Odbijena kandidatura desničarkog predstavnika u Rumuniji - Udar na demokratiju ili „ruski uticaj“?

foto: AUR Alianța pentru Unirea Românilor

Nastavak tenzija u Rumuniji uoči izbora

Tenzije u Rumuniji ne jenjavaju još od nedavne odluke Ustavnog suda da se ponište predsednički izbori održani krajem 2024. godine, i to dva dana pre drugog kruga. Do ovakve odluke došlo je nakon navodnih sumnji da je u kampanju jednog od kandidata, koji je zadobio veliko poverenje naroda, umešana Rusija, što je Moskva vrlo brzo demantovala. U pitanju je Kalin Đorđesku, kritičar NATO-a i evroskeptik, koji je svoju kampanju pretežno vodio na društvenoj mreži „Tik Tok“. Sud je tada naložio da se izbori ponove u celosti, te su oni zakazani za 4. maj kada bi trebalo da se održi prvi krug, a datum za potencijalni drugi krug biće 18. maj. Ovakva odluka pokrenula je velike proteste u Bukureštu, na kojim su demonstranti doveli u pitanje demokratski karakter samih izbora i pozvali na objavljivanje dokaza o gore navedenim optužbama.

Međutim, nemiri i podele su se nastavile nakon što je pre nekoliko dana rumunska Centralna izborna komisija (CIK) poništila kandidaturu Đorđeskua, bez dodatnih obrazloženja. Njihova izjava bila je kratka: „Đorđesku je svojim izjavama prekršio obavezu predsednika da štiti Ustav i demokratiju, pa mu zato nije dozvoljeno da se kandiduje“. On se ubrzo obratio putem društvene mreže „X“, gde je ocenio da je ovakva odluka „direktan udarac demokratiji u svetu, te da je Evropa sada diktatura, a Rumunija živi pod tiranijom“. Posle saopštenja Izborne komisije, nekoliko stotina pristalica Đorđeskua okupilo se ispred zgrade komisije. Policija je bila primorana da ih rastera suzavcem, a jedan od policajaca je i povređen. Ustavni sud Rumunije je nakon nekoliko dana potvrdio zabranu predsedničke kandidature Đorđeskua, koji je po njihovim procenama “pod sumnjivim okolnostima pobedio u prvom krugu prošlogodišnjih izbora”. 

Ko je zapravo Kalin Đorđesku i zašto je kontroverzan?

Ovog političara javnost je upoznala nakon pobede u prvom krugu poništenih predsedniških izbora kada je osvojio skoro 23% glasova, što je podgrejalo sumnje da je bio potpomognut od strane ruskih obaveštajnih službi, te da se protiv Rumunije vodi „perfidni hibridni rat“. Đorđesku je putem društvene mreže „Tik Tok“ predstavio sebe, svoje hobije ali i stavove. Nije se mnogo pojavljivao u tradicionalnim medijima, već se okrenuo sve popularnijim podkastima. U intervjuu 2022. godine, Đorđesku je ruskog predsednika Putina nazvao jednim od retkih istinskih svetskih lidera i izrazio je divljenje "pregovaračkim" veštinama mađarskog premijera Viktora Orbana. Jednom prilikom je čak rekao da Rumunija nije spremna da samostalno vodi diplomatiju i da njena najbolja šansa leži u "ruskoj mudrosti". On je, međutim, odbio da eksplicitno kaže da li podržava rusku agresiju na Ukrajinu.

Iako bi se na prvi pogled moglo reći da bi pod njegovim mandatom Rumunija mogla istupiti iz Evropske unije i NATO-a, Đorđesku je ublažio svoje stavove nešto kasnije. "Ne želim da napustim NATO, ne želim da napustim Evropsku uniju. Ono što želim jeste da zauzmem stav, a ne da klečim pred nekim, ne treba da prihvatamo sve što nam se servira", rekao je Kalin Đorđesku tokom video-prenosa na Fejsbuku. Sa druge strane, on jasno daje do znanja da Rumunija treba da ojača saradnju sa Rusijom, čime se mnogi građane protive. Na ulicama Bukurešta pojavile su se hiljade ljudi u znak protesta i negodovanja ove saradnje. Oni navode da ne žele uticaj predsednika Putina, već evropski put. Konačno, njegova kampanja bila je popularna među mladim biračima i Rumunima koji žive u inostranstvu, te je najveći broj glasova dobio upravo od njih.

Ko će zameniti Đorđeskua nakon odbijanja kandidature?

Nakon konačne potvrde da ovaj kandidat neće moći da učestvuje na majskim izborima, otvara se pitanje da li će tri opozicione desničarske stranke, koje zajedno imaju 35 odsto mesta u parlamentu, imati kandidata na predstojućim izborima i ko će to biti. Te tri stranke su podržale Đorđeskua na decembarskim izborima, a on je to poverenje opravdao i stekao simpatije velikog dela biračkog tela. Jedan od predloga za budućeg kandidata je Džordž Simion iz Alijanse za ujedinjenje Rumuna, koji se već sastao sa Đorđeskuom sa kojim je razmatrao trenutnu situaciju, a za medije je rekao da ne isključuje opciju kandidovanja.

Fenomen rasta desnice u Rumuniji

Kako živimo u globalizovanom svetu, teško je odupreti se opštim političkim trendovima kakav je rast desnice, često praćen populističkim kandidatima. Najskoriji primer je uspon AFD-a u Nemačkoj koji je samo nastavak ovog fenomena viđenog u Italiji, Francuskoj, SAD-u i Latinskoj Americi. Stoga, situacija u Rumuniji ne iznenađuje, pogotovo ako uzmemo u obzir podršku Ilona Maska i Džej Di Vensa koju su uputili diskvalifikovanom kandidatu. Desničarski kandidati nisu pokazivali uspehe na izborima poslednjih 30 godina u Rumuniji.

Šta se promenilo danas? U vremenu globalnih ekonomskih i bezbednosnih kriza, birači se sve češće okreću desnici u potrazi za jasnim rešenjima i čvršćim vođstvom, dok se liberalne partije suočavaju sa rastućim izazovima u pridobijanju poverenja građana. Pored toga, Rumunija se suočava sa masovnim iseljavanjem iz ruralnih regija, vlada korupcija i klijentelizam, netransparentnost državne uprave i zanemarivanje reformi u obrazovnom i pravosudnom sistemu. Obećane reforme se ne ispunjavaju, a u nedostatku političkih alternativa, građani su se na prošlim izborima okrenuli desnici, koja je očigledno bila uverljivija i proaktivnija.

Odluka da se Kalinu Đorđeskuu zabrani kandidatura dodatno je produbila podele u Rumuniji, gde deo građana vidi ovu meru kao nužnu za zaštitu demokratije, dok drugi veruju da je reč o politički motivisanom potezu. Bez obzira na to, njegova popularnost pokazuje rast desnice u zemlji i nezadovoljstvo birača trenutnom vlašću, što će svakako oblikovati budućnost rumunske politike.

Autorka: Vanja Paraušić