa razvoja sektora, kao i svuda u svetu, proces koji zahteva posvećen, kontinuirani i stalni rad, za šta je Ministarstvo opredeljeno. Istovremeno, za Ministarstvo je, pored saradnje s resorima, od ključnog značaja saradnja s lokalnim samoupravama i organizacijama civilnog društva, a kako bi ovo pitanje zauzelo ključno mesto na nacionalnoj agendi.

BOŠ: Pariski sporazum o klimatskim promenama ratifikovan je u Narodnoj skupštini ove godine i Srbija se na taj način pridružila grupi koja trenutno broji 168 zemalja. Kako se ratifikacija Sporazuma odražava na politiku borbe protiv klimatskih promena Republike Srbije?

Danijela Božanić: Ratifikacija Sporazuma iz Pariza potvrđuje prepoznavanje značaja ovog međunarodnog ugovora i spremnost da se problemom klimatskih promena bavi na celovitiji način. Obaveze preuzete ratifikacijom Sporazuma iz Pariza, svode se na praćenje ispunjenja ciljeva smanjenja emisija GHG i njihovu reviziju. Praćenje ispunjenja ciljeva obezbediće Zakon o klimatskim promenama, a njihovu reviziju Strategija borbe protiv klimatskih promena, sa akcionim planom.

BOŠ: Srbija je svoj Nacionalno određeni doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) predala 2015. godine. Stručna javnost je metodologiju izrade ovog dokumenta ocenila kao nedoslednu, zbog čega projekcija emisija u ovom dokumentu do 2030. godine zapravo predstavlja povećanje emisija u odnosu na godinu kada je donet. Da li se, u svetlu ratifikacije Pariskog sporazuma i nove dinamike u oblasti klimatske politike u Srbiji, planira revizija Nacionalnog doprinosa smanjenju emisija staklene bašte?

Danijela Božanić: Stručnoj javnosti je poznato da su zahtevi Okvirne konvencije UN o promeni klime i EU zakonodavstva predstavljanje ciljeva smanjenje emisija GHG u odnosu na 1990. godinu kao baznu ili godinu u odnosu na koju se nivoi emisija GHG izražavaju, kako je Republika Srbija i predstavila svoje ciljeve. Na ovoj način politički su podržani, pre svega, stavovi Evropske unije, što je od značaja s obzirom na status Srbije, kao države kandidata za članstvo u EU. Kako god, mogućnosti za povećanje ambicije po pitanju smanjenja emisija GHG, odnosno revizije ovih ciljeva biće razmotrene i utvrđene u okviru Strategije borbe protiv klimatskih promena sa Akcionim planom.

BOŠ: U izradi je Nacrt zakona o klimatskim promenama. Šta će se ovim zakonom regulisati i urediti?

Danijela Božanić: Nacrt zakona o klimatskim promenama ima za cilj efikasan, transparentan i kontinuirani monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i drugih informacija od značaja za oblast klimatskih promena. Krajnji cilj ovog zakona je efikasno smanjenje emisija GHG, kao i povećanje otpornosti na izmenjene klimatske uslove. Zakon uvodi obavezu monitoringa za industrijska i energetska postrojenja, kao i izradu GHG inventara na godišnjem nivou. Definiše obavezu izrade niskougljenične strategije i akcionih planova, kao i nacionalnog plana adaptacije. Zakonom se transponuju relevantni delovi EU zakonodavstva koji su direktno od značaja za oblasti klimatskih promena, tačnije Uredba o mehanizmu monitoringa, delovi Uredbe o sistemu trgovine emisionim jedinicama GHG, koji se odnose na monitoring, izveštavanje i verifikaciju, kao i relevantni delovi Odluke o zajedničkom naporu na smanjenju emisija GHG.

BOŠ: Kako se država i industrija pripremaju na uvođenje sistema trgovine emisijama? Zakon predviđa uvođenje ograničenja emisija, pouzdanog i preciznog sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju gasova sa efektom staklene bašte. Koji su rokovi i koraci u uvođenju sistema?

Danijela Božanić: Priprema Ministarstva i, pre svega, Agencije za zaštitu životne sredine kao institucije odgovorne za pripremu GHG inventara, prevashodno se bazira na pripremi relevantnog zakonodavstva, što je i učinjeno pripremom Zakona o klimatskim promenama, ali i jačanju kapaciteta za ispunjenje obaveza iz zakonodavstva. U ovom kontekstu kroz dva projekta koje je finansirala EU radilo se na jačanju kapaciteta dve navedene, ali i drugih institucija, koje su nadležne za prikupljanje podataka. U okviru ovih projekata, ali i projekata regionalnog karaktera (napr. EKRAN) vršene su obuke za industrijska i energetska postrojenja za pripremu plana monitoringa i izveštaja o emisijama GHG. Što se tiče koraka i rokova za uvođenje sistema oni su povezani s vremenskim okvirom za usvajanje Zakona o klimatskim promenama, a Ministarstvo će učiniti maksimalne napore da usvajanje ovog zakona bude u najkraćem mogućem roku.

BOŠ: Trenutno je u izradi Strategija borbe protiv klimatskih promena Republike Srbije. Nacrt zakona o klimatskim promenama predviđa izradu Strategije niskougljeničnog razvoja i plan prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Koja je uloga ovih dokumenata i kako su oni povezani?

Danijela Božanić: Strategija borbe protiv klimatskih promena Republike Srbije odgovor je na zahteve Sporazuma iz Pariza, dok zakon daje zakonodavni osnov za reviziju ove Strategije, po potrebi, praćenju ispunjenja ciljeva iz Strategije i slično.

BOŠ: U okviru Vlade Republike Srbije izabrane 29. juna ove godine formirano je zasebno Ministarstvo životne sredine. U kojoj meri možemo reći da su kapaciteti za kreiranje i sprovođenje politike životne sredine povećani? Da li su već povećani, ili se planira povećanje resursa u oblasti klimatske politike? Da li ste primetili da se značaj politike životne sredine pomerio na lestvici prioriteta Vlade Republike Srbije?

Danijela Božanić: U načelu, činjenica da je formirano zasebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine ide u prilog činjenici da se značaj politike životne sredine pomera na lestvici prioriteta Vlade Republike Srbije. Novoformirano Ministarstvo podrazumeva bolju organizaciju i kadrovsko jačanje uopšte, pa i u oblasti klimatskih promena. Ovo bi trebalo olakšati realizaciju nadležnosti i obaveza u narednom periodu, kao i efikasniji rad Ministarstva.

Intervju priredio: Ognjan Pantić