Dva meseca do evropskih izbora: Šta kažu istraživanja?
Pre dve godine, Konzervativna partija Ujedinjenog Kraljevstva započela je kampanju za parlamentarne izbore sa prednosti od čitavih 23% nad Laburistima, da bi se za manje od tri meseca vođstvo istopilo na 2%, koliko je iznostio krajnji rezultat.
Izbori za Evropski parlament, sa druge strane, ne registruju tako dramatične promene među biračima, koji su i dalje manje zainteresovani za njihove rezultate od izbora na nacionalnom nivou.
Tako, nešto više od dva meseca pre glasanja (23-26. maj) poredak je i dalje isti kao krajem decembra: Evropskoj narodnoj partiji (EPP) predviđa se oko 25% mesta od ukupnih 705 (pad za 1-4%), socijalistima (S&D) nešto manje od 20% (pad od oko 6%), dok liberali (ALDE) zajedno sa Makronom mogu da računaju na oko 100 poslanika, odnosno 14%.
Ukoliko francuski predsednik pristane da obrazuje zajedničku poslaničku grupu ili koaliciju, partije centra bi mogli da budu najveći pobednici ovih izbora, sa 25 do 30 poslanika više nego prethodnog puta. Kao što je naš portal pisao još u oktobru, najizglednija opcija za novu vlast na evropskom nivou jeste velika koalicija između pomenute tri panevropske partije, uz rizik da birači protumače ovaj potez kao održavanje statusa quo po svaku cenu.
Kako predviđaju Politiko, Fondacija Konrad Adenauer (KAS) i portal Europe Elects, slične dobitke kao liberali mogla bi da ostvari Evropa nacija i slobode (ENF), koja je na prethodnim izborima dobila 35 poslanika, između ostalih Marin Le Pen i Martea Salvinija, koji su u međuvremenu napustili Brisel kako bi se posvetili nacionalnoj politici. ENF bi, prema projekcijama, ovog puta mogla da dobaci i do 70 mesta, odnosno 10%.
Preostale desne grupe u trenutnom sazivu Evropskog parlamenta, sa druge strane, doživeće gubitke: Evropski konzervativci i reformisti (ECR) mogli bi da ostanu bez šestine svojih poslanika, umnogome zbog odlaska britanskih torijevaca iz njihovih redova (iako je datum izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU postao još neizvesniji prethodnih dana, izbori za Evropski parlament se ipak neće održati u ovoj zemlji).
Evropa za slobodu i dierktnu demokratiju (EFDD), kažu predviđanja, verovatno neće ni preživeti ove izbore, s obzirom na to da će je napustiti njene okosnice: Partija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP), kao i italijanski Pokret pet zvezda (M5S).
Upravo bi potonja politička grupacija, pobednik italijanskih parlamentarnih izbora 2018. godine i trenutno druga najjača snaga u zemlji (iza Salvinijeve Lige), mogla da značajno poremeti odnos snaga u parlamentu. Naime, KAS naglašava da, zbog svoje ideološke neodređenost, ovaj pokret, koji samostalno može da osvoji i do 25 mesta, može da se prikloni kako Zelenima, tako i Evropi nacija i slobode, a takođe može da osnuje samostalnu parlamentarnu frakciju.
Preostale dve grupe, Zeleni i Ujedinjena evropska levica, 2014. su osvojile oko 50 mesta, a istraživanja im predviđaju tek neznatnu promenu, uz moguće blage gubitke za prvu, i blage dobitke za drugu opciju.
Kao što se može videti, rasparčanost novog saziva Evropskog parlamenta teško da ostavlja prostora za bilo šta drugo osim „super-verlike koalicije“ (EPP, S&D i ALDE, sa Makronom ili bez njega). Matematički su moguće i, uslovno rečeno, desna koalicija (EPP, ALDE sa Makronom, Evropski konzervativci i reformisiti, uz pomoć dvadesetak nezavisnih poslanika ili manjih grupa), kao i leva (S&D, ALDE sa Makronom, Zeleni, Evropska levica, Pokret pet zvezda i drugi nezavisni poslanici).
Ipak, velika ideološka heterogenost, kao i napori za obezbeđivanje glasova na pojedinačnom nivou, čine bilo koju opciju osim velike koalcije malo verovatnom. Dva meseca pred evropske izbore projekcije govore da će status quo snagama biti poslat jasan signal upozorenja, ali i da neće doći do buđenja bilo suverenističkih bilo levičarskih snaga na kontinentu.
Izvor: European Western Balkans
