Austrijski prioriteti - Helou, Viena koling
Arhiva: U fokusu

Austrijski prioriteti - Helou, Viena koling

19.06.2018.

 Nakon dvanaest i po godina, Republika Austrija se vraća na čelo predsedavanja Savetu. Međutim, stvari su se od tada promenile. Ovo vreme je bilo dovoljno dugo. Toliko da su i prioriteti predsedavanja te države članice znatno drugačiji nego što su to bili u zimu i proleće 2006. godine. Pre svega, drugačija je sama organizacija na čelu čije institucije će ona predsedavati.

 Pre godinu dana, države članice pred kojima je stajalo jednoipogodišnje predsedavanje Savetu Evropske unije (EU), Estonija, Bugarska i Austrija, usaglasili su krovne prioritete svojih programa. Kao što smo već pisali u prethodnim brojevima, ti prioriteti se bave jačanjem institucija, dobrim upravljanjem i vladavinom prava, regionalnom saradnjom, stabilnošću, promocijom društveno-privrednog razvoja, digitalizacijom, politikom bezbednosti, ali i ulogom EU u svetu, gde se naročito ističe politika ka zemljama Zapadnog Balkana. 

Dok je Estonija najveću pažnju posvetila digitalizaciji, politici bezbednosti i osnaživanju privrede, Bugarska je svoju pažnju usmerila ka zemljama Zapadnog Balkana u vidu „evropske perspektiveˮ i povezanosti. Jedan od pokazatelja ovakve bugarske politike jeste i Samit koji se održao 17. maja u Sofiji. Ovaj Samit je prvi takve vrste u poslednjih 15 godina, posle Samita u Solunu gde su i zvanično otvorena vrata evropskih integracija zemljama Zapadnog Balkana.

 Prvog dana jula 2018. godine, predsedavanje Savetom preuzima Austrija. Ali šta može da se očekuje od toga? Iako se o određenim prioritetima austrijskog predsedavanja, poput migracija, pričalo već u februaru na sastanku austrijskog predsednika vlade Sebastijana Kurca i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, prioriteti su svoj konačan oblik dobili u proleće ove godine. A prioriteti su sledeći: 1) bezbednost i migracije, 2) digitalizacija i 3) stabilnost susedstva i perspektiva članstva u EU za zemlje Zapadnog Balkana/Jugoistočne Evrope.

 

Ali mi smo već bili ovde, zar ne?

 

Jeste, ali to je bilo već dosta davno. Nakon dvanaest i po godina, Republika Austrija se vraća na čelo predsedavanja Savetu. Međutim, stvari su se od tada promenile. Ovo vreme je bilo dovoljno dugo. Toliko da su i prioriteti predsedavanja te države članice znatno drugačiji nego što su to bili u zimu i proleće 2006. godine. Pre svega, drugačija je sama organizacija na čelu čije institucije će Austrija predsedavati. U međuvremenu je stupio na snagu Ugovor iz Lisabona, pa se i uloga predsedavajuće države članice izmenila. Takođe, EU je postala ranjiva na izazove koje joj je doneo kraj prve decenije 21. veka. Pored toga, od 2006. godine broj država se povećao za tri, a potom pao za jednu. Iako je svako vreme izazov za organizaciju kakva je EU, 2018. godina je izazovnija, nego što je to bila 2006. godina. 

A neka se pripreme

 

Tri države članice koje će predsedavati Savetu od početka iduće godine su redom: Rumunija, Finska i Hrvatska. Za sada se ne znaju krovni prioriteti programa predsedavanja ove trojke. Međutim, na osnovu internet sajta rumunskog predsedavanja ističu se sledeće teme: rast, konkurencija i povezanost, bezbednost, uloga EU u svetu, te promocija i dosledno sprovođenje njenih vrednosti. Kao deo teme uloga EU u svetu navodi se i politika susedstva. Stoga je izvesno da će zemlje Zapadnog Balkana, bar u određenoj meri, ostati prioritet EU i u 2019. godini.

 

Kako pravilo usaglašenog trojnog predsedavanja tada još nije bilo na snazi, Austrija je mogla u prvi plan da postavi teme koje nisu bile u vezi s državama članicama koje predsedavanju pre ili posle nje. Tako je od januara do jula 2006. godine Austrija imala mnogo duži spisak svojih prioritetnih tema. Naime, tada se Austrija zanimala: finansijama, Ugovorom o Ustavu Evrope, zapošljavanjem, konkurencijom, privrednim temama, informacionim društvom i životnom sredinom. Proširenje EU je, takođe, bilo jedno od prioritetnih tema (doduše, ne pri vrhu). Međutim, Srbije tu nije bilo. Shodno tadašnjem napretku zemalja kandidata u pristupanju EU: Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Turska i Makedonija su bile u središtu pažnje.

Da, zaista, mnogo stvari se promenilo od tada.

 

A šta danas?

 

Kao što se gore navodi, zemlje Zapadnog Balkana su i dalje prioritet. I to jedan od ključnih. Prema sadržaju plana i programa predsedavanja Savetu, Austrija će posvetiti pažnju jačanju veza između EU i njenih suseda. Takođe, plan i program prepoznaje zemlje Zapadnog Balkana kao glavni prostor kojim se ovaj prioritet bavi. Štaviše, stoji da je u interesu Austrije, ali i cele Evrope, da budućnost zemalja Zapadnog Balkana bude u EU. U ostvarivanju toga Austrija će se u najvećoj meri osloniti na ovogodišnju Strategiju proširenja Evropske komisije. Međutim, pored svog entuzijazma koji se oslikava u opisu ovog prioriteta, na kraju se navodi da će cela perspektiva članstva u EU za zemlje Zapadnog Balkana zavisiti, pre svega, od rada i napretka svake od njih. 

Dakle, kao i uvek, odgovornost za taj veliki posao s kratkim rokovima je i dalje na nama. 2, 1, 0… Der Alarm ist rot! (Alarm se upalio!)

 

Vanja Dolapčev,

Beogradska otvorena škola