Izveštaj o Srbiji pred Evropskim parlamentom
U predlogu rezolucije Evropskog parlamenta, pozdravljaju se napori Srbije na putu ka članstvu u EU, kao i pripremljenost za pregovore, i ukazuje na napredak koji je zemlja postigla u oblasti ekonomskih reformi i saradnje u regionu. Od Srbije se traži veće zalaganje u oblastima: borbe protiv korupcije, nezavisnog sudstva, zaštite slobode medija i manjinskih prava, kao i nastavak normalizacije odnosa s Kosovom.
Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Dejvid Mekalister je 9. januara 2017. Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) predstavio predlog teksta Rezolucije o Srbiji za 2016. godinu. Nakon usaglašavanja teksta kroz amandmane poslanika, izveštaj o Srbiji trebalo bi da bude usvojen u martu, kao Rezolucija Evropskog parlamenta na plenarnom zasedanju u Strazburu.
U tekstu se izražava zadovoljstvo zbog otvaranja poglavlja u pregovorima o članstvu u EU i ističe da je „Srbija preduzela važne korake za normalizaciju odnosa s Kosovomˮ, da napreduje u stvaranju delotvorne tržišne privrede, kao i da je „poboljšana sveukupna ekonomska situacija u zemljiˮ. Još se navodi da su potpuno sprovođenje evropskih reformi i politika presudni pokazatelj uspeha u postupku integracije u EU.
Kada je reč o slobodi medija, poslanici EP, kako se navodi u predloženom tekstu, „ponovo izražavaju zabrinutost zbog izostanka napretka u poboljšanju stanja na polju slobode izražavanja i slobode medija i snažno predočavaju činjenicu da i dalje izazivaju zabrinutost pretnje, nasilje i zastrašivanje novinaraˮ. Oni pozivaju srpske vlasti da istraže svaki napad na novinare ili medije, sprovedu potpuno zakone o medijima i obezbede uvid u vlasništvo i finansiranje medija.
U nacrtu rezolucije primećuje se da, iako je došlo do izvesnih pomaka u pravosuđu ‒ posebno kad je reč o usaglašavanju sudske nadležnost i pospešenju dolaska na položaje na temelju zasluga ‒ „nezavisnost pravosuđa nije zajamčena u praksiˮ.
„EP je upoznat sa spornim događajima koji su se dogodili u četvrti Savamala i traži da se tu nađe brzo rešenjeˮ, navodi se u predlogu Rezolucije. Osim toga, „snažno se ukazuje na činjenicu da su kvalitet i delotvornost sudske vlasti i pristupa pravosuđu u lošoj situaciji zbog neravnomerne raspodele poslova, teškog zaostatka u rešavanju slučajeva i izostanka besplatne pravne pomoćiˮ.
EP je, kako se navodi, „zabrinut zbog manjka napretka u bitki protiv korupcije i hitno traži od Srbije da u tom pogledu pruži dokaze jasnog angažovanja, kao i da ojača primenu nacionalnog akcionog plana za suzbijanje korupcije“.
Evropski parlamentarci očekuju da srpske vlasti „podnesu prvi bilans istraga, suđenja i presuda za afere krupne korupcijeˮ i da „neodložno izmene i stave na snagu odeljak krivičnog zakona za ekonomske prestupe i korupciju kako bi se došlo do ubedljivog i predvidivog kaznenog okviraˮ.
Oni „pozdravljaju napredak u borbi protiv organizovanog kriminala (…), traže od Srbije da udvostruči napore u istrazi šire rasprostranjenih kriminalnih mreža, pospeši finansijske istrage, utvrdi politike utemeljene na obaveštajnim delovanjima, uz dokaze o konačnim presudama”.
U dokumentu se odaje priznanje srpskim vlastima za konstruktivno rešavanje migrantske krize, napominje da bi Srbija morala da usvoji novi zakon o azilu, a od Evropske komisije traži da i dalje pruža pomoć Srbiji u rešavanju problema imigracije.
Posebno se navodi da je Srbija ostvarila bitan napredak u otklanjanju budžetskog deficita, uz bolje izglede za privredni rast, dok su smanjeni dugovi na unutrašnjem i spoljnotrgovinskom polju.
„EP podvlači da je došlo do pomaka u restrukturiranju državnih preduzeća i ukazuje na to da su mala i srednja preduzeća od ključne važnosti za srpsku privredu.ˮ
U nacrtu rezolucije ukazuje se na poboljšanje transparentnosti i postupka konsultacija u srpskom parlamentu, naglašava zabrinutost zbog čestog posezanja za hitnim postupcima prilikom usvajanja zakona. Izražava se i „žaljenje što je zbog neredaˮ šef delegacije EU Majkl Devenport sprečen da u parlamentu u Beogradu podnese izveštaj Evropske komisije o evropskoj integraciji Srbije.
Poslanici Evropskog parlamenta podneli su ukupno 325 amandmana na Nacrt izveštaja o Srbiji, a tokom februara su se unutar EP usaglašavali podneti amandmani s tekstom Mekalisterovog izveštaja. Planirano je da spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta 27. februara glasa o kompromisnom tekstu, koji bi trebalo da bude izglasan u formi Rezolucije.
Ovoga puta, najveći broj amandmana poslanici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta uložili su na delove izveštaja koji se odnose na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, stanju u oblasti pravosuđa, medija i borbe protiv korupcije u Srbiji, kao i na odnose Srbije sa Rusijom. Veliki broj parlamentaraca traži otvaranje svih tehnički pripremljenih poglavlja u pregovorima sa Srbijom.
Kada su u pitanju unutrašnje reforme u Srbiji, evropski parlamentarci najviše su pažnje posvetili insistiranju na nezavisnom pravosuđu, borbi protiv korupcije, transparentnom finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja.
U dvadesetak amandmana govori se o neophodnosti garantovanja nezavisnosti medija, slobode izražavanja i zaštiti novinara u Srbiji. Od vlasti Republike Srbije traži se da omoguće nesmetano funkcionisanje i pruže punu podršku radu nezavisnih tela u zemlji.
