Informaciono društvo: Usklađivanje sa EU propisima od višestrukog značaja za društvo
BEOGRAD – Informaciono društvo i mediji predstavljaju jedno od 35 poglavlja u pregovaračkom procesu Srbije sa Evropskom unijom. Ovo poglavlje obuhvata elektronske komunikacije, informaciono društvo i audiovizuelnu politiku, odnosno oblasti koje utiču na svakodnevni život građana.
Evropska komisija je u izveštaju o napretku za 2017. godinu ocenila da Srbija u prethodnom periodu nije ostvarila napredak u sprovođenju prethodnih preporuka, ali i da je umereno pripremljena u ovoj oblasti. Navodi se da je izvestan napredak ostvaren u oblasti elektronskih komunikacija i informacionih i komunikacionih tehnologija, uz usvajanje Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju u skladu sa pravnim tekovinama EU.
Što se tiče oblasti informacionog društva, u izveštaju je istaknuto da je napredak ostvaren osnivanjem Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, kao i usvajanjem Zakona o elektronskoj upravi i daljim uvođenjem i razvojem elektronskih usluga, uključujući i Portal eUprava Republike Srbije. Međutim, kada je u pitanju oblast audio-vizuelne politike, ukazano je da nije ostvaren nikakav napredak.
Saša Milašinović, član radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 10 – Informaciono društvo i mediji, smatra da je glavna prepreka u ovoj oblasti „nedostatak administrativnog kapaciteta koji može kvalitetno izneti promene koje su neophodne za uspešno zatvaranje ovog poglavlja“. On podseća da je eksplanatorni sastanak za održan još u maju 2014. godine, dok je bilateralni sastanak održan u julu iste godine.
„Izveštaj (Screening report) dostavljen je Srbiji u oktobru 2017. godine pa nad ovim izveštajem stoji veliki znak pitanja, koliko je zaista merodavan za trenutak kada je i objavljen, naročito imajući vidu da je Evropska komisija u apilu 2016. godine dala preporuku za otvaranje ovog poglavlja“, ističe Milašinović.
Neke od preporuka godišnjeg izveštaja Komisije jesu da Srbija treba da završi harmonizaciju zakonskog okvira o elektronskim komunikacijama sa regulatornim okvirom EU iz 2009. godine, osigura finansijsku i operativnu nezavisnost RATEL-a i REM-a, preduzme efikasne mere za poboljšanje pristupa telekomunikacionih operatera tržištu, kao i da razvije nacionalnu strategiju o sajber bezbednosti. Milašinović objašnjava da je od 2014. godine donet niz zakona koje se bave ovom oblašću.
„Od 2014. do 2018. godine, donet je set medijskih zakona, Zakon o informacionoj bezbednosti, Zakon o elektronskom poslovanju i niz podzakonskih akata koji se tiču ovih zakona. Izvršena je digitalizacija televizije i niz drugih aktivnosti. U 2017. godini Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju razvoja informacione bezbednosti od 2017. do 2020. godine tako da je veći deo primedbi iz ovog Izveštaja već urađen, pa je samim tim je i opravdano pitanje merodavnosti ovog Izveštaja“, ukazuje Milašinović za European Western Balkans i dodaje da postoje stvari koje bi trebalo biti rešene.
On smatra da glavna primedba i dalje ostaje na obezbeđivanju finansijske i operativne nezavisnosti RATEL-a i REM-a.
„Želeo bih da napomenem da postoje neusaglašeni zakonski okviri koji nisu direktno vezani za Poglavlje 10, a tiču se razvoja informacionog društva, kao što je sfera elektronske trgovine i slobodne razmene dobara koje direktno utiču na kvalitativan razvoj društva i građana Srbije“, napominje Milašinović.
Jedan od narednih koraka u ovom procesu je izrada nacrta pregovaračke pozicije. Milašinović kaže da je nacrt u dobroj meri urađen, što je potvrdila i pomoćnica ministra za telekomunikacije i zamenica predsednika Pregovaračke grupe za Poglavlje 10, Irini Reljin, koja je na sednici NKEU za Poglavlje 10 održanoj u julu, najavila da će u narednom periodu NKEU biti dostavljen sažetak pregovaračke pozicije.
„Naravno, ima tu još detalja o kojima se raspravlja ali je dobro što se uzima u obzir i mišljenje stručne javnosti i nevladinih organizacija, prvenstveno kroz NKEU i radnu grupu za Poglavlje 10, koja ima predstavnike preko 40 organizacija civilnog sektora“, kaže Milašinović za EWB.
Kako Poglavlje 10 reguliše brojne oblasti, njime je predviđeno i uvođenje jedinstvenog broja za hitne slučajeve 112 – koji je prethodnih godina najavljivan. Ovaj broj koji se koristi širom Evropske unije bi objedinio poziv hitnim službama – policiji, hitnoj pomoći ili vatrogascima, te bi građani dobili sistem koji omogućava mnogo bržu i efikasniju intervenciju.
Koristi regulisanja i usklađivanja oblasti informacionog društva i medija sa Evropskom unijom su višestruke. Osim prednosti digitalizacije koja donosi raznovrsniji sadržaj, bolji kvalitet zvuka i slike i posvećuje posebnu pažnju uslugama za osobe sa invaliditetom, zatim postojanje elektronskog potpisa koji smanjuje troškove poslovanja, kao i stroži pravni okvir u oblasti audiovizualne politike koji štiti interese građana, ovom oblašću je obuhvaćena i tema rominga – koji je EU ukinula prošle godine.
Stručnjaci su tom prilikom istakli da bi inicijativa za postepeno ukidanje rominga na teritoriji Zapadnog Balkana na najbolji način pripremila region za učešće u jedinstvenom tržištu, naročito u tržištu usluga i jedinstvene digitalizacije. Iako je postojala inicijativa da se prvi korak načini na Samitu u Sofiji, do toga još uvek nije došlo.
Sa druge strane, ono što jeste usvojeno u Sofiji krajem juna je Digitalna agenda za Zapadni Balkan kojom se, zajedno sa šest država regiona, Evropska komisija obavezuje na ulaganje u širokopojasnu povezanost, povećanje sajber bezbednosti, poverenja i digitalizacija industrije, jačanje digitalne privrede i društva, kao i na podsticanje istraživanja i inovacija. Digitalna agenda je prestavljena u Startegiji Evropske komisije za Zapadni Balkan, kao jedna od šest vodećih inicijativa.
„Ukoliko građani prepoznaju značaj digitalne transformacije koja se dešava u celom svetu, neosporan je zaključak da je usklađivanje sa EU propisima u Poglavlju 10 od egzistencijalnog značaja za društvo uopšte, kao i za svakog građanina kao pojedinca“, zaključuje Milašinović.
Izvor: europeanwesternbalkans.rs
