foto: Katarina Sremčević

Dok čekaju red u prodavnici ili ispijaju kafu u omiljenom kafiću, građani širom evropskog kontinenta primećuju kako cene neprestano rastu, za šta najčešće krive inflaciju i pohlepu lokalnih privrednika. Međutim, na cenu čokolade, mesa ili kafe utiču i trgovinski sporazumi dogovoreni stotinama i hiljadama kilometara daleko. Tiho i dugoročno, ovakvi dogovori oblikuju ekonomije i svakodnevicu.

Upravo takav je i nedavno potpisan Sporazum Evropske unije i Merkosura, trgovinskog bloka koji okuplja Brazil, Argentinu, Urugvaj, Paragvaj i Boliviju.

EU i Merkosur, potpisali su 17. januara u Asunsionu, glavnom gradu Paragvaja, dva ključna dokumenta: Sporazum o partnerstvu i Privremeni trgovinski sporazum.

Dogovorom postignutim nakon više od dve decenije pregovora, učinjen je istorijski korak u odnosima dva regiona i otvoren put ka jednoj od najvećih zona slobodne trgovine na svetu, sa oko 700 miliona ljudi.

Iako je potpisan, sporazum je gotovo odmah izazvao političke i pravne kontroverze u Briselu.

Evropski parlament zatražio je 21. januara od Evropskog suda pravde da proceni da li je dogovor u skladu sa osnivačkim ugovorima Evropske unije.

Dok se čeka mišljenje Suda, Parlament neće moći da se izjasni o davanju saglasnosti, što bi moglo da odloži punu ratifikaciju i do dve godine I potencijalno ga ugrozi.

Uprkos tome, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je Unija spremna da primeni sporazum, na privremenoj osnovi, uprokos glasanju parlamenta da se ratifikacija odloži. 

EU bi bila spremna da deluje čim najmanje jedna zemlja Merkosura ratifikuje sporazum, rekla je Fon der Lajen posle neformalnog sastanka EU lidera u Briselu gde je nekoliko lidera pokrenulo to pitanje.

To će verovatno biti Paragvaj u martu.

Glasanje u Strazburu, gde je sedište Evropskog parlamenta, propraćeno je demonstracijama hiljadama francuskih poljoprivrednika na traktorima koji se protive ovom sporazumu.

Francuska je među najglasnijim protivnicima, pre svega zbog straha da bi jeftiniji uvoz mesa i poljoprivrednih proizvoda iz Južne Amerike mogao da ugrozi domaće farmere.

Francuski zvaničnici upozoravaju i na razlike u standardima – od upotrebe pesticida do zaštite životne sredine – i tvrde da evropski poljoprivrednici ne mogu da se takmiče pod jednakim uslovima. Iako nije blokirao potpisivanje, Pariz je već najavio da će pažljivo razmotriti ratifikaciju sporazuma i tražiti dodatne garancije.

Zbog tih zabrinutosti, u sporazum su ugrađeni posebni zaštitni mehanizmi. Predviđene su kvote za osetljive proizvode poput govedine, šećera, živine iz Merkosura, kao i mogućnost privremenog ograničavanja uvoza u slučaju poremećaja na tržištu, strože kontrole kvaliteta i fond od 6,3 milijarde evra koji bi od 2028. godine trebalo da štiti evropske poljoprivrednike.

S druge strane, nemačka vlada i poslovna zajednica otvoreno izražavaju nezadovoljstvo mogućim odlaganjem, upozoravajući da bi produžena neizvesnost mogla negativno da utiče na evropsku privredu.

Iz Brisela pak poručuju da se ovim dogovorom „otvara do sada neviđen pristup tržištu Merkosura za evropske poljoprivrednike i proizvođače hrane“, te da se očekuje se da će izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU u Merkosur porasti i do 50 odsto zahvaljujući smanjenju carina na ključne proizvode iz EU, poput vina, žestokih pića, mlečnih proizvoda i maslinovog ulja, kao i zaštiti 344 oznake geografskog porekla EU – tradicionalnih prehrambenih i pića visoke vrednosti – od nepoštene konkurencije i imitacija.

Prema procenama Evropske komisije, sporazum bi generalno mogao da poveća izvoz EU u zemlje Merkosura za oko 39 odsto godišnje, odnosno za približno 49 milijardi evra. 

Ukidanjem carina na proizvode poput automobila, mašina, farmaceutskih proizvoda i pojedinih prehrambenih artikala, evropske kompanije bi godišnje uštedele oko četiri milijarde evra. To bi, kako navodi Komisija, moglo da znači i nova radna mesta, kao i stabilnije lance snabdevanja.

Na ceremoniji potpisivanja Fon der Lajen poručila je da je reč o “vin-vin partnerstvu”, te da dva bloka biraju saradnju umesto polarizacije. 

Slično, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ocenio je da sporazum ima snažan geopolitički značaj u svetu sve izraženijih podela. Svetu, naveo je, šalju jasnu poruku odbrane slobodne trgovine zasnovane na pravilima, multilateralizmu i međunarodnom pravu, nasuprot izolacionizmu i korišćenju trgovine kao geopolitičkog oružja.

„Dok drugi podižu barijere, prekidaju veze i krše pravila konkurencije, mi gradimo mostove, stvaramo saveze i dogovaramo se o standardima, jer verujemo u fer trgovinu kao pokretačku snagu prosperiteta i stabilnosti“, dodao je.

EU je ključni trgovinski i investicioni partner za Merkosur: u 2024. godini izvezla je robu u vrednosti od 57 milijardi evra u taj blok, a usluge u vrednosti od 29 milijardi evra u 2023. godini. Investicioni kapital EU u Merkosuru dostigao je 390 milijardi evra u 2023. godini.

Sporazum ima i snažnu ekološku dimenziju. Obavezuje obe strane na poštovanje Pariskog klimatskog sporazuma, jačanje radnih prava i ravnopravnosti, kao i zajednički cilj postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. EU ističe da trgovina ovim sporazumom treba da bude alat za održivi razvoj, a ne samo za profit.

Za Srbiju, kao zemlju kandidatkinju za članstvo u EU, sporazum nema direktno dejstvo, ali njegov uticaj može da se oseti posredno. Kako se Srbija usklađuje sa trgovinskom politikom Unije, promene u evropskim lancima snabdevanja i tržišnim pravilima mogu uticati i na domaće proizvođače i izvoznike, ali i otvoriti nove prilike kroz saradnju sa evropskim kompanijama.

Merkosur (skraćeno od Mercado Común del Sur, odnosno Zajedničko tržište juga) je regionalni ekonomski i politički blok u Južnoj Americi, osnovan 1991. godine upravo u  Asunsionu. Članice su Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj, dok je Bolivija u procesu pristupanja, a Venecuela je suspendovana zbog kršenja demokratskih standarda.

Kao carinska unija, Merkosur omogućava slobodnu trgovinu među članicama i zajedničku spoljnu carinsku politiku, obuhvatajući tržište od više od 260 miliona ljudi.

Zemlje Merkosura su među najvećim svetskim izvoznicima soje, govedine, kukuruza, šećera i ruda, ali i sve važniji proizvođači industrijskih i tehnoloških proizvoda.

Jedna od najvećih ekonomskih zona u svetu, posebno snažna u poljoprivredi, energetici i industriji hrane, godinama je bila u fokusu Evropske unije.

Evropska komisija je poručila da će u narednom periodu intenzivno konsultovati države članice i poslanike Evropskog parlamenta pre nego što donese odluku o daljim koracima.

Autorka: Katarina Sremčević