Od velikog praska promenili su se i EU i uslovi proširenja

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je 7. maja da je proširenje jedna od najuspešnijih politika EU dodajući da su se uslovi u procesu pristupanja EU promenili od "velikog praska" pre 15 godina, ali da se i sama EU menja i kao institucija odgovara na nove izazove. Na skupu u Beogradu "Veliko proširenje - pouke za Zapadni Balkan" u organizaciji Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Fabrici je ukazao da reforme u procesu proširenja treba da obezbede punu tranziciju ka demokratiji, bezbednosti, medijskim slobodama, investicijama...

Te refome, prema njegovim rečima, moraju da budu kredibilne a ne kozmetičke, "moraju da budu održive", ne samo u procesu pristupanja, nego i kada kada zemllja postane članica kako bi mogla da učestvuje u radu EU.

"Pristpanje je proces sa ciljem da zemlja bude sposobna da preuzme obaveze članstva" u EU, istakao je Fabrici dodajući da je Strategija EU za Zapadni Blakan usvojena pre godinu dana sadrži "sve od A do Š" za proces pristupanja.

Generalna sekretarka EPuS Suzana Grubješić podsetila je da je i EU zahvaćena promenama - ekonomska kriza iz 2008, migrantska kriza iz 2015, Bregzit koji traje od 2016. i još je sa neizevesnim završetkom.

U odnosu na veliko proširenje EU iz 2004. kada je u članstvo ušlo 10 zemalja istočne i centralne Evrope i Malta i Kipar, Hrvatska, koja je u EU ušla 2013, imala je merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja a Srbija i Crna Gora imaju i prelazna merila.

U međuvremnu su poošteni uslovi i naglasak je stavljen na vladavinu prava a Srbija ima i poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo, kazala je Grujkešić dodajući da je "zajednička nit", odnosno ono što je zajedničko regionalna saradnja koja je i tada i danas pođednako važna u procesu pristupanja.

Prema njenim rečima, u odnosu na ranija proširenja novost je i uvođenje ranog prihvatanja obaveza, poput Programa ekonomskih reformi.

Kada je reč o naprektu Srbije na putu ka EU, Grubješić je ukazala na sporo napredovanje odnosno nepostojanje  dijaloga između Beograda i Prištine, dakle u poglavlja 35, kao i u poglavljima 23 i 24 iz oblasti vladavina prava.

"Ako nema napretka u dijalogu koji bi vodio ka sporazumu Beograda i Prištine, ne možemo da očekujemo da ćemo ubrzati proces integracija", kazala je Grubješić.

Rumunska ambasadorka Oana Popa govorila je na skupu o prednostima ulaska njene zemlje u EU - gotovo udvostručen BDP, rast izvoza, sloboda kretanja, pad inflacije, ogromna sredstva EU uložena u infrastrukturu.

Popa je rekla, kada je reč o pristupanju Zapadnog Balkana EU, da se često govori o promeni "pravila igre" u tom procesu ali da to nije tačno jer su "fundamenti isti ali svaka zemlja ima svoje karakteritike a i EU se naučila iz ranijih iskustava".

Ona je podsetila na predstojeći samit EU u Sibiu 9. maja na kome će se razmatrai izazovi pred EU i šta treba da  se uradi da se na njih odovori.

Ambasado Hravatske u Srbiji Gordan Bakota istakao je da će njegova zemlja 2020. prvi put, a šest godina nakon što je ušla u EU, predsedavati Uniji, baš u vreme kada bude formirana nova Evropska komisija, kao i da će Hrvatska za vreme predsedavanja organizovati samit EU-Zapadni Balkan poput onog koji je pre godinu dana organizovala Bugarska.

On je rekao da reforme na EU putu moraju da se rade izvan političkih kampanja, da je i Hrvatska tako radila, kao i da je procesu prstupanja angažovala 2.000 stručnjaka koji su radili na evrointegraciji. Takođe je istakao značaj saradnje sa nevladinim sektorim.

Prema njegovim rečima, hrvatsko iskustvo tokom pregovora, puno je sličnosti sa iskustvom Srbije, kao i pojedinih razlika, da je bilo puno merila koja su na kraju bila dobra jer su pokazala šta je postignuto.

"Pregovarački proces je vezan za reforme i za vreme pregovaranja imali smo potpuni konsenzus o tom pitanju", kazao je Bakota.

"EU je zaista najbolja opcija i mi već sada vidimo mnogo koristi od članstva i mislimo da je jednako bitno da se zadrži evropska perspektiva ZB i to će biti jedan od prioriteta tokom hrvatskog predsedavanja EU", rekao je Bakota.

Otpravnik poslova amabasade Poljske Andžej Kinđuk govorio je o prednostima članstva njegove zemlje u EU, pored ostalog da je BDP po stanovniku sa 43% proseka EU 2004. u 2018. dostigao 70%, a da je stopa nezaposlenosti sa 20% početkom veka smanjena na tri odsto.

Poljska podržava politiku "otvorneih vrata" EU  i smatra da je proširenje najbolje za stabilnost, rekao je Kinđuk i dodao da o angažmanu Poljske u politici proširenja govori i to što će u Poznanju u julu biti domaćin samita u okviru Berlinskog procesa na kome će, za sada, prioriteti biti ekonomija, povezivanje, građanska dimenzija i bezbedost.

Ambasador Duškom Lopandić iz MSP govorio je na skupu o ekonomskim koristima proširenja za 10 zemalja koje su postale članice 2004. istčući da se EU pokazala kao efikasan instrument približavanja stopa razvoja i standarda.

Potpredsednik EPuS Vladmir Međak ukazao je na promene u EU od "velikog praska" u sastavu i nadležnosti institucija EU, u procedurama donošenja odluka i nekim politkama, kao i novim procedurama u procesu proširenja nametnutim promenom okolnosti u EU.

Konferencija je organizovana u okviru projekta EnlargEUrope, koji se sufinansira iz Programa EU Evropa za građane i građanke.

Izvor: EurActiv