foto: Press Service of the President of the Republic of Azerbaijan

Tokom ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, američki predsednik Donald Tramp je zvanično potpisao osnivačku povelju nove organizacije, Odbora za mir. Organizacija je izvorno osmišljena kao platforma svetskih lidera koja će raditi na izgradnji mira u Pojasu Gaze, ali je Tramp kasnije najavio širu ulogu u opštoj promociji mira u svetu.

Za ulazak u ovaj Trampov klub odabranih potreban je poziv predsedavajućeg, a da bi članstvo bilo doživotno, a ne oročeno na tri godine, potrebno je plaćanje članarine od milijardu američkih dolara u kešu. Prema Trampovim rečima, preko 35 zemalja je pristalo da se učlani u Odbor. Međutim, na toj listi se nisu našle neke od najvažnijih američkih saveznica, uključujući Francusku, Veliku Britaniju i Nemačku. Ukoliko je cilj promocija mira, zbog čega su ove države uzdržane, ili su direktno odbile poziv Odbora za mir?

Kako piše u prvom poglavlju osnivačke povelje Odbora za mir, „Odbor za mir je međunarodna organizacija koja teži promociji stabilnosti, obnavljanju pouzdane i zakonite uprave i obezbeđivanju trajnog mira u oblastima koja su pogođena ili ugrožena sukobom.“ Problem se nalazi u tome što ovom cilju već teži Organizacija Ujedinjenih nacija. Tramp je još od prvog mandata glasni kritičar Ujedinjenih nacija, zbog čega se na Odbor za mir gleda kao na pokušaj stvaranja zamene za Ujedinjene nacije u oblasti rešavanja sukoba i izgradnje mira. Kritike ukazuju na to da je Odbor za mir, inicijalno podržan od strane Saveta bezbednosti UN, najavljen isključivo kao platforma za rešavanje Rata u Gazi. Umesto toga, povelja Odbora uopšte ni ne pominje Gazu, ali govori o raskidanju sa neuspelim praksama drugih institucija izgradnje mira. Uzevši u obzir Trampove kritike Ujedinjenih nacija, vrlo je verovatno da se u ovom delju povelje misli na Ujedinjene nacije.

Tačno je da su Ujedinjene nacije u krizi već godinama, i da nisu uspešne u sprečavanju sukoba. Ipak, ova organizacija je kamen temeljac međunarodnog poretka izgrađenog nakon Drugog svetskog rata. Od smanjenja slobodne trgovine do narušavanja međunarodnog humanitarnog prava, Tramp u svom drugom mandatu pokušava da ukloni mnoge aspekte ovog poretka koji je građen u proteklih 80 godina. Ovakav revizionistički pristup Sjedinjenih Država je u direktnom sukobu sa Evropskom unijom koja se još uvek drži mnogih principa liberalnog poretka. Ulazak u novu međunarodnu organizaciju, koja je stvorena od strane revizionista liberalnog poretka, bi za EU značilo okretanje leđa Ujedinjenim nacijama. Kakve god Ujedinjene nacije bile, odustajanje od njih bi bilo negativno po ukupnu stabilnost međunarodnog sistema.

Drugi razlog zbog čega su evropske države rezervisane prema Odboru za mir jeste dominantna uloga Sjedinjenih Država. Bez ostalih uticajnih država sa pravom veta u Savetu bezbednosti, ostvarivanje ovih ciljeva kroz Odbor za mir je pod većim uticajem Sjedinjenih Država i centralizacijom u Trampovim rukama. U povelji je Tramp odabran za doživotnog predsedavajućeg Odbora, a njegova funkcija je „ekskluzivno ovlašćenje za stvaranje, modifikovanje ili raspuštanje zavisnih entiteta“. Izvršni odbor čine, između ostalog i Trampovi bliski ljudi Marko Rubio (državni sekretar SAD-a), Stiv Vitkof (specijalni izaslanik SAD-a za Bliski istok i mirovne misije) i Džared Kušner (Trampov savetnik i zet). Nakon potpisivanja povelje, Kušner i Tramp su predstavili plan za posleratnu obnovu Pojasa Gaze uz ulaganja od makar 25 milijardi dolara, koji podseća na Trampov ranije predložen plan „Bliskoistočne rivijere“, odnosno obnavljanja Gaze u luksuznu lokaciju.

Velika većina evropskih država i EU članica nije prihvatila poziv. Francuska je dobila pretnju od Trampa u vidu carina od 200% na francuska vina i šampanjac nakon što je najavljeno da će odbiti poziv za članstvo u Odboru. Članstvo su odbile i skoro sve evropske države kojima je upućen poziv, uključujući između ostalog velike ekonomije Nemačku, Veliku Britaniju, Italiju, Poljsku. Jedine dve države članice EU koje su prihvatile jesu Mađarska, čiji je premijer Viktor Orban prisustvovao potpisivanju povelje, i Bugarska, čiji će diplomata Nikolaj Mladenov nadgledati sprovođenje mira u Gazi u okviru Odbora za mir. Osim ove dve države, tzv. Kosovo*, Albanija i Belorusija su prihvatile poziv. Srbija nije dobila poziv za članstvo.

 Autor: Aleksandar Jakovljević