IPA III usklađen sa Strategijom EU za Zapadni Balkan
Arhiva: U fokusu

IPA III usklađen sa Strategijom EU za Zapadni Balkan

21.03.2019.

Instrument pretpristupne pomoći IPA III obezbeđuje kontinutitet prethodna dva programa ali će, kako se očekuje, biti više strateški zahvaljujući nekim novinama i takođe je usklađen sa inicijativama iz Strategije EU za Zapadni Balkan, ocenjuje Istraživački centar Evropskog parlamenta. Novine u IPA III uključuju promenu načina na koji se budžet alocira - programiranje po temama i prioritetima umesto po zemljama, povećanje flesksibilnosti kako bi se odgovorilo na rastuće potrebe i veći uticaj kroz povećanu koherentnost.

Naglašava se da će IPA III biti komplemantarniji sa drugim instrumentima u spoljnim poslovima EU i da će obezbediti veću sinergiju sa nizom programa unutrašnje politike Unije.

U brifingu Istraživačkog centra EP navodi se da su elementi IPA II sa snažnim performansama zadržani u IPA III, samo se pojednostavljuju praćenje i izveštavanje i daju novi podsticaji korisnicima.

Za period 2021-2027. Evropska komisija predložila je da se za IPA III izdvoji 12,9 milijardi evra po cenama iz 2018, za 1,1% manje nego za IPA II.

Kako se navodi, minimalne promene bile su neophodne jer IPA III mora da bude jasno pozicionirana u kontekstu Strategije za Zapadni Balkan iz februara 2018.

IPA III treba da maksimizira efekte inicijativa iz Strategije, da bolje održava razvoj u odnosima sa Turskom, kao i da bude fleksibilna za prilagođvanja u skladu sa okolnostima.

Pored toga, a s obzirom da se novom Strategijom 2025. predviđa kao godina u kojoj bi neke zemlje (Crna Gora i Srbija) eventualno mogle da postanu članice EU, očekuje se da povećanje sredstava bude ključno za brzu mobilizaciju fondova u narednom periodu.

Ako neke zemlje Zapadnog Balkana ispune zahteve za članstvo, biće im potrebna veća sredstva u narednoj deceniji, delom i kako bi se obezbedila postepena i nesmetana tranzicija iz statusa kandidata u status članice i omogućio razvoj neophodnih kapaciteta za apsorbovanje fondova EU.

Za to vreme, IPA II se još sprovodi i ima i dalje ključni značaj u priorotetnim oblastima vladavine prava, osnovnih prava i migracija, uključujući bolju bezbednosnu saradnju, borbu protiv radikalizacije i organizovanog kriminala, politike migracija, EU politika, socio-ekonomskog razvoja, investicija, dobrih susedskih odnosa, regionalne i prekogranične saradnje.

Uz te izazove, IPA III će odgovriti i na nove, poput bezbednosti, zaštite životne sredine i klime, naveo je Istraživački centar Evropskog parlamenta.

Inače, Komisija je, s obzirom na izazove pred Službom za spoljne poslove EU, za naredni višegodišnji budžet EU predložila restrukturisanje, uključujući objedinjavanje instrumenata u domenu spoljnih poslova u cilju unapređenja koherentnosti i efikasnosti, kao i pojednostavljenja procesa.

Međutim, IPA je među nekoliko instrumenata koji će ostati samostalno jer je njegov cilj specifičan - da prirpemi zemlje za članstvo u EU podržavajući njihov proces pristupanja.

Navodi se i da je analiza IPA II (2014-2020) pokazala da je taj instrument relevantan i prikladan svrsi i zato Komisijin predlog IPA III predviđa samo male promene u odnosu na tekući IPA II oko ciljeva instrumenta, nivoa finansiranja ili aranžmana za implementaciju.

IPA je uspostavljen za budžetski period 2007-2013. kako bi spremio kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU i podržao ih da usvajaju i sprovode neophodne političke, institucionalne, pravne, administrativne, socijalne i ekonomske reforme.

Tekuća agenda proširenja EU obuhvata šest partnera sa Zapadnog Balkana i Tursku.

Turska, Crna Gora i Srbija pregovaraju sa EU o članstvu, Severna Makedonija i Albanija očekuju da počnu pregovore u junu a BiH i Kosovo se nadaju da će uskoro dobiti status kandidata.

 

Izvor:EurActiv.rs