Instrument pretpristupne pomoći IPA III obezbeđuje kontinutitet prethodna dva programa ali će, kako se očekuje, biti više strateški zahvaljujući nekim novinama i takođe je usklađen sa inicijativama iz Strategije EU za Zapadni Balkan, ocenjuje Istraživački centar Evropskog parlamenta. Novine u IPA III uključuju promenu načina na koji se budžet alocira - programiranje po temama i prioritetima umesto po zemljama, povećanje flesksibilnosti kako bi se odgovorilo na rastuće potrebe i veći uticaj kroz povećanu koherentnost.

Naglašava se da će IPA III biti komplemantarniji sa drugim instrumentima u spoljnim poslovima EU i da će obezbediti veću sinergiju sa nizom programa unutrašnje politike Unije.

U brifingu Istraživačkog centra EP navodi se da su elementi IPA II sa snažnim performansama zadržani u IPA III, samo se pojednostavljuju praćenje i izveštavanje i daju novi podsticaji korisnicima.

Za period 2021-2027. Evropska komisija predložila je da se za IPA III izdvoji 12,9 milijardi evra po cenama iz 2018, za 1,1% manje nego za IPA II.

Kako se navodi, minimalne promene bile su neophodne jer IPA III mora da bude jasno pozicionirana u kontekstu Strategije za Zapadni Balkan iz februara 2018.

IPA III treba da maksimizira efekte inicijativa iz Strategije, da bolje održava razvoj u odnosima sa Turskom, kao i da bude fleksibilna za prilagođvanja u skladu sa okolnostima.

Pored toga, a s obzirom da se novom Strategijom 2025. predviđa kao godina u kojoj bi neke zemlje (Crna Gora i Srbija) eventualno mogle da postanu članice EU, očekuje se da povećanje sredstava bude ključno za brzu mobilizaciju fondova u narednom periodu.

Ako neke zemlje Zapadnog Balkana ispune zahteve za članstvo, biće im potrebna veća sredstva u narednoj deceniji, delom i kako bi se obezbedila postepena i nesmetana tranzicija iz statusa kandidata u status članice i omogućio razvoj neophodnih kapaciteta za apsorbovanje fondova EU.

Za to vreme, IPA II se još sprovodi i ima i dalje ključni značaj u priorotetnim oblastima vladavine prava, osnovnih prava i migracija, uključujući bolju bezbednosnu saradnju, borbu protiv radikalizacije i organizovanog kriminala, politike migracija, EU politika, socio-ekonomskog razvoja, investicija, dobrih susedskih odnosa, regionalne i prekogranične saradnje.

Uz te izazove, IPA III će odgovriti i na nove, poput bezbednosti, zaštite životne sredine i klime, naveo je Istraživački centar Evropskog parlamenta.

Inače, Komisija je, s obzirom na izazove pred Službom za spoljne poslove EU, za naredni višegodišnji budžet EU predložila restrukturisanje, uključujući objedinjavanje instrumenata u domenu spoljnih poslova u cilju unapređenja koherentnosti i efikasnosti, kao i pojednostavljenja procesa.

Međutim, IPA je među nekoliko instrumenata koji će ostati samostalno jer je njegov cilj specifičan - da prirpemi zemlje za članstvo u EU podržavajući njihov proces pristupanja.

Navodi se i da je analiza IPA II (2014-2020) pokazala da je taj instrument relevantan i prikladan svrsi i zato Komisijin predlog IPA III predviđa samo male promene u odnosu na tekući IPA II oko ciljeva instrumenta, nivoa finansiranja ili aranžmana za implementaciju.

IPA je uspostavljen za budžetski period 2007-2013. kako bi spremio kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU i podržao ih da usvajaju i sprovode neophodne političke, institucionalne, pravne, administrativne, socijalne i ekonomske reforme.

Tekuća agenda proširenja EU obuhvata šest partnera sa Zapadnog Balkana i Tursku.

Turska, Crna Gora i Srbija pregovaraju sa EU o članstvu, Severna Makedonija i Albanija očekuju da počnu pregovore u junu a BiH i Kosovo se nadaju da će uskoro dobiti status kandidata.

Izvor:EurActiv.rs