Dejan Šoškić: Srbija sve više zaostaje u odnosu na svet

foto: Savez ekonomista Srbije

Nedavno je navršeno 25 godina od uvođenja evra u Evropsku monetarnu uniju. Prošlo je preko 15 godina od početka svetske finansijske krize. Dok se Evropa suočava s izazovima ograničenog rasta, države na Istoku beleže značajne stope ekonomske ekspanzije. Inflacija igra ključnu ulogu u oblikovanju životnog standarda širom Evrope i sveta, što je posebno izraženo u Srbiji. O aktuelnim ekonomskim trendovima, monetarnim izazovima i stanju evra razgovarali smo sa Dejanom Šoškićem, profesorom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bivšim guvernerom Narodne banke Srbije.  

Progovori o pregovorima: Poštovani profesore Šoškiću, hvala Vam na izdvojenom vremenu za ovaj intervju. Da li, za početak, možete da nam kažete šta je u ekonomskom smislu obeležilo 2023. godinu? 

Dejan Šoškić: U svetu bi se moglo reći da je 2023. godinu obeležilo bitno smanjivanje inflacije, brže nego što se očekivalo, pre svega vođeno ubrzanom normalizacijom cena nafte i gasa i relativnom stabilnošću cena hrane tokom godine. Inflacija se spustila u evrozoni na 2,8%, a u Sjedinjenim Američkim Državama na 3,4% na godišnjem nivou što je vrlo blizu inflacionog cilja njihovih centralnih banaka. Međutim, privredni rast je bio neravnomeran u svetu. Po najnovijim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz januara 2024, Evropa je praktično stagnirala sa 0,5% rasta BDP-a u 2023. godini, a njen ekonomski „motor“ Nemačka imala je recesiju sa stopom rasta BDP-a od – 0,3%. Prema podacima Svetske banke o kretanju BDP-a korigovanog za paritet kupovne snage (GDP PPP), Nemačka je tokom 2023. izgubila svoje mesto vodeće ekonomije Evrope i to mesto je „preuzela“ Rusija koja je sada najveća privreda Evrope i peta ekonomija Sveta (iza Kine, SAD, Indije i Japana). Istovremeno, najveće zemlje BRIKS-a brže su i dalje napredovale od tradicionalno razvijenih zemalja Zapada. Međunarodni monetarni fondje upravo objavio da je tokom 2023. godine Kina imala stopu rasta od 5,2%, Indija od 6,7%, a Rusija (uprkos sankcijama i ratu) od 3%. S druge strane SAD su imale najvišu stopu rasta među Zapadnim zemljama od 2,5%, zatim Japan 1,9% i Evropska unija (evrozona) od 0,5%. U međuvremenu, po proceni Kvartalnog monitora, Srbija će u 2023. godini ostvariti stopu rasta između 2 i 2,5%, što je niže od prosečne stope rasta u svetu od 3,1% i daleko niže od prosečne stope rasta zemalja u razvoju u svetu (Emerging Market and Developing Economies) koje su u 2023. godini, prema najnovijim procenama MMF-a, ostvarile stopu rasta BDP-a od 4,1%. Tako se nastavlja decenija daljeg zaostajanja Srbije u odnosu na svet u celini i posebno u odnosu na zemlje u razvoju, koja je započela recesijom 2012. godine. Inflacija u Srbiji je poslednjih meseci 2023. najveća u Evropi ali pokazuje tendenciju postepenog smanjivanja iako je i dalje višestruko viša od zvaničnog inflacionog cilja Narodne banke Srbije. Javni dug je od 2012. godine porastao za preko 20 milijardi evra te je krajem 2023. dostigao nivo od preko 35 milijardi evra, sa najavama daljeg značajnog povećavanja radi finansiranja vrlo skupih javnih projekata upitne ekonomske rentabilnosti.      

POP: Navršeno je 25 godina od uvođenja evra u Evropsku monetarnu uniju. Evropska centralna banka je krajem prošle godina najavila pripremnu fazu uvođenja digitalnog evra. Šta je digitalni evro i koji su uzroci ove inicijative Evropske centralne banke? 

DŠ: Uvođenje digitalnih valuta centralnih banaka je inicijativa koja se javila kao odgovor na nastanak kriptovaluta (Bitcoin, Ethereum i dr.) čime se teži dostići lakoća plaćanja koju imaju kriptovalute (uz korišćenje tzv. block chain tehnologije) uz zadržavanje stabilnosti u vrednosti i legalnosti transakcija što karakteriše zvanični novac koje izdaju centralne banke. Najdalje u tom domenu među velikim zemljama otišla je Kina, koja uz pomoć digitalnog juana omogućava i međunarodna plaćanja.   

POP: Evrozona se skoro pune dve godine suočava sa krizom. Na koji način, kojim mehanizmima je Evropska centralna banka uticala na smanjenje štetnih posledica krize i koliko su ti mehanizmi bili efikasni? 

DŠ: Evropska centralna banka je primenjivala restriktivnu monetarnu politiku poslednjih godina, što je izazvalo rast kamatnih stopa u zoni evra. Ta politika je pre svega bila usmerena na obaranje inflacije, ali istovremeno je, kako to uvek biva sa restriktivnom monetarnom politikom, imala i negativan efekat na privrednu aktivnost. Sada kada je inflacija u evrozoni uglavnom stavljena „pod kontrolu“, očekivani povoljniji monetarni uslovi u narednom periodu trebalo bi da podrže blagi oporavak stope rasta BDP-a u narednom periodu. MMF predviđa nešto višu stopu rasta od 0,9% u 2024. i još višu od 1,7% u 2025. godini. Suštinski oporavak u evrozoni je, međutim, upitan u uslovima odsustva jeftinog snabdevanja energijom, hranom, sirovinama i polufabrikatima iz Rusije, koje je decenijama unazad bilo prisutno i koje je bitno podržavalo međunarodnu konkurentnost evropskih privreda.     

POP: Da li su zemlje članice evrozone ponudile bolje rešenje za suočavanje sa ekonomskom krizom ili su nacionalni monetarni sistemi zemalja van evrozone imali više uspeha u odgovoru na krizu? Šta bi na primeru Srbije dalo bolje rezultate? 

DŠ: Teško je to reći, a ne biti neprecizan. Načelno, zemlje koje imaju svoju nacionalnu valutu lakše utiču na potrebnu količinu novca radi održavanja niske inflacije i podsticanja privrednog rasta. U uslovima fiksnog kursa, te su mogućnosti, po pravilu, ograničene. Srbija je izuzetno visoku inflaciju poslednjih godina imala pre svega zbog ekspanzivne fiskalne politike (stalna, uglavnom predizborna, davanja iz budžeta koja su direktno išla u potrošnju), neadekvatne poljoprivredne politike, pa tek onda zbog nekih grešaka počinjenih u domenu monetarne politike. I u evrozoni neke zemlje imaju višu, a neke imaju nižu inflaciju. Srbija je vrlo daleko od punopravnog članstva u EU, a posebno od zvaničnog članstva u evrozoni, tako da za nas ta dilema realno i ne postoji. Ipak, možemo reći, u uslovima fiksnog kursa, glavne prednosti postojanja sopstvene valute su bitno smanjene.  

POP: Jedna od najevidentnijih posledica krize je inflacija i uočava se značajan porast cena u poslednjih nekoliko godina. Kako biste ocenili uticaj ovog trenda na standard života građana Srbije i koje politike smatrate efikasnim u suočavanju sa inflacijom i očuvanju ekonomske stabilnosti? Hoće li se stopa inflacije stabilizovati u 2024? 

DŠ: Verujem da će se konačno inflacija smanjiti i u Srbiji u 2024. godini. Inflacija u Srbiji je ugrozila životni standard gotovo svih građana, ali činjenica da je inflacija u domenu hrane bila viša od proseka rasta drugih cena, učinila je da su najsiromašniji građani bili posebno pogođeni jer oni svoje niske dohotke većinom troše na hranu. Ovo je posebno paradoksalno ako znamo da je Srbija tradicionalno poljoprivredna zemlja sa poljoprivrednim viškovima. Otuda mislim da je inflacija u Srbiji otkrila velike propuste i slabosti u poljoprivrednoj politici, ali i u upravljanju javnim preduzećima u energetskom sektoru. Poljoprivreda i energetika se moraju adekvatno urediti jer predstavljaju temelj privrede, a urednost, stabilnost i snaga tih sektora pomoći će u savladavanju svake buduće moguće inflacije.   

POP: Svet se suočava se značajnim geopolitičkim izazovima, koji imaju veliki uticaj na ekonomsku stabilnost. Kako procenjujete da će se kretati ekonomski tokovi u Evropi u odnosu na ove izazove? 

DŠ: Mislim da će Evropa bez obnavljanja globalne slobodne trgovine, naročito sa Rusijom, postepeno, ali i neminovno, gubiti na međunarodnoj konkurentnosti, ekonomskoj snazi i značaju u svetu.  

Intervju je prvobitno objavljen u 105. broju biltena Progovori o pregovorima