foto: Helgi Halldórsson

Uzroci nezadovoljstva

Vozači kamiona iz zemalja Zapadnog Balkana, nezadovoljni aktuelnim pravilima Evropske unije koja regulišu dužinu boravka u Šengenskoj zoni, u periodu od 26. do 30. januara ove godine organizovali su blokade teretnih terminala na ključnim graničnim prelazima ka državama članicama EU. Granice su blokirali vozači kamiona iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Ovaj protest predstavljao je direktnu reakciju na ograničenje prema kojem profesionalni vozači mogu provesti najviše 90 dana u Šengenskoj zoni u bilo kojem periodu od 180 dana, što prevoznici ocenjuju kao nedovoljno za redovno obavljanje svojih poslovnih obaveza. S obzirom na specifičnost međunarodnog drumskog transporta, učestalost prelaska granica i kompleksnost logističkih lanaca, ovakva restrikcija značajno otežava svakodnevni rad čime se, kako ističu stručni krugovi ove industrije, potencijalno ugrožava efikasnost regionalnog i evropskog transportnog sistema.

Blokade su dodatno osvetlile složenost izazova sa kojima se susreću profesionalni vozači i kompanije u drumskom transportu, istovremeno ukazujući na potrebu za hitnim prilagođavanjem pravnog i administrativnog okvira EU. Pored neposrednog uticaja na protok robe i tereta, akcije vozača izazvale su značajne ekonomske posledice za privredu regiona, jer su prekidi u lancima dovodili do zastoja u snabdevanju, povećanja troškova logistike i opasnosti po kontinuitet poslovanja domaćih firmi. Istovremeno, protest je otvorio dijalog na institucionalnom nivou, prisiljavajući Evropsku komisiju i zemlje Zapadnog Balkana da sagledaju dugoročne implikacije novih propisa, uključujući primenu sistema EES, kako bi se izbalansirale potrebe bezbednosti, migracionih politika i ekonomskih interesa unutar Šengenske zone.

Da se prisetimo - Koje su razlike između EES-a i ETIAS-a?

Pravilo 90/180 ne dolazi kao zasebna inicijativa, već u okviru šire ideje Evropske unije o regulaciji svojih granica. U javnosti se tokom prethodne godine mnogo govorilo o novim pravilima za ulazak u EU, ali je često ostajalo nejasno kako se razlikuju uredbe EES i ETIAS. EES je sistem koji se primenjuje na granici i služi za digitalno evidentiranje ulazaka i izlazaka državljana trećih zemalja, čime se prati poštovanje pravila kratkotrajnog boravka. ETIAS, sa druge strane, funkcioniše pre putovanja i podrazumeva dobijanje digitalne dozvole za ulazak kroz unaprednu bezbednosnu proveru putnika kojima nije potrebna viza. Ukratko, ETIAS odlučuje o mogućnosti putovanja unapred, dok EES kontroliše boravak nakon ulaska u šengenski prostor.

Glavni nedostatak EES-a je taj što u svojoj sadašnjoj formi, ne uzima u obzir specifičnosti profesionalne mobilnosti, zbog čega su vozači kamiona posebno izloženi riziku od nenamernog prekoračenja pravila 90/180 dana. Takva rigidna primena sistema može dovesti do prekida transportnih tokova, sankcija za vozače i značajnih ekonomskih posledica po kompanije i regionalne lance snabdevanja.

Brisel odgovara: Strategija i predlozi za fleksibilniji boravak

Kao odgovor na proteste i zabrinutost profesionalnih prevoznika, Evropska komisija je već u prvoj nedelji februara pozvala učesnike na online sastanak kako bi zajedničkim snagama došli do kompromisa. Komisija je okviru nove Strategije o viznoj politici otvorila prostor za uvođenje tzv. produženog kratkog boravka za određene kategorije državljana trećih zemalja. Iako izuzeće od pravila 90/180 dana nije zvanično predloženo, Komisija razmatra uspostavljanje posebnog zakonodavnog okvira koji bi omogućio veću fleksibilnost za vozače kamiona, kao i druge grupe poput sportista i umetnika, čije aktivnosti zahtevaju čestu i produženu mobilnost. Cilj ovih predloga je da se pronađu pragmatična rešenja koja bi istovremeno očuvala bezbednosne standarde EU i ublažila negativne ekonomske posledice po transportni sektor i funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Tehnički dijalog i naredni koraci

Kako bi se osigurala primena novih pravila i praktičnih rešenja, planirano je formiranje tehničke radne grupe koja će uključivati predstavnike Evropske komisije i zemalja Zapadnog Balkana. Radna grupa će razmenjivati podatke o broju profesionalnih vozača, obrascima boravka i specifičnim problemima u primeni pravila 90/180 dana i EES sistema.

Pored tehničkog dijaloga, planirani su i sastanci ministara zemalja regiona sa predstavnicima EU. Cilj ovih sastanaka je da se identifikuju prioriteti i da se kreira jedinstven pristup rešavanju problema, kako bi se smanjio rizik od novih blokada i osigurao kontinuitet transportnog sektora. Ovi koraci pokazuju da je EU spremna da u okviru postojećeg pravnog okvira razmotri fleksibilnije režime boravka, što bi omogućilo profesionalcima nesmetano obavljanje poslova, ali i očuvalo sigurnost granica.

Hena Virkunen, potpredsednica Evropske komisije, istakla je da Komisija prepoznaje izazove sa kojima se suočavaju prevoznici i nagovestila da se u narednom periodu može očekivati rešenje koje bi ovu grupu postavilo u povoljniji položaj, uz napomenu da bezbednost granica i dalje ostaje prioritet. Poruka iz Brisela je promišljena i bez zvaničnih obećanja, dok prevoznici ostaju odlučni i upozoravaju na mogućnost nastavka protesta ukoliko se njihovi zahtevi ne uzmu u obzir.

Posledice po regionalnu privredu i evropske integracije

Prekogranični vozači kamiona predstavljaju ključnu kariku u lancima snabdevanja, posebno u izvozu i uvozu između Zapadnog Balkana i EU. Blokade graničnih prelaza naglašavaju koliko je zavisnost regionalne privrede od drumskog transporta velika, s obzirom na to da oko dve trećine izvoza ide u zemlje EU, a da se 95% robe transportuje drumskim putem. Srbija je značajno profitirala od trgovinske i ekonomske integracije sa EU koja je tradicionalno njen ključni trgovinski partner sa gotovo 59% učešća u ukupnoj trgovini u 2024. godini. Vrednost izvoza Srbije u EU u prethodnih 15 godina porasla je gotovo šest puta, sa 3,2 milijarde evra u 2009. na skoro 19 milijardi evra u 2024. godini, što dodatno ilustruje ključnu ulogu profesionalnih vozača u održavanju kontinuiteta regionalnog i evropskog trgovinskog sistema. Stroga primena pravila bez prilagođavanja specifičnostima rada profesionalaca mogla bi dovesti do ozbiljnih ekonomskih poremećaja, smanjenja konkurentnosti i prekida transportnih lanaca.

Balansiranje bezbednosti i ekonomije: Lekcije iz blokada graničnih prelaza

Protest vozača kamiona sa Zapadnog Balkana predstavlja više od lokalnog incidenta. On osvetljava strukturne nedostatke u primeni šengenskih pravila i ukazuje na potrebu za fleksibilnijim rešenjima koja balansiraju ekonomsku efikasnost i bezbednost. Formalno priznavanje ovog problema od strane EU i najava vizne strategije sa mogućnošću izuzetaka za profesionalce signaliziraju prvi korak ka uspostavljanju održivih i pragmatičnih rešenja. U širem kontekstu, način na koji EU i zemlje Zapadnog Balkana reaguju na ovaj izazov predstavlja indikator sposobnosti institucija da usklade pravila sa realnim potrebama tržišta, što je od suštinskog značaja za održiv razvoj i evropske integracije.

Autorka: Vanja Paraušić