foto: Prime Minister's Office / Wikimedia Commons

Već u prvim danima 2026. godine, svet trgovine i geopolitike svedoči potencijalno jednom od najupečatljivijih trenutaka u poslednjih 10 godina. Evropska unija i Indija - dve velike ekonomije koje decenijama pregovaraju o dubljoj ekonomskoj integraciji - sada su na samo jedan korak od potpisivanja najsveobuhvatnijeg trgovinskog sporazuma u dugoj zajedničkoj istoriji. Ovaj sporazum, koji mnogi lideri opisuju kao „majku svih sporazuma“, je mnogo više od paketa mera smanjenja carina ili pukih normi. On je simbol prelazaska u novo poglavlje globalne trgovinske dinamike, gde su interesi, strategija i geopolitička ravnoteža podjednako važni kao i ekonomski dobici, s toga ga možemo smatrati jednako i političkih koliko i trgovinskim ugovorom.

Potpisivanje je planirano za 27. januar u Nju Delhiju, tokom 16. samita EU - Indija. Predsednik Evropskog saveta, Antonio Kosta, i predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, stići će kao počasni gosti na proslavu Dana Republike Indije, ali sa jasnim ciljem: da zaključe skoro dve decenije pregovora i konačno obeleže početak nove ere u bilateralnim odnosima dva velika bloka.

Hiljadu prepreka - jedna prilika

Pregovori između EU i Indije nisu novitet. U trajanju od skoro dvadeset godina, oni su oblikovani promenama u globalnoj ekonomiji - od finansijskih kriza do porasta protekcionizma. Dve strane pregovaraju o olakšavanju trgovine u trenutku kada SAD uvode visoke tarife na indijski izvoz, dok se u isto vreme Evropa nalazi u napetim odnosima sa Amerikom zbog pitanja Grenlanda i teritorijalnog integriteta Kraljevine Danske. Čini se da obe strane žele da budu saveznici u nepredvidivim vremenima. Tome svedoči i nedavna ratifikacija ugovora EU – Merkosur, koji potvrđuje tvrdnju da Evropa traži saveznike i uticaj na svim kontinentima.

Ono što ovaj sporazum čini posebnim nije samo njegov obim - potencijalno otvaranje tržišta koje obuhvata skoro dve milijarde ljudi, skoro četvrtinu svetske populacije - već i njegov tajming. Članice EU, iako pune unutrašnjih podela i rasprava vezanih za usvajanje drugih trgovinskih ugovora (kao što je Merkosur), većinski vide u Indiju partnera sposobnog da promeni lance snabdevanja i ublaži zavisnost od dominantnih proizvođača u Aziji.

S druge strane, Indija ne vidi potencijal samo u širenju ekonomije. Za nju je ovo prilika da povrati izgubljeni pristup evropskom tržištu nakon suspendovanja povlastica Generalizovanog sistema preferencija (GSP) za veliki deo indijskih proizvoda, koji prema nekim analizama važi za 87% indijskog izvoza za EU, a posledica je da ti proizvodi ne uživaju sniženje carina i Indiji dižu cenu izvoza.

 izovr: X / Ursula fon der Lajen

Ključni elementi sporazuma: O čemu se zapravo pregovara?

Na prvi pogled, sporazum izgleda jednostavno: smanjenje ili ukidanje carina. Međutim, u stvarnosti,  odnos između trgovine i državne politike znači da skoro svaka klauzula nosi značajne političke implikacije.

Automobili i industrijski proizvodi

Jedna od najznačajnijih promena biće smanjenje carina na evropske automobile u Indiji - sa trenutnog carinskog raspona od 70% do 110%, na 40%, sa planiranim postepenim smanjenjem na 10% u narednim godinama. Ovo bi moglo fundamentalno da promeni položaj evropskih brendova kao što su Volkswagen, Mercedes-Benz i BMW na indijskom tržištu, čineći ih daleko konkurentnijim na trećem najvećem automobilskom tržištu na svetu. Indija ne preferira politiku uvoza u ovom sektoru, pa je ovaj presedan dobar pokazatelj njihovog zalaganja za uspeh sporazuma.

Ostali sektori: Tekstil, farmaceutski proizvodi, usluge

Indija će dobiti olakšice koje bi mogle značajno ojačati izvoz tekstila, nakita i farmaceutskih proizvoda u EU - sektore koji su ranije bili opterećeni visokim carinama i trgovinskim merama SADa. Ovim se stvara prilika za obnavljanje konkurentnosti indijskih izvoznika kako u Evropi tako i širom sveta.

Istovremeno, poljoprivreda i prehrambeni proizvodi ostaju uglavnom isključeni iz liberalizacije, što odražava političku realnost na obe strane: nijedna vlada nije spremna da izloži svoje domaće poljoprivrednike iznenadnom konkurentskom pritisku.

Standardi, granični mehanizmi i klimatska politika

U detaljima pregovora pojavljuju se i pitanja poput EU-ovog mehanizma za carinu na ugljenik (CBAM), koji Indija posmatra kao potencijalnu prepreku za njene izvoznike. Ovaj mehanizam bi mogao da poveća troškove indijskog izvoza u EU ako se ne uključi u konačni okvir sporazuma ili na neki drugi način reguliše. Sličan problem je EU imala i sa Merkosurom, po pitanju ekološke bezbednosti i seče amazonske prašume.

Zašto sporazum ima strateški značaj?

Ovaj sporazum prevazilazi trgovinske statistike i brojke, i ulazi u polje geopolitike. U trenutku kada se pravila globalne trgovine preispituju zbog trgovinskih ratova i blokova koji traže nove saveznike, ovo partnerstvo predstavlja signal da velike sile i dalje vide vrednost u otvorenoj, ali strateški promišljenoj trgovini.

Uprkos geografskoj udaljenosti, EU i Indija pokazuju da zajednički interesi, kao što su  širenje lanaca snabdevanja, tehnološka saradnja, pristup tržištu i politička stabilnost, mogu prevazići prepreke koje su godinama kočile pregovore.

Za Indiju i premijera Narendra Modija, sporazum jača njenu globalnu ulogu i smanjuje rizike oslanjanja na jednu ili dve velike svetske ekonomije. Za EU, to znači pristup rastućem tržištu i pozicioniranje kao partner regionima koji žele da očuvaju autonomiju u odnosima sa Sjedinjenim Državama i Kinom.

Zaključak: Kraj pregovora ili novi početak?

Dok se lideri spremaju da zvanično objave sporazum 27. januara 2026. godine, ključno je razumeti da ovaj trenutak ne označava samo kraj pregovora. Umesto toga, on simbolizuje  otvaranje nove faze u trgovinskim odnosima između Evrope i Azije. Dogovor, koji balansira između tržišnih interesa i političkih realnosti, mogao bi postati model za buduće sporazume u svetu koji se sve više deli.

U vreme kada svetska ekonomska iscepkanost  preti da uspori rast, sporazum između EU i Indije pokazuje da pragmatična saradnja može stvoriti veze koje prevazilaze tradicionalne barijere. Ako se efikasno sprovede, ne samo da će otvoriti tržišta, već će i podstaći filozofiju međuzavisnosti kroz dijalog, a ne konfrontaciju i izolaciju - lekcija koja je danas relevantnija nego ikada ranije.

Autor: Nikola Mirković