foto: Evropska unija

Republika Srbija je ispunila 3 od 7 reformskih koraka za prvi izveštajni period i nakon višemesečnog odlaganja dobila deo sredstava iz prve tranše Plana rasta za Zapadni Balkan. Od predviđenih 112 miliona evra u prvoj tranši, Srbija je ispunila reformske korake koje sa sobom povlače sredstva u visini od 56,5 miliona evra.

Podsetimo, Evropska komisija je krajem 2023. godine predstavilo Novi plan rasta za Zapadni Balkan kao inovativni mehanizam za reforme i ekonomski rast Zapadnog Balkana. Države regiona su bile dužne da izrade sopstevene Reformske agende koje se oslanjaju na preporuke iz godišnjih izveštaja Komisije i zaključaka sa ekonomskog i finansijskog dijaloga u okviru nacionalnih ekonomskih reformskih programa. 

Republika Srbija je svoju Reformsku agendu usvojila u oktobru 2024. sa ukupno 98 reformskih koraka koje teže usklađivanju sa standardima EU i ispunjenju kriterijuma za pristupanje, podeljenih u četiri tematske grupe: razvoj poslovnog okruženja i privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i osnove. Rokovi za reformske korake određeni su u šestomesečnom intervalu, sa prvim rokom u decembu 2024. godine i poslednjim u junu 2027. godine.

Za prvi izveštajni rok, Srbija je predvidela sedam reformskih koraka koje ako se ispune vuku 112 miliona evra.  Još u martu 2025 .godine Srbija je podnela zahteve za isplatu prve tranše, u sličnom periodu kada su i Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija podnele svoje zahteve. Ove tri države su dobile predviđena sredstva u oktobru 2025. godine, dok je Komisija u tom periodu i dalje ocenjivala ostvarenost reformi u Srbiji.

Prema oceni Komisije, Srbija je uspešno izvršila tri od sedam reformskih koraka u vezi sa integracijom u tržište električne energije, bezbednosti 5G mreže i usklađivanje sa viznim režimom EU. Srbija je naime, preduzela korake za sprovođenje spajanja tržišta struje dan unapred sa EU, usvojila je podzakonske akte koje prenose pravila EU u oblasti bezbednosti 5G mreže i ukinula je bezvizni režim za građane Katara, Kuvajta i Omana, dok je i de facto prekinut bezvizni režim i sa Mongolijom.

Četiri reformska koraka koja nisu ispunjenja uključuju usvajanje popisa šema državne pomoći od strane Komisije za kontrolu državne pomoći, ispunjenje preporuka ODIHR/OEBS u vezi sa unapređenjem izbornog okvira, medijskih zakona i slobode izražavanja i unapređenja borbe protiv korupcije.

Ministarstvo za evropske integacije Republike Srbija objavilo je saopštenje o prijemu sredstava iz Plana rasta navodeći da „Vlada Republike Srbije ostaje nepokolebljivo posvećena daljoj realizaciji Reformske agende, koju smatra ključnim pokretačem ekonomski korisnih reformi i moćnim alatom za ubrzanje evropskih integracija.“

Gert Jan Kopman, generalni direktor Direktora za susedstvo i pregovore o proširenju Evropske komisije, poručio je na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) da su Albanija i Crna Gora ostvarile najbolje rezultate, dok su Srbija i Severna Makednoija “selektivno sprovodile reforme”. S druge strane, usled unutrašnjih problema i odlaganja, praćenje Reformske agende još nije rađeno za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. Kopman je istakao da je Srbija ispunila malo reformskih koraka koje se tiču vladavine prava.

Evropska komisija je izjavila da će nastaviti da prati preostale reforme i da će u narednom evaluacionom periodu doneti odluku o puštanju ili zadržavanju preostalih sredstava iz Plana rasta za Srbiju. Za reforme iz prvog izveštajnog periodu „grejs period“ za implementaciju iznosi dve godine, te se one mogu sprovesti najkasnije do juna 2026. godine. U slučaju da neka od država ne ispuni predviđene korake do ovog roka, predviđeno finansiranje iz prve tranše se ravnomerno raspoređuje na ostale države Zapadnog Balkana. Ovo je već bio slučaj sa delom sredstava Bosne i Hercegovine usled kašnjenja za usvajanje nacionalne Reformske agende.

 Autor: Boris Kaličanin