Nejasna poruka Evropske unije

Nejasna poruka Evropske unije

Stvaranje veza između šest zemalja Zapadnog Balkana, infrastrukturnih, ekonomskih, kulturnih veza, veoma je značajno i predstavlja pozitivan korak. Međutim, to neće samo po sebi rešiti mnogobrojna bilateralna pitanja i neće obavezno pomoći tim državama da ostanu na putu EU integracija.

Nedavno se završio Samit EU i Zapadnog Balkana u Sofiji i, po svemu sudeći, deluje da nema previše prostora za entuzijazam. Tema o kojima može i treba da se razgovara je mnoštvo – koliko je poruka EU o proširenju bila (ne)određena kada je reč o proširenju, šta ponašanje evropskih lidera na Samitu govori o samoj Uniji, kakva je razlika u odnosu na prethodni Samit u Solunu... Sa analitičarem Tobijem Fogelom, iz Centra za evropske političke studije u Briselu, razgovaramo o tome, ali i o stavu Francuske i Austrije o Zapadnom Balkanu odnosno proširenju EU, kao i o značaju povezanosti regiona.

 

Beogradska otvorena škola: U drugoj polovini maja ove godine održan je, posle 15 godina, Samit EU i Zapadnog Balkana u Sofiji. Mislite li da je na samitu uspešno potvrđena evropska perspektiva regiona Zapadnog Balkana?  

Tobi Fogel: Dobro je što je održan samit i što je poslata poruka da je potvrđena perspektiva članstva za šest država Zapadnog Balkana, jer ta činjenica ima određenu simboličku težinu. Međutim, ta poruka je poljuljana jer je potvrda perspektive bila maglovita, države Zapadnog Balkana nisu jasno pomenute, a i bila je prisutna neizvesnost oko toga da li će Albanija i Makedonija dobiti zeleno svetlo za početak pregovora o pridruživanju na sastanku Evropskog saveta u junu. Štaviše, odbijanje premijera Španije da prisustvuje samitu o Kosovu ukazalo je na unutrašnju podelu koja postoji u EU kada se radi o proširenju. Komentari predsednika Makrona o potrebi da se EU najpre reformiše pre nego što primi nove članice takođe su veoma odmogli, iako su pre svega bili usmereni ka Nemačkoj, a ne ka zemljama Balkana.

 

Beogradska otvorena škola: Možete li uporediti ovaj samit sa onim koji je održan pre 15 godina u Solunu, posebno imajući u vidu zaključke sa oba samita?

Tobi Fogel: Samit u Solunu predstavljao je pravu prekretnicu. Tada je prvi put nedvosmisleno rečeno da čitav region ima perspektivu učlanjenja. Samit u Sofiji predstavljao je samo ponovnu potvrdu toga, ali dosta nejasnu potvrdu, daleko slabiju nego što je to neophodno.

 

Beogradska otvorena škola: Pre samita čulo se mnogo primedbi na temu samita, povezanost. Na šta se odnosi suština pojma povezanosti?

Tobi Fogel: Stvaranje veza između šest zemalja Zapadnog Balkana, infrastrukturnih, ekonomskih, kulturnih veza, veoma je značajno i predstavlja pozitivan korak. Međutim, to neće samo po sebi rešiti mnogobrojna bilateralna pitanja i neće obavezno pomoći tim državama da ostanu na putu EU integracija.

 

Beogradska otvorena škola: Kakvo je Vaše mišljenje o izjavi koju je na samitu dao predsednik Francuske Emauel Makron? Da li je on „pokvario zabavu” ili je jedini realan kada se radi o budućnosti procesa pridruživanja Zapadnog Balkana?

Tobi Fogel: Predsednik Makron je samo ponovo artikulisao dugogodišnju politiku Francuske koja se zalaže za „produbljenje“ pre „proširenja“ EU. Njegova poruka bila je namenjena kancelarki Merkel koja je reagovala prilično blago na njegov predlog da se radi na novom kreiranju EU. U prošlosti se Francuska slagala s proširenjem (Hrvatska, Bugarska i Rumunija, runda proširenja 2004. godine) uprkos tome što je bilo sličnih problema tako da se nadam da će Makron biti jednako pragmatičan kao i njegovi prethodnici. Ali razočaravajuća je činjenica da nije preuzeo vođstvo po pitanju proširenja EU; njegov stav bi se smatrao kredibilnim i na Zapadnom Balkanu i u EU.

Ako bi Francuska, međutim, blokirala otvaranje pregovora o pridruživanju sa Albanijom, to bi bila potpuno nova situacija. Francuzi su prilično neraspoloženi prema proširenju i umesto da Makron objasni svojim biračima zbog čega je proširenje dobro za EU, on bi takvim stavom potvrdio njihove predrasude. Signal koji bi se na taj način poslao državama Zapadnog Balkana zaista bi bio izuzetno negativan.

 

Beogradska otvorena škola: Jedan od prioriteta za predsedavanje Austrije Savetu jeste „Stabilnost u susedstvu – perspektiva Evropske unije za države Zapadnog Balkana/Jugoistočne Evrope“. Možemo li očekivati isti „entuzijazam“ koji je Bugarska pokazala prema Zapadnom Balkanu?

Tobi Fogel: Vlada Austrije podržava proširenje, ali nažalost često bez neophodne kritičke distance prema vladajućim elitama na Balkanu, posebno u Srbiji i Hrvatskoj. Austrija ima tendenciju da region posmatra pre svega kroz prizmu poslovanja i investicija i ne deluje previše zainteresovano za principe vladavine prava ili korupciju i zarobljavanje države.

Intervju priredio: Vanja Dolapčev, Beogradska otvorena škola