Zakoni su javna stvar
Izveštaj „Otvoreno o javnim politikama – Zakoni su javna stvar”, koji je izradila Beogradska otvorena škola (BOŠ), prikazuje analizu zakonodavne aktivnosti Vlade Srbije, u prvih 100 dana njenog rada, od 11. avgusta do 18. novembra 2016. U ovom Izveštaju posebno je predstavljeno u kojoj meri se javne rasprave, kao mehanizam učešća građana u kreiranju javnih politika, koriste u procesu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije.
Zakonodavni proces u Republici Srbiji odvija se u kontekstu pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU), pa se dinamika usvajanja propisa višestruko povećala u poslednjih 15 godina. Veliki broj predloženih propisa stvara probleme u fazi izrade zakona, što se odražava kroz nedovoljne prethodne analize i procene uticaja efekata propisa, ograničen prostor za sprovođenje javnih rasprave i uključivanje građana, a ima i negativne implikacije na kvalitet i primenljivost samih zakona. Nezavisno od činjenice da je predviđen relativno širok krug ovlašćenih predlagača zakona, brojne analize ukazuju da više od 95% zakona koji se predlažu i usvajaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, potiče od Vlade. U tom svetlu, ključni dokumenti za praćenje zakonodavnog procesa u Srbiji u kontekstu pristupanja Srbije EU jesu Godišnji plan rada Vlade i Nacionalni plan za usvajanje pravnih tekovinama EU (NPAA).
Analiza zakonodavne aktivnosti u prvih 100 dana rada Vlade sprovedena je uz dva ograničenja. Plan rada Vlade formirane 11. avgusta 2016. godine nije objavljen, već je javnosti dostupan plan rada za 2016. (Vlade koja je konstituisana 27. aprila 2014). Osim toga, druga revizija Nacionalnog programa za usvajanja pravnih tekovina Evropske unije usvojena je tek 17. novembra 2016. godine, dok je period primene prve revidirane verzije NPAA istekao 31. decembra 2015. godine.
Za prvih 100 dana rada, Vlada je Narodnoj skupštini na usvajanje uputila 26 predloga zakona, od kojih se 15 odnosi na ratifikaciju međunarodnih sporazuma. Od preostalih jedanaest zakonskih predloga koje je Vlada uputila Narodnoj skupštini, a koji se ne odnose na zakone o potvrđivanju međunarodnih i bilateralnih ugovora, u Skupštini je za prvih 100 dana usvojeno sedam. Prema nedavno usvojenom revidiranom NPAA-u, od jedanaest zakonskih predloga koji su ušli u skupštinski proceduru, za usvajanje su predviđena tri, dok su četiri predviđena Godišnjim planom rada za 2016. godinu koji je trenutno dostupan javnosti. Od pomenutog broja podnetih zakonodavnih inicijativa, samo za dva predloga zakona sprovedena je javna rasprava u prethodnom periodu.
Upadljiv je nedostatak u pogledu održavanja javnih rasprava, kao faze zakonodavnog procesa: one se organizuju samo pro forme i po pravilu ne utiču na donosioce odluka. Ovo konstatuje i novi izveštaj Evropske komisije, u kom se ističe da i dalje dominira usmerenost na formalna i proceduralna pitanja, pre nego na suštinu u procesu kreiranja javnih politika. Takođe, Evropska komisija naglašava da javne konsultacije treba da budu šire i sa realnijim rokovima kako bi se svim zainteresovanim stranama omogućilo da obezbede kvalitetan doprinos. Opravdanje koje se često nalazi jeste da dinamika procesa evropskih integracija zahteva ubrzan postupak. Međutim, taj argument je neosnovan, ako imamo u vidu svega 63% ispunjenosti prethodnog Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), kao i činjenicu da zakonodavni proces i Plan rada Vlade ne prate dinamiku predviđenu NPAA.
Zahvaljujući svemu tome, javna rasprava nije redovna faza zakonodavnog procesa u Republici Srbiji kada je reč o propisima sadržanim u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU, dok proces učešća zainteresovanih strana i javnosti u zakonodavnom procesu putem javne rasprave nije detaljno uređen. Namera da se uključivanjem civilnog društva u najranijoj fazi kreiranja javnih politika unapredi zakonodavni proces, kontinuirano se ponavlja u nizu dokumenata usvojenih u prethodnom periodu. Međutim, realizacija te namere u praksi više je izuzetak, nego pravilo. To je delimično i posledica nedostatka sistemskog pristupa uključivanju civilnog društva u proces kreiranja javnih politika, a prostor koji nacionalne institucije daju civilnom društvu, kao i stepen konsultacija sa civilnim društvom i dalje su pretežno formalni i uglavnom služe za zadovoljenje bazičnih standarda i zahteva EU.
Photo: euprava.gov.rs
________________________________________________________________________________
Konkurs „Otvoreno o javnim politikama“ realizuje se u okviru projekta "Real say on policy" koji sprovodi Trag fondacija u partnerstvu sa udruženjem CRTA, Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju (NKD) i Fondacijom Slavko Ćuruvija, i uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
