foto: Katarina Sremčević

BRISEL - Iako većina mladih na Zapadnom Balkanu razmišlja o odlasku u inostranstvo, trajno ili privremeno, upravo oni su ti koji odliv mozgova iz regiona i kvalitet obrazovanja jasnije vide kao problem u odnosu na ostatak društva.

Tako ovogodišnji rezultati istraživanja Balkan Barometar pokazuju da su mladi daleko otvoreniji za mobilnost od starijih generacija, jer bi čak 68 odsto njih bilo spremno da ode iz svoje zemlje - 34 odsto trajno.

Istovremeno, pokazali su najviši nivo optimizma u poslednjih pet godina kada je reč o evrointegracijama - 71 odsto mladih u dobi od 18 do 24 godine smatra da bi članstvo u EU bilo dobro za ekonomiju.

To ipak ne briše njihove zabrinutosti, te kao glavne ekonomske izazove vide rast cena (58 odsto), ekonomsku situaciju (37 odsto) i korupciju (36 odsto), dok im je nezaposlenost ostala ključna briga.

Kada je reč o opštoj populaciji, rast cena i inflacija i u 2025. godini ostaju daleko najveći problem za građane Zapadnog Balkana.

Jedan od najupečatljivijih rezultata ovogodišnjeg Barometra jeste snažan rast podrške članstvu u Evropskoj uniji. Poverenje u evropski put regiona dostiglo je najviši nivo u poslednjih deset godina (64 odsto), uz vidljivo smanjenje broja onih koji na članstvo u EU gledaju negativno.

Posebno snažna podrška beleži se u Albaniji i na Kosovu, ali se rast optimizma primećuje širom regiona.

Amer Kapetanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, koji sprovodi ovo istraživanje svake godine, rekao je novinarima u Briselu nakon predstavljanja rezultata, da je ovakav trend ohrabrujuć.

„To ne znači da se proevropski sentiment vratio u svaki deo regiona, postoje varijacije, ali ukupna regionalna slika je pozitivna“, rekao je Kapetanović.

Uz to, građani su sve optimističniji i kada je reč o rokovima pristupanja Evropskoj uniji. Sve veći broj njih veruje da bi proces proširenja mogao biti okončan u narednoj deceniji, što ukazuje na obnovljenu nadu u evropske integracije nakon godina stagnacije i neizvesnosti.

Članstvo u EU građani Zapadnog Balkana sve češće povezuju sa konkretnim i opipljivim koristima. Ekonomski napredak i veća stabilnost ostaju u prvom planu, dok se sloboda kretanja, putovanja, kao i mogućnosti studiranja i rada u državama članicama, sve češće navode kao ključne prednosti evropske integracije.

Istraživanje beleži i promene u nivou poverenja u institucije. Verske organizacije i vojska i dalje uživaju najviši stepen poverenja među građanima, dok je policija zabeležila značajan napredak u percepciji javnosti u odnosu na prethodnu godinu. Sa druge strane, domaće političke institucije ostaju predmet skepticizma, a političke stranke i parlamenti i dalje su na dnu lestvice poverenja.

Kapetanović porast poverenja u institucije sile objašnjava ocenom da se građani u regionu ne osećaju bezbedno, pre svega zbog ratova i geopolitičke situacije.

„Kad velike sile kinu, Balkan se prehladi. Otuda i blagi rast poverenja u sigurnosne institucija“, rekao je.

Uprkos brojnim izazovima, građani Zapadnog Balkana i dalje prepoznaju regionalnu saradnju kao važan pokretač razvoja. Većina smatra da ona doprinosi ekonomskom napretku, bezbednosti i političkoj stabilnosti, dok sve više ljudi ističe zajedničke interese i povezanost regiona, umesto podela i razlika.

Kao glavne prepreke dubljoj regionalnoj saradnji i dalje se navode istorijsko nepoverenje i nacionalističke politike, iako se njihov uticaj postepeno smanjuje. Ovi nalazi ukazuju na spor, ali vidljiv pomak ka pragmatičnijem i saradljivijem pogledu na budućnost regiona.

Generalni sekretar navodi da se poverenje u regionalnu saradnju zasniva na konkretnim rezultatima, poput mogućnosti putovanja sa ličnim kartama ili ukidanja rominga.

„Možemo zajedno uspeti ili zajedno propasti. Neće niko propasti na račun drugog. Ako to shvatimo, imamo šansu“, rekao je.

Kapetanović je dodao da gradjani godinama ukazuju na inflaciju, rast troškova života, lošu ekološku situaciju i nezaposlenost kao najveće probleme sa kojima se suočavaju, te je iststakao jedinstveno regionalno tržiśte kao jedan od modaliteta kojim se oni mogu reśavati.

Međutim, upozorio je da negativan trend predstavlja „usijana politička retorika“ u regionu.

„Političari moraju da shvate da njihova reč ima ogroman uticaj i da sa sobom nosi veliku odgovornost. Moramo da smanjimo te frekvencije i da tražimo zajednički imenitelj – regionalnu saradnju za dobrobit svih građana“, naglasio je.

Stanovnici regiona ove godine pokazali su značajno veću svest o ekološkim izazovima u svojim lokalnim zajednicama, posebno kada je reč o zagađenju, te im je zagađenje vazduha najveća ekološka briga (61 odsto ispitanika u odnosu na 57 odsto iz 2024. godine).

Raste i zabrinutost zbog zagađenja vode i zemljišta. Jedini ekološki indikator kod kojeg je zabeležen blagi pad jeste loše upravljanje otpadom - 34 odsto građana navodi ovo kao problem, naspram 37 odsto u 2024. godini.

Balkan Barometar je godišnje istraživanje stavova građana i poslovne zajednice koje Savet za regionalnu saradnju sprovodi od 2015. godine u šest zemalja Zapadnog Balkana. Istraživanje, koje je ove godine početkom decembra predstavljeno u Briselu, pruža sveobuhvatan uvid u društvene i ekonomske trendove, regionalnu saradnju i proces evropskih integracija, te predstavlja jedan od najvažnijih izvora podataka o stanju i raspoloženju u regionu.

 Autorka: Katarina Sremčević