Kovač: Potreban fokus na vladavinu prava i funkcionisanje demokratskih institucija

Veliki deo kritika upućenih u Rezoluciji Evropskog parlamenta odnosio se na amtosferu i funkcionisanje Narodne skupštine Republike Srbije. Izveštaj se osvrnuo na činjenicu da se parlament nije dugo sastajao za breme vanrednog stanja, ali i da je novi saziv počeo sa radom tek u oktobru, četiri meseca nakon parlamentarnih izbora. EP je pomenuo i napade koji su se za skupštinskom govornicom mogli čuti u prethodnom periodu, na medije i nevladine organizacije, ali i na predsedavajuću Delegacije EP u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje, Tanju Fajon.

O Rezoluciji Evropskog parlamenta, budućem radu skupštinskog Odbora za evropske integracije razgovarali smo sa predsedavajućom ovim odborom Elvirom Kovač.

European Western Balkans: Veliki deo kritike na račun Narodne skupštine u Rezoluciji Evropskog parlamenta odnosio se na ponašanje poslanika i orkestrirane napade na medije i nevladine organizacije za skupštinskom govornicom, čime se krši novi Kodeks ponašanja. Da li se slažete da je Kodeks prekršen i šta je potrebno da bi se on primenjivao? Čak i da nije prekršen, da li mislite da nastupi koje smo mogli da vidimo, npr. o KRIK-u i Crti, mogu da se izbegnu u budućnosti?

Elvira Kovač: Položaj, nadležnosti, prava i dužnosti narodnih poslanika su regulisani Ustavom Republike Srbije, Zakonom o Narodnoj skupštini, kao i Poslovnikom Narodne skupštine, dakle ova pitanja su zakonski regulisana mnogo više nego u drugim državama. Kodeks ponašanja narodnih poslanika je podzakonski akt koji je nižeg ranga, koji je kao što mu i naziv kaže etički, ukazuje na moralne obaveze. Član 103., stav 2. Ustava Republike Srbije obezbeđuje slobodu govora i kaže da narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije.

Ostale obaveze narodnih poslanika su regulisane i Zakonom o Agenciji za sprečavanje korupcije, Zakonom o primanjima narodnih poslanika, kao i Zakonom o lobiranju. Inače, Kodeks daje mogućnost svakom pojednicu za podnošenje prijave za utvrđivanje odgovornosti.

Poslovnikom Narodne skupštine, članovima 105. – 112. regulisana su pravila ponašanja narodnih poslanika na sednici Narodne skupštine i odbora (član 116.), tako što je zabranjena upotreba psovki, uvredljivih izraza, dobacivanje, ometanje i prekidanje drugog govornika, ugrožavanje slobode govora drugog poslanika, neposredno obraćanje drugom narodnom poslaniku, iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica, a zabranjen je i fizički napad na drugo lice u zgradi Narodne skupštine. Takvo ponašanje se kažnjava disciplinski i novčano.

Narodna skupština Republike Srbije, na Osmoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2020. godini, održanoj 24. decembra 2020. godine, donela je Odluku o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, koji je stupio na pravnu snagu 1. januara 2021. godine.

Ovim kodeksom uspostavljaju se etički standardi ponašanja koje će narodni poslanici da poštuju i primenjuju u obavljanju poslaničke funkcije. Kodeksom se utvrđuju osnovna načela, opšte etičke vrednosti i pravila ponašanja narodnih poslanika, javnost rada, poverljivo savetovanje o primeni Kodeksa, sprovođenje obuka za narodne poslanike, kao i mere za slučaj povrede Kodeksa.

EWB: Jedan deo Rezolucije ocenili ste kao neuravnotežen, u delu u kome se konstatuje da je potrebno sprečiti stvari kao što su spajanje tačaka dnevnog reda, korišćenje hitne procedure i podnošenje amandmana u cilju ometanja rasprave. Ove prakse su primetno smanjene u poslednje vreme, ali da li imate utisak da se one neće lako vratiti jednom kada u parlamentu bude više opozicije?

EK: Činjenica je da je drastično smanjen broj akata koji se donose po hitnom postupku, što se tiče zakona to su samo pred kraj godine bile izmene Zakona o zaraznim bolestima i rebalans, dakle zaista hitne stvari, a od početka godine se svaki put sačeka da prođe najmanje 15 dana od kada predlog akta stigne u skupštinsku proceduru pre nego što se uvrsti na dnevni red. Spaja se najviše 2 ili nekoliko, i to isključivo tematski srodnih tačaka. Ako pratite sednicu, vidite da skoro da i nema amandmana.

Ne vidim zašto bi se te prakse vratile kada u parlamentu bude više opozicije. Podsetila bih da je okidač za najveću poslaničku grupu da počne sa podnošenjem amandmana bila upravo zloupotreba od strane opozicije koja je više od dve godine podnosila u proseku 150 do 200 predloga za dopunu dnevnog reda kao vid opstrukcije i produženja sednice za po jedan dan.

Videli smo da su u poslednjem Izveštaju Evropske komisije pohvaljeni koraci preduzeti ka rešavanju nedostataka u radu kao što su smanjenje hitnih postupaka i prethodnih praksi vršenja opstrukcije u radu parlamenta. Želela bih da naglasim da je nastavljeno sa raspravljanjem o godišnjim izveštajima nezavisnih regulatornih tela. U sklopu kontrolne uloge Narodne skupštine povećan je broj organizovanih javnih slušanja, kao i razmatranje periodičnih izveštaja ministarstava na odborima Narodne skupštine.

EWB: Kako će odbor koji predvodite postupati u budućnosti kada je u pitanju Rezolucija Evropskog parlamenta? Predsednik Skupštine Ivica Dačić je najavljivao da bi Narodna skupština mogla da donese svoju Rezoluciju kao odgovor na rezoluciju, da li će to biti urađeno? Da li mislite da je to adekvatan odgovor i kakvu to poruku šalje?

EK: Kao što je to poznato, Narodna skupština Republike Srbije je 28. decembra prošle godine prvi put ikada na plenarnoj sednici raspravljala o Izveštaju Evropske komisije o napretku, i usvojila zaključke koje su predložili narodni poslanici, članovi Odbora za evropske integracije povodom predstavljanja ovog dokumenta.

Mislim da nije neophodno da objašnjavam razliku između Izveštaja Evropske komisije sa kojom vodimo pregovore i koja nam formuliše i takozvanu mapu puta i Rezolucije Evropskog parlamenta, koje je političko telo i čije rezolucije nisu obavezne i kao takve predstavljaju artikulisane političke stavove različitih političkih grupa u Evropskom parlamentu.

Svakako je u planu da matični Odbor za evropske integracije razgovara o ovoj rezoluciji, a što se tiče rasprave u plenumu, u toku su političke konsultacije o tome na koji način, naravno u potpunosti u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine možemo da organizujemo eventualnu plenarnu sednicu, možda i u vidu sednice sa poslaničkim pitanjima na aktuelnu temu.

EWB: Poslednji izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina donet je u septembru 2019. godine. Od tada ne postoje izveštaji koji pokazuju nivo usklađenosti naših zakona sa pravnim zakonodavstvom EU. Da li ćete kao odbor zatražiti od Ministarstva da ovaj izveštaj podnese Narodnoj skupštini?

EK: Odbor za evropske integracije, i ja kao njegova predsednica, imamo odličnu saradnju sa Ministarstvom za evropske integracije. Upravo u četvrtak, 1. aprila nam je bila ministarka Jadranka Joksimović na sednici na kojoj smo razmatrali Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja SR Nemačke (jul-decembar 2020. godine) o čemu  smo podneli izveštaj Narodnoj skupštini.

Što se tiče izveštaja o sprovođenju NPAA, Odbor je na 74. sednici održanoj 19. februara 2020. godine razmotrio i usvojio Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) za treće tromesečje 2019. godine.

U kontaktu smo sa Ministarstvom za evropske integracije, i očekujemo da ovi izveštaji o sprovođenju NPAA nakon što budu usvojeni na Vladi, budu poslati i nama na razmatranje. Svakako da je pandemija COVID 19, koja je obeležila celu 2020. godinu i još uvek traje, izazvala kašnjenje i zastoj u celom svetu, ali se sve naše državne institucije trude da svoje zadatke obave blagovremeno uprkos okolnostima koje nam ne idu na ruku.

EWB: Na koje načine Odbor za evropske integracije može da pomogne procesu pristupanja u narednom periodu?

EK: Proširenje predstavlja jednu od najuspešnijih politika Evropske unije, ali ono nažalost trenutno nije prioritet, već je Evropska unija okrenuta traženju rešenja za vlastite probleme, koji su počeli ekonomskom, a nastavili sa krizom unutrašnjih odnosa, što je sve pojačano migrantskom krizom, Bregzitom, odnosima sa SAD, Rusijom i Kinom, a tokom ove godine i pandemijom COVID – 19.

Jačanje investicija i ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu i Srbiji biće moguće jedino ako se vlade čvrsto obavežu i primene reforme zasnovane na evropskim vrednostima. Reč je o strukturnim ekonomskim reformama, jačanju vladavine prava, borbi protiv korupcije i poboljšanju javne administracije. To mora da bude ispunjeno da bi zemlje regiona napredovale ka Evropskoj uniji.

Sada je potreban fokus na reformama, posebno na vladavinu prava i funkcionisanje demokratskih institucija koje su ključne za evropsku perspektivu i napredak regiona, kao i na jačanje parlamenata i parlamentarne demokratije. Zatim, to su i ekonomski oporavak, regionalna saradnja i pomirenje. Problem ne predstavlja usaglašavanje nacionalnog sa evropskim zakonodavstvom, već implementacija zakona iz datih oblasti.

U ovom sazivu Narodne skupštine sve poslaničke grupe podržavaju evropske integracije Srbije u Evropsku uniju. Svi mi u tom procesu imamo odgovornost. Odgovornost da budemo svesni svoje uloge u njemu, odgovornost da se ponašamo u skladu sa jasnim nadležnostima i obavezama koje proizilaze iz izbornog legitimiteta.

Narodna skupština, Vlada, kao i drugi državni organi saglasni su da je proces evropske integracije Srbije, koji vodi ka članstvu Srbije u Evropskoj uniji, zapravo proces unutrašnjih reformi na postizanju stabilnih demokratskih institucija i tržišne ekonomije zasnovane na konkurentnosti i znanju.

Kada govorimo o ulozi Odbora u procesu evropskih integracija Republike Srbije, jasno je da u ovom procesu ima prevashodno kontrolnu ulogu i da u svom radu ispunjava obaveze usklađivanja zakonodavstva iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i obaveze iz Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije. Odbor je je razvio i kontrolne mehanizme nad radom Vlade u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, kroz razmatranje predloga pregovaračkih pozicija i izveštaja o toku pregovora koje Vlada šestomesečno podnosi Narodnoj skupštini.

Posebno važan aspekt našeg rada je parlamentarna diplomatija, koja otvara prostor za politički dijalog i razmatranje različitih pitanja i iz procesa evropskih integracija. Kroz parlamentarnu diplomatiju se olakšava proces približavanja Evropskoj uniji, u saradnji pre svega sa državama regiona, državama članicama Evropske unije, parlamentarnim skupštinama evropskih i međunarodnih organizacija i naravno, Evropskim parlamentom.

EWB: Vaša stranka, Savez vojvođanskih Mađara, je pridružena članica Evropske narodne partije (EPP) odakle je nedavno istupila partija Fides, sa kojom blisko sarađujete. Da li Vaša stranka ostaje u EPP, razmatrate li reviziju odnosa sa tom evropskom strankom?

EK: Kao što znate, i najbliži partner Fidesa, Demohrišćanska narodna stranka je ostala u Evropskoj narodnoj partiji, a i naš koalicioni partner, Srpska napredna stranka je u istoj porodici, stoga ostajemo u EPP, ne razmišljamo o reviziji našeg odnosa.

Izvor: European Western Balkans