foto: rawpixel.com / Freepik

Kriminalne mreže danas funkcionišu kao velike međunarodne korporacije. Jedna država ne može samostalno da se izbori protiv mreže ljudi koji se nalaze u različitim zemljama, a nekad i na različitim kontinentima. Nedostatak informacija neretko predstavlja glavni problem pri suzbijanju kriminala koji ima transnacionalni karakter. Stoga, rešenje je pronađeno u različitim formama saradnje (međunarodnim i regionalnim) među državama. Na nivou Evropske unije je tokom 1998. godine osnovan Europol (European Union Agency for Law Enforcement Cooperation) koji funkcioniše kao centar za razmenu informacija i koordinaciju različitih aktivnosti između država članica, a sve u cilju suzbijanja različitih oblika organizovanog kriminala.

Začetak agencije kakva je Europol može se pratiti sve od osnivanja TREVI grupe, tokom sedamdesetih godina, čiji je rad bio prevashodno usmeren na međunarodni terorizam. Tek kasnije, nakon usvajanja Ugovora iz Mastrihta Europol dobija konkretne pravne osnove. Tokom 1995. godine usvojena je Konvencija o Europolu (Europol Convention) koja je stupila na snagu tri godine kasnije. Odlukom Saveta iz 2009. godine, Europol postaje zvanična agencija Evropske unije. Evolucija Europola bila je praćena i širenjem njegovog mandata, te se danas u njegovoj nadležnosti nalaze: seksualna eksploatacija dece, korupcija, pranje novca, sajber napadi, trgovina narkoticima, trgovima oružjem i eksplozivima, kao i genocid, zločini protiv čovečnosti i ratni zločini.

I dok je nekada za planiranje i izvođenje napada bilo potrebno mnogo više vremena, danas se on može sprovesti lako i jednostavno – za svega nekoliko dana ili sati zahvaljujući razvoju tehnologija i interneta. Različite vrste sajber napada mogu imati ozbiljne posledice. U zavisnosti od cilja napada, posledice neretko može osetiti i stanovništvo. Uviđajući značaj sajber bezbednosti, u okviru Europola je tokom 2013. godine osnovan Evropski centar za sajber kriminal (European Cybercrime Centre; EC3). Tri godine nakon toga, dolazi do osnivanja Evropskog centra za borbu protiv terorizma (European Counter Terrorism Centre, ECTC). Zahvaljući njima, Europol postepeno izrasta u centralnu tačku evropskih napora u borbi protiv najkompleksnijih oblika kriminala.

Pored navedena dva centra, na nivou Europola izdvajaju se se još i: Evropski centar za finansijski i ekonomski kriminal (European Financial and Economic Crime Centre, EFECC); Evropski centar za ozbiljan i organizovani kriminal (European Serious and Organised Crime Centre, ESOCC), kao i Operativni i analitički centar (Operational and Analysis Centre, OAC). Ipak, Europol nema klasična policijksa ovlašćenja, te ne može da preuzme istragu bez znanja država članica, niti može da uhapsi osobu. Njegova moć leži u prikupljanju, analizi, obradi i razmeni informacija između policijskih snaga država članica Evropske unije. Samim tim, Europol predstavlja platformu zahvaljujući kojoj se ostvaruje saradnja i koordinancija između različitih policijskih organa.

Kako bi se obezbedila pravovremena razmena informacija unutar Europola, razvijena je SIENA (Secure Information Exchange Network Application), platforma koja predstavlja okosnicu policijske saradnje i koja funkcioniše 24/7. Ujedno, ovu platformu mogu da koriste kako policijske službe država članica Evropske unije, tako i partnerske zemlje i institucije. Tako na primer, Republika Srbija je tokom 2014. godine zaključila Sporazum o operativnoj saradnji (Operational Cooperation Agreement) sa Europolom, te danas učestvuje u mnogim operacijama vezanim za organizovani kriminal, trgovinu narkoticima i trgovinu ljudima.

Od svog osnivanja do danas, Europol je sproveo brojne akcije čiji rezultat je bio suzvijanje transnacionalnog kriminala. Ova agencija je imalo ključnu ulogu u razbijanju različitih kriminalnih mreža, otkrivanju sajber napada, suzbijanju trgovine narkoticima i ljudima, kao i sprečavanju aktivnosti pojedinih terorističkih grupa. Među najistaknutijim operacijama nalaze se gašenje velikih ilegalnih tržišta na dark vebu u okviru operacije „Onymous“, zatim razbijanje međunarodnih pedofilskih mreža kroz operaciju „Rescue“, kao i istorijska operacija „EncroChat“ koja je omogućila razbijanje kriptovane komunikacije kriminalnih grupa. Sa druge strane, neke od najskorijih akcija Europola bile su usmerene na razbijanje jednog od najznačajnijih dark veb prostora za prodaju fentanila i drugih sintetičkih droga, zatim globalna sajber operacija „Endgame“, kao i akcija protiv krijumčarenja kulturnih dobara. Sve ove delatnosti jasno pokazują da je Europol postao ključna tačka evropske bezbednosne saradnje i institucija bez koje bi borba protiv transnacionalnog kriminala danas teško bila zamisliva.

 Autorka: Sanela Veljković