foto: Ambasada Estonije u Srbiji

Koja je Vaša prva asocijacija kada čujete „Republika Estonija“? Budite iskreni, čak iako je asocijacija vezana za kvalifikacije za veliko sportsko takmičenje – da l’ u fudbalu, da l’ u košarci. Upravo zbog toga je krajnje vreme da se upoznamo sa Republikom Estonijom, vidimo kako njeni predstavnici razmišljaju kada čuju „Republika Srbija“, gde dve države ostvaruju saradnju, u kojim oblastima razmišljaju slično, u kojim različito i gde su mesta za unapređenje odnosa.  

Najbolji način za to je razgovor, a najbolji sagovornik – ambasador Estonije u Republici Srbiji, Njegova ekselencija gospodin Raul Tomas. Znajući da se ambasador nalazi u zvaničnoj poseti Srbiji (nerezidencijlano predstavlja Estoniju u Srbiji sa sedištem u Budimpešti), naša redakcija nije časila časa, dogovorila je sastanak upoznavanja i pitanjima načela zanimljiv i sadržajan razgovor. 

Progovori o pregovorima: Hvala vam što ste odvojili vreme za portal „Progovori o pregovorima“. Kao što je dogovoreno, razgovaraćemo o odnosima između Srbije i Estonije, mada ovog puta ne u kontekstu sporta, kako se najčešće prikazuju — što ovaj intervju čini još značajnijim. Prošlo je gotovo 25 godina otkako su Srbija i Estonija uspostavile bilateralne odnose. Kako biste opisali razvoj odnosa između ove dve zemlje, koje su nakon raspada svojih federacija oblikovale svoje međunarodne pozicije? 

Raul Tomas: Hvala vam na interesovanju za stavove i viđenja Estonije. Cenim vaš ljubazan zahtev za intervju. Bilateralni odnosi između Estonije i Srbije su pozitivni, iako još uvek relativno skromni. Vidimo značajan potencijal za jačanje naše saradnje, posebno u oblastima tehnologije, IT sektora i digitalnih poslova. Estonija je već doprinela nekoliko projekata na Zapadnom Balkanu, fokusirajući se na digitalno upravljanje i sajber bezbednost. Estonska Akademija za e-upravu (eGA) bila je aktivno uključena u unapređenje sajber otpornosti u celom regionu, uključujući i Srbiju. 

POP: Čini seda su neke postsovjetske zemlje, iako su naizgled započele tranziciju iz težeg položaja nego mnoge postjugoslovenske države, uspešno i znatno brže završile svoj tranzicioni proces i postale članice Evropske unije. Šta je tu pravilo razliku? 

RT: Ponovno ujedinjenje sa Evropom bilo je egzistencijalno pitanje i ključni korak u vraćanju estonske kulture i identiteta, koje je sovjetska okupacija nastojala da potisne i uništi. Pridruživanje Evropskoj uniji postalo je zajednički cilj svih političkih partija i društva u celini. Razlike i lični interesi ostavljeni su po strani u ime bolje budućnosti za generacije koje dolaze. 

POP: Estonija ima dugu i složenu istoriju u odnosima sa Rusijom. Sa agresijom Rusije na Ukrajinu, duga granica koju Estonija deli sa Rusijom smatra se velikom bezbednosnom pretnjom. Kako ovaj kontekst utiče na estonski pogled na spoljnu politiku Srbije i tradicionalno „balansiranje“ između EU i Rusije? Da li Estonija smatra nisko usklađivanje Srbije sa ZSBP posebno značajnim, čak i u poređenju sa drugim izazovima? 

RT: Ruske aktivnosti dosledno nastoje da naruše suverenitet i bezbednost Estonije, pokazujući stratešku nameru da destabilizuju našu nezavisnost i teritorijalni integritet. Agresivan stav ruske vlade prema Estoniji odražava širi obrazac ponašanja u odnosima sa susednim državama, posebno onima u baltičkom regionu i istočnoj Evropi. Posvećenost Estonije NATO-u i EU, kao i naša puna podrška Ukrajini, učinili su nas metom ruskog agresivnog ponašanja. Za Estoniju to znači kontinuiranu budnost, jer pretnja iz Rusije ostaje uporna i nepredvidiva. 

Ograničena usklađenost Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), posebno u vezi sa sankcijama Rusiji, izaziva zabrinutost jer ukazuje na trenutnu stratešku orijentaciju zemlje. Po našem mišljenju, ukoliko je članstvo u EU zaista deklarisani cilj Srbije, njene vlasti treba da preuzmu veću odgovornost i jasno pokažu ovu posvećenost kroz dosledne akcije. 

POP: Vlada Srbije često promoviše narativ da bi Srbija, ukoliko bi priznala Kosovo i uvela sankcije Rusiji, mogla vrlo brzo da postane članica Evropske unije. Kako vama zvuči ta tvrdnja — da li ima osnova? I kako Estonija gleda na proces evropskih reformi u Srbiji? 

RT: Dijalog Beograd–Priština predstavlja sastavni deo procesa pristupanja Srbije EU i direktno utiče na njen napredak, što je jasno definisano u pregovaračkom okviru. Podjednako važan faktor je nivo usklađenosti Srbije sa ZSBP, naročito od početka ruske agresije velikih razmera na Ukrajinu. U Evropi više nema prostora za sive zone.  

Međutim, ovi elementi predstavljaju samo deo šireg „domaćeg zadatka“ Srbije. Napredak je potreban u celom obimu pravne tekovine EU. Fundamenti, posebno vladavina prava, najkritičniji su i određuju tempo pristupanja svih zemalja kandidata. Opšti nivo pripremljenosti Srbije je solidan, a zemlja ima sposobnu javnu administraciju. Ipak, poslednjih godina napredak je usporen. U nekim oblastima Evropska komisija je čak zabeležila nazadovanje, naročito u slobodi medija. Zbog toga se od Srbije očekuje da pojača napore i pokaže opipljive rezultate u svim segmentima procesa pristupanja. 

POP: Iako Estoniju predstavljate u Srbiji na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedištem u Budimpešti, više od dve godine ste ambasador. Tokom protekle godine Srbija je bila veoma u fokusu evropskih medija i poslanika Evropskog parlamenta — i da nije rata u Ukrajini, verovatno bi bila tema broj jedan u mnogim medijima, zbog dešavanja u zemlji kandidatkinji za članstvo u EU. Iz vaše perspektive kao ambasadora države članice EU u Srbiji, kako vidite Srbiju i srpsko društvo tokom protekle godine? Da li vas nešto posebno brine? 

RT: Kako nisam fizički prisutan u zemlji i pratim dešavanja sa distance, prilično je izazovno izvoditi duboke zaključke. Politički, Srbija ostaje u osetljivoj poziciji. Javni diskurs postao je polarizovaniji, uz različite stavove o nacionalnom identitetu, spoljnoj politici i pravcu kojim zemlja treba da ide.  

Kulturološki, Srbija je zemlja bogate tradicije i snažnog osećaja istorije. Jedna od uočljivih promena jeste u oblasti tehnologije i digitalne transformacije. Mlađa populacija je otvorenija prema globalnim idejama, trendovima i životnim stilovima. Povećana upotreba društvenih mreža, e-trgovine i digitalnih alata posebno je vidljiva među mlađim generacijama, stvarajući nove prilike. 

POP: Na osnovu iskustva Estonije kao jedne od najnaprednijih digitalnih društava na svetu, koje ključne lekcije ili prakse u razvoju digitalnih javnih usluga i e-uprave bi bile najvrednije za Srbiju, imajući u vidu prioritete u reformama dobrog upravljanja, kao i trenutne praznine i veliki posao koji predstoji? 

RT: E-rešenja mogu značajno unaprediti transparentnost i efikasnost, a digitalne javne usluge bile su centralne u transformaciji Estonije. Međutim, poverenje javnosti u institucije presudni je faktor za uspeh bilo kog e-rešenja. Možete izgraditi sofisticirane aplikacije, ali bez poverenja one neće biti korišćene, ili mogu biti zloupotrebljene. Zato su fundamenti, posebno vladavina prava, ključni. Ispravan pristup je postupan: tehnička unapređenja treba pratiti uverljive institucionalne reforme. 

Digitalna transformacija je kamen temeljac razvojne saradnje Estonije. Na osnovu bogatog iskustva, Estonija nudi dragoceno znanje o unapređenju digitalnih rešenja i širenju mogućnosti e-uprave. Podjednako je važna integracija zelene i digitalne tranzicije, kako bi inovacije podržale održivost. Naš prioritet je podsticanje rešenja koja odgovaraju potrebama zajednice i stvaraju čvrste temelje za dugoročni razvoj. 

POP: A šta je sa civilnim sektorom u Estoniji? Poznato je da Estonija ima snažan civilni sektor. Koju je ulogu civilno društvo imalo u procesu pristupanja Evropskoj uniji? Koji savet imate za civilno društvo u Srbiji, koje je često demonizovano od strane medija i vlade, i koje uživa nizak nivo poverenja i podrške javnosti? 

RT: Glasan i živ civilni sektor predstavlja kamen temeljac svake zdrave demokratije. U Estoniji su organizacije civilnog društva aktivno uključene u procese upravljanja i konsultacija, obezbeđujući da različiti interesi društva budu predstavljeni i zaštićeni. Podjednako je važno da vlada Srbije sarađuje sa organizacijama civilnog društva i da ih sluša. Takva saradnja ne samo da jača demokratsku praksu, već i gradi poverenje u društvu. Ključno je da građani Srbije ne samo svedoče, već i aktivno učestvuju u transformativnim procesima koji oblikuju njihovo društvo. Takav pristup obezbeđuje da promene ne budu samo „odozgo“, već kolektivni napor koji odražava potrebe ljudi, čime se jača društvena kohezija i nacionalni identitet. 

POP: Gde vidite prostor za dalje unapređenje odnosa Srbije i Estonije i kako bi aktuelno međunarodno balansiranje Srbije moglo da utiče na odnos između dve zemlje? 

RT: Srbija i Estonija imaju nekoliko mogućnosti za unapređenje bilateralnih odnosa, posebno u oblasti digitalne inovacije, akademske i kulturne saradnje. Estonija bi takođe mogla da podrži usklađivanje Srbije sa standardima EU, imajući u vidu sopstveno iskustvo. Estonija može ponuditi tehničke i političke savete, posebno u oblasti upravljanja i digitalizacije.