EP podseća Beograd i Prištinu na značaj dijaloga

Evropski parlament (EP) usvojio je 4. februara rezolucije o Srbiji i Kosovu. Evropski poslanici su podsetili Beograd i Prištinu na značaj dijaloga o normalizaciji odnosa koji vode, i pozivali Evropsku služba za spoljne poslove da izradi ocenu onoga što su obe strane uradile u sprovođenju svojih obaveza. Srbija je pohvaljena za ambiziocan program reformi i pozvana da odlučno krene u sistemske reforme. Zabrinutost, međutim, postoji zbog stanja u medijskoj sferi. Reforme se traže i od Kosova, a evropski poslanici su ocenili da bi priznavanje Kosova od strane pet zemalja EU koje ga još nisu priznale imalo pozitivan efekat na stabilnost u regionu, normalizaciju odnosa sa Srbijom i kredibilitet EU u spoljnoj politici.

Rezolucija o Srbiji koju je pripremio izvestilac Dejvid Mekalister usvojena je sa 498 glasova "za", 66 "protiv" i 70 uzdržanih.

Za rezoluciju o Kosovu izvestioca Ulrike Lunaček glasalo je 403 poslanika, 130 je bilo "protiv", a 104 uzdržano.

U rezoluciji o Srbiji EP je "sa zadovoljstvom konstatovao da je Srbija ušla u ambiciozan program reformi" i ocenio da bi Evropska unija trebalo da u prvoj polovini ove godine otvori nova, ključna poglavlja o vladavini prava i temeljnim slobodama u pregovoru o članstvu sa Srbijom.

Takođe se podvlači da su pregovori o poglavlju 35, koje obuhvata normalizaciju s Prištinom, "od bitnog značaja za napredovanje Srbije ka uključivanju u EU", uz ocenu da je potpuna normalizacija odnosa Srbije i Kosova važan uslov za ulazak Srbije u članstvo EU.

Evropski parlament je "pozdravio istrajnu predanost Srbije normalizaciji odnosa s Kosovom, kao i dovršetku ključnih sporazuma od 25. avgusta, posebno o uspostavljanju Udruženja/Zajednice opština sa srpskom većinom".

EP takođe poziva Evropsku služba za spoljne poslove, čija je šefica visoka predstavnica Federika Mogerini, da "izradi ocenu onoga što je svaka od dve strane (Beograd i Priština) učinila u sprovođenju svojih obaveza".

Srbija se poziva "da brzo primeni svoj deo sporazuma" koji se tiču i energije, telekomunikacija i mosta u Mitrovici i da "konstruktivno krene u sklapanje i sprovođenje budućih dogovora".

Evropski parlamentarci ukazuju i na ranije dobrim delom sprovedene dogovore Beograda i Prištine i podvlače da će "napredak u dijalogu biti meren njihovom opipljivom primenom".

U rezoluciji se "Srbija i Kosovo pozivaju da se uzdrže od negativnih poruka i krenu u puno sprovođenje postignutih dogovora blagovremeno i u dobroj veri".

Parlament EU traži s tim u vezi "stalne napore dve vlade i institucija EU" s ciljem da se "objašnjavaju odredbe utanačenih sporazuma kako bi etnički Albanci i Srbi na Kosovu bili zbliženi". Takođe se izražava zadovoljstvo zbog saradnje privrednih komora Srbije i Kosova.

Nužne sistemske reforme

Srpske vlasti se pozivaju da odlučno krenu u sistemske društveno-ekonomske reforme i da u tom okviru "posebnu pažnju posvete mladima".

Parlament EU smatra i da srpske vlasti moraju odlučno suzbijati korupciju, obezbediti nezavisnost pravosuđa i ukloniti politički upliv na sudije i tužioce.

U rezoluciji se "podvlači ključna važnost načela vladavine zakona i presudni značaj nezavisnosti pravosuđa" i napominje da "iako je određen napredak učinjen u sudstvu, usvajanjem pravila za ocenu sudija i tužilaca, političko uplitanje je i dalje veliko".

"Korupcija i organizovani kriminal su opšteprisutni u regionu i takođe predstavljaju prepreku za demokratski, društveni i ekonomski razvitak Srbije", navodi se u ovom dokumentu.

Evropski parlamentarci u rezoluciji pozdravljaju napredak Srbije u pospešenju uslova poslovanja, smanjivanju budžetskog deficita i usvajanju zakona o radu i politici zapošljavanja, a vlasti u Beogradu podstiču da poboljšaju klimu za investicije i obezbede zaštitu stranih ulaganja.

Takođe ističu da je, uz priznanje za napredak u preustrojstvu javnih preduzeća, bitan dalji pomak i uvid u proces privatizacije, što mora biti usaglašeno s pravnom tekovinom EU.

U rezoluciji EP se "pozdravlja konstruktivno postupanje Srbije u imigracionoj krizi" i "predočava da je Srbija suštinski važan partner od pomoći EU na Balkanu, pa je otud nužno da EU Srbiji doznači sredstva i odgovarajuću finansijsku pomoć".

Parlament EU poziva vlasti u Beogradu da "ulože snažnije napore i postepeno usaglase svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, uključujući politiku prema Rusiji", uz opasku da su "zajednički vojni manevri Srbija-Rusija za žaljenje".

U dokumentu EP se ukazuje na srpske valjane zakone i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, mada se predočavaju i manjkavosti u njihovom sprovođenju i delovanju posebno kad je reč o zaštiti ranjivih grupa.

Zbrinutost zbog medija

Takođe EP "izražava zabrinutost zbog toga što nije bilo napretka u poboljšanju situacije kad je reč o slobodi izražavanja i medija".

EP "sa zabrinutošću konstatuje da se i dalje vrši politički pritisak koji podriva nezavisnost sredstava informisanja, što za posledicu ima rastuću samocenzuru medija", i poziva srpske vlasti da "istraže napade na novinare i medije, što je izazvalo oštre proteste Međunarodnog udruženja novinara". Ozbiljna zabrinutost izražava se i zbog stalnog curenja u medije sadržine tekućih kriminalnih istraga "čime se krši pretpostavka nevinosti”.

Navodi se takođe da "kulturna raznolikost Vojvodine doprinosi identitetu Srbije" i da "autonomija Vojvodine ne sme biti oslabljena i zakon o sredstvima Vojvodine mora neodložno biti usvojen, saglasno ustavu".

Kosovo: neophodne reforme i dijalog s Beogradom

U rezoluciji o Kosovu pozdravlja se potpisivanje sporazuma o pridruživanju Kosova s Evropskom unijom, ali traži snažne napore vlasti u Prištini da pokrenu društvene i ekonomske reforme i suzbiju korupciju i organizovani kriminal, kao i "mogući politički pritisak na pravosuđe".

Evropski parlamentarci su u rezoluciji takođe pozdravili dogovore u dijalogu o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, a posebno sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština, naglasivši da je to za Kosovo važno i za približavanje EU.

Bert Kunders, šef diplomatije Holandije, predsedavajuće EU, u prethodnoj raspravi u Evropskom parlamentu je rekao da vlasti u Prištini moraju da ostvare napredak u dijalogu s vlastima u Beogradu i naglasio da je "sada vreme da Kosovo primeni svoj deo postignutog sporazuma".

U rezoluciji se navodi da bi priznavanje Kosova od strane pet zemalja EU koje ga još nisu priznale pomoglo jačanju stabilnosti u regionu, olakšalo normalizaciju odnosa Srbije i Kosova i ojačalo kredibilitet EU u spoljnoj politici.

Parlament EU izražava zabrinutost zbog nedovoljnog napretka u rasvetljavanju sudbine velikog broja nestalih u sukobima 90-ih godina.

Evropski parlamentarci ponovo naglašavaju "zabrinutost zbog izostanka bilo kakvog napretka u borbi protiv korupcije na visokoj ravni i organizovanog kriminala, kao i nepostojanja rezultata u istragama i presudama".

Od vlasti u Prištini traži se "sveobuhvatan i strategijski pristup suzbijanju opšterasprostranjene korupcije koja je i dalje bitna prepreka na putu Kosova ka demokratskom, socijalnom ekonomskom razvoju".

Od Prištine se traži da "pomno nadzire i sprečava mobilisanje stranih boraca i islamskih terorista, imajući u vidu da je oko 300 lica s Kosova stupilo u redove džihadista u Siriji i Iraku i veliki deo njih se već vratio na Kosovo".

Evropski parlament pozdravlja što je nekoliko srpskih verskih i kulturnih spomenika koji su uništeni 2004. renovirano i poziva sve strane, uključujući kosovske i sprske valsti, srpsku zajednicu na Kosovu i SPC da pronađu sistem za promociju, zaštitu i očuvanje kosovskog verskog i kulturnog nasleđa koje treba da bude tretirano kao zajedničko evropsko nasleđe.

U dokumentu se "ističe značaj poštovanja osetljivosti svih zajednica kad je reč o pozivima, kao u slučaju generala (Vojske Srbije Ljubiše) Dikovića". Kfor se poziva da "u saradnji s kosovskim vlastima deluje da se izbegnu potezi koji bi vređali sećanja na žrtve i štetili dijalogu Beograda i Prištine".

Izvor: EurActive.rs