foto: Bela Kuća

Objavljivanjem odluke o uvođenju recipročnih carina na uvoz robe iz 180 zemalja i teritorija, američki predsednik Donald Tramp je uzdrmao temeljne principe međunarodnog trgovinskog sistema. Ova odluka je pogodila i zemlje zapadnobalkanskog regiona, a pogotovo Srbiju za koju je, u prvom času, bila predviđena posebna carinska stopa od 37%, ne računajući novu osnovnu carinsku stopu od 10%.

Predstavnici američke administracije su uvođenje carina opravdavali potrebom za recipročnim odgovorom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na postojanje trgovinskih barijera drugih zemalja, usmerenih ka američkom izvozu. Sama formula po kojoj su određene nove carinske stope izazvala je posebnu pažnju, jer u metodološkom pogledu ne odgovara ovako formulisanom cilju. Džejms Suroviki, američki ekonomski novinar, je zaključio da je, u stvari, visina novih američkih carina suštinski određena tako što je vrednost trgovinskog deficita SAD s nekom državom podeljen s vrednošću izvoza te države u Sjedinjene Države, a zatim je dobijena vrednost podeljena sa dva.

Ovako određena, nejasna i nekonvencionalna formula, više ukazuje na grubi pokušaj rešavanja problema trgovinskog deficita SAD koji decenijama predstavlja fokus interesovanja aktuelnog američkog predsednika. U svakom slučaju, očekivani veliki globalni potres je izbegnut tromesečnim odlaganjem primene ovog propisa, čime je otvorena mogućnost za pregovore o zaključivanju sporazuma koji bi sadržali povoljnije uslove po zainteresovane strane.  

Zašto kažeš carina…

U međuvremenu, pismom predsedniku Srbije od 7. jula, američki predsednik je obnarodovao uvođenje carina od 35% na uvoz srpske robe u SAD, počevši od 1. avgusta. Ova carinska stopa se mora posmatrati odvojeno od tzv. sektorskih carina (npr. na automobile ili na čelik i aluminijum). Pored reči ohrabrenja za eventualne investicije kompanija iz Srbije u SAD, praćenih uveravanjem o relativno brzom dobijanju potrebnih odobrenja, ovaj dokument sadrži i neskrivenu pretnju povećanjem carinskih stopa iznad navedenih u slučaju donošenja protivmera.

U prvom talasu, pismo slične sadržine, s različitim iznosima carinskih stopa, poslato je na adrese još trinaest čelnika različitih zemalja širom sveta. Sva pisma sadrže i neku vrstu pregovaračke ponude kroz jasno iskazan stav američkog predsednika da će u slučaju otvaranja tržišta ovih zemalja i eliminisanja carinskih i necarinskih barijera možda biti razmotrene izmene pomenutih odredbi. Posle ovih pisama usledila su obraćanja liderima Evropske unije i Brazila, kojima je zaprećeno većim carinskim stopama od početno objavljenih. Brazilu je, vrlo neuobičajeno za korespondenciju koja se odnosi na pitanja spoljnotrgovinskih odnosa, zamereno na političkom progonu bivšeg predsednika, što je stav koji deli veoma mali broj međunarodnih političkih aktera. Takođe, američki predsednik je saopštio i da će državama koje se „svrstavaju uz antiameričku politiku BRIKS-a” biti naplaćena dodatna carina od 10%, što upućuje na zaključak da trenutna američka administracija (ili njen prvi čovek) carine razumeju i kao važan instrument za ostvarivanje širih, neekonomskih, ciljeva.

Sjedinjene Američke Države su, po listi objavljenih novouvedenih carinskih stopa, Srbiji odredile najveće carine u odnosu na ostale zemlje regiona. I globalno posmatrano, predložene carine spadaju u red najvećih novoustanovljenih američkih carina, što svakako nije u skladu sa ograničenim značajem međusobnih trgovinskih odnosa po obe zemlje. Ova činjenica postaje pogotovo zanimljiva u kontekstu u kojem američki predsednik najavljuje da će u bliskoj budućnosti jednim pismom odrediti carinsku stopu od 15% do 20% za preko 150 država „koje nisu velike” i u kojima nema „mnogo biznisa”. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u 2024. godini, izvoz Srbije u SAD je bio oko 670 miliona, dok je uvoz iz SAD bio 739,4 miliona dolara, što ukazuje na trgovinski deficit Srbije (od 69,4 miliona). Međutim, prema podacima ekvivalentne američke institucije, postoji značajan deficit na američkoj strani (od 604,4 miliona dolara) zahvaljujući podacima o izvozu iz Srbije u vrednosti od 814,2 miliona dolara i uvozu iz SAD u vrednosti od 209,8 miliona. Najznačajniji izvozni proizvod Srbije u SAD tokom 2024. godine su bile automobilske gume, oružje, municija, klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem, stočna hrana itd. Što se tiče uvoza iz SAD, najviše su zastupljeni pogonske mašine i motori, vazduhoplovi i pripadajuća oprema, putnički automobili, hemijski i medicinski proizvodi itd. Primetne razlike u statističkim podacima se objašnjavaju različitim metodološkim procedurama koji se, između ostalog, odnose na utvrđivanje prave zemlje porekla proizvoda. U svakom slučaju, bilo bi očekivano da će se pre preduzimanja bilo kakvog jednostranog delovanja pokušati sa usaglašavanjem podataka i utvrđivanjem potpune i realne slike o trgovinskim odnosima dve zemlje. Očigledno je da taj pristup, bar zasad, nije proizveo vidljive rezultate.

Posledice i prostor za promenu

Moguće posledice stupanja na snagu novih američkih carina po izvoz iz Srbije mogu biti raznolike. Direktne se odnose na poskupljenje robe poreklom iz Srbije na američkom tržištu, što bi dovelo do njene smanjene prodaje ili do njenog potpunog nestanka sa američkog tržišta. Posebno bi bile ugrožene automobilska i namenska industrija, proizvođači stočne hrane itd. Takođe, jedna od posledica novih carinskih stopa može biti i odustajanje potencijalnih investitora od novih investicija i njihovo preusmeravanje ka zemljama u regionu, kojima su određene manje carine. Pored direktnih, Srbije se prilično tiču i budući trgovinski odnosi SAD i Evropske unije (EU), imajući u vidu integraciju proizvoda iz Srbije u lance vrednosti EU. U slučaju uvođenja novih američkih carina, uz već postojeće sektorske carine, može biti ugrožen položaj izvoznika iz Srbije čiji proizvodi učestvuju u formiranju finalnih proizvoda preduzeća iz EU orijentisanih ka američkom tržištu. Nove carine bi smanjile konkurentnost proizvoda iz EU u tom okruženju što bi svakako negativno uticalo i na proizvođače iz Srbije koji su deo ovih lanaca proizvodnje.

Međutim, teško je predviđati mogući razvoj događaja u krajnje neizvesnom kontekstu koji karakteriše trenutnu spoljnotrgovinsku politiku SAD. Najavljivanje oštrih carinskih mera prema različitim trgovinskim partnerima, pa ponovljeno odlaganje njihovog stupanja na snagu, ukazuje na moguće postojanje alternativnih ciljeva u odnosu na objavljene. Možda bi u tom svetlu trebalo čitati izjavu Skota Besenta, američkog ministra finansija, o primeni novih carinskih stopa kao nekoj vrsti podsticaja za druge zemlje da ponude američkoj strani zaključivanje novih trgovinskih sporazuma. U tom smislu, proklamovane rokove je moguće razumeti i kao neku vrstu oročenog pritiska na trgovinske partnere da u budućim sporazumima prihvate uslove koji bi bili znatno povoljniji po SAD. Što se tiče Srbije, treba imati u vidu da je Tramp dosad već odlagao primenu novih carinskih mera, što ukazuje na mogućnost da i trenutno objavljeni rok ne mora biti poslednja prilika za postizanje boljeg i sveobuhvatnijeg sporazuma. Čak iako objavljene carinske stope stupe na snagu, mogućnost pregovora ostaje otvorena. Ionako je najvažnije da na kraju svega američki predsednik bude predstavljen kao pobednik.

Autor: Aleksandar Milošević,

Vanredni profesor, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu

Tekst je prvobitno objavljen u 122. broju biltena Progovori o pregovorima